RUSIJA-SAD Hipersonična trka u naoružanju

Piše Bogdan Đurović

Istovremeno dok ruski zvaničnici najavljuju da ubrzanim korakom kreću u stvaranje i modernizaciju protivraketne i vazdušno-kosmičke odbrane, Moskva i Vašington u tišini razvijaju rakete nove generacije

Vazdušno-kosmička odbrana (VKO) Moskve bića ojačana isporukama sistema zemlja-vazduh S-400, a već je u pripremi uvođenje novih sistema S-500 koji su u eksperimentalnoj fazi, izjavio je prošle subote Valerij Ivanov, komandant operativno-strateške komande VKO Ratnog vazduhoplovstva RF. „Masovno se naoružavamo i osavremenjujemo novom tehnikom. U Podmoskovlju već imamo S-400, ali i dalje dobijamo i nastavljamo jačanje“, poručio je Ivanov u intervjuu na radiju „Eho Moskve“, dodavši da će Moskvu ubuduće braniti i novi PVO sistemi, „pancir“ kratkog dometa. Podsetimo, pre nekoliko nedelja predsednik Dmitrij Medvedev najavio je formiranje VKO Rusije…

SCENARIO NUKLEARNOG SUKOBA
A samo dva dana pre generala Ivanova, ministar odbrane Anatolij Serdjukov odgovarajući na pitanja u Državnoj dumi, izjavio je da Rusija gradi nove sisteme protivraketne odbrane (PRO), analizirajući mogućnost da SAD jednostrano istupi iz sporazuma o strateškom naoružanju START-3, koji su predsednici Obama i Medvedev potpisali aprila prošle godine u Pragu. Generalno gledano, raketne pretnje Rusiji mogu se podeliti na dve grupe. U prvu spadaju američke interkontinentalne balističke rakete (IBR) i to je klasični scenario nuklearnog sukoba. Ovoj grupi pripadaju i ostali nosači, poput strateških bombardera i podmornica. Sve to je regulisano aktuelnim bilateralnim ugovorima.
Ka ovim izazovima bili su orijentisani hladnoratovski napori Moskve ka izradi takvog sistema PRO koji bi omogućio „odbijanje ograničenog nuklearnog udara na prestonicu i centralni industrijski region“. Ovaj PRO je stvaran od 1958. godine i uspešno je testiran 4. marta 1961, na poligonu Sari-Šagan, kada je antiraketa V-1000 presrela balističku raketu. Ovaj sistem PRO, nazvan A-35, bio je dorađivan i tek 1978, kao modifikovani A-35M, pušten je u rad. Prema zvaničnim podacima, mogući učinak bio je prilično ograničen: garantovalo se uništavanje samo dva talasa od osam balističkih raketa sa po jednom bojevom glavom. Takođe, problem je bio i u tome što su antirakete imale nuklearne glave, pa je „presretanje“ moglo da bude opasno po žitelje prestonice.
Posle toga, država je zapala u krizu, pa se na sledeći korak čekalo sve do 1994, kada je pušten u rad osavremenjeni moskovski PRO, pod nazivom A-135. Procene eksperta su ukazivale da je ovaj sistem već u startu bio zastareo, jer je prošlo skoro 25 godina od početka radova do stavljanja u pogon. I A-135 imao je ista ograničenja kao i prethodni sistem – nije bio u stanju da zaustavi masovni nuklearni napad. Delovi ovog sistema deluju zaista impozantno, kao što je čuvena radio-lokaciona stanica „Don-2N“, poznata i kao „moskovska piramida“, zbog svog oblika. Ipak, mada su ozbiljna sredstva uložena, postoje indikacije da je sistem u priličnoj meri zapušten i zastareo. Otuda i izjava ministra Serdjukova o gradnji novog PRO.

X-51A Wave Rider

U SKLADU SA BUŠOVOM DOKTRINOM
Tako je nedavno bivši komandant ruskog RV i PVO Anatolij Kornukov opisao stanje ruskog PRO kao „žalosno“ i izrazio ozbiljnu sumnju da bi izdržao iole ozbiljniji napad. Isto tako, i za ruski PVO i VKO (uključujući raketno-kosmičku odbranu RKO) ocenio je da su „ograničeno upotrebljivi za bezbednost zemlje“. A prema rečima predsednika Akademije geopolitičkih problema generala Leonida Ivašova, moskovskom PRO je istekao rok trajanja jer nije obnavljan skoro 20 godina.
Zamenik Ivašova, Konstantin Sivkov, iznosi još sumorniju sliku, posebno kada je reč o sistemima za rano otkrivanje i upozoravanje. „Jugozapadni i severni pravci su nam potpuno otvoreni. Ranije se to kompenzovalo za račun velikog broja satelita, ali sada je naša orbitalna grupacija značajno smanjena i ne može da izvršava te zadatke. Treba uzeti u obzir i razvoj protivsatelitskog oružja u SAD-u i Kini. Da bismo prevazišli ove probleme, moramo raditi na razvoju antiraketa dalekog dometa, kosmičke grupacije i borbenih lasera“, upozorava Sivkov i naglašava da je ruski naučni potencijal u ovoj oblasti dramatično smanjen.
Druga grupa vazdušno-kosmičkih pretnji Rusiji jesu hipersonični aparati – projektili i letilice. Često ova grupa izaziva zabunu i kod onih koji relativno dobro poznaju vojnu tematiku. Ovde se pre svega radi o krstarećim (krilatim) raketama, za razliku od balističkih imaju veliku sposobnost manevrisanja i menjanja pravca. Do sada su korišćene krstareće rakete koje lete mnogo sporije, oko 800 kilometara na čas, kao što je poznati projektil „tomahavk“. Takve rakete, čak i ako su lansirane u većem broju, ne predstavljaju ozbiljan problem za tehnološke supersile kao što je Rusija. Strategija za njihovo obaranje svodi se na upotrebu supersonične lovačke avijacije, uz primenu sistema S-300 za finalni deo posla.
Međutim, SAD je već daleko odmakao u razvoju hipersoničnih projektila, kao što je X-51 „vejvrajder“ na primer, koje lete i šest puta brže od zvuka (preko 8.000 kilometara na čas). I ovi projektili, oni mogu biti u masovnijoj upotrebi već od 2015, zaista su ozbiljna pretnja, najpre zato što ne mogu biti uhvaćeni sistemima S-300 i S-400, dok zenitni sistem pete generacije S-500, koji bi mogao nešto više da uradi, još nije u operativnoj upotrebi.
Takođe, nedovoljno je poznato da hipersonični projektili uopšte ne nose (ili ne moraju da nose) nuklearne glave. U skladu sa Bušovom doktrinom „trenutnih globalnih udara“ s početka ovog veka, hipersonično oružje ima zadatak da u roku od jednog sata, nenuklearnim napadom uništava ciljeve u bilo kojem kutku planete. Ove krstareće rakete lete na krajnje malim visinama, a najsavremeniji avioni na tim visinama ne mogu ići preko 1.300 kilometara na sat. Mada je zvanično objašnjenje da će se „trenutni udari“ koristiti protiv terorista, u Rusiji već odavno modeliraju situaciju u kojoj nekoliko hiljada (!) ovih projektila pristiže na njenu teritoriju, uglavnom preko Severnog pola.

ASIMETRIČAN ODGOVOR
U tom slučaju, korišćenjem satelitske opreme klase „lakros“ koju ne ometa ni noć ni oblačnost, Amerikanci bi bili u stanju da gotovo trenutno lociraju, neutrališu ruske mobilne strateške sisteme (kao što su mobilni „topolj-M“), čija je do sada najveća prednost bila brza dislokacija. Ali, sada se pojavilo nešto mnogo brže, što se ne može ni videti na radaru, a kamoli uhvatiti. Posebna je glavobolja to što ove krstareće rakete ne podležu nikakvim ograničenjima, jer ne nose nuklearno oružje. Otuda ne čudi što su Amerikanci praktično odbacili koncepciju mobilnih strateških sistema, već su se usredsredili na ojačavanje svojih podzemnih lansirnih rampi.
Ne treba zaboraviti ni druge američke perspektivne projekte iz ove oblasti, kao što je projekat hipersoničnog aviona „falkon“, on uzleće sa običnog aerodroma i ima zadatak da za dva sata prevali put od 16.700 kilometara. Ili bespilotni avion „bleksvift“ koji treba da leti brzinom od šest maha, neuhvatljiv za savremeni PVO. Ruski eksperti, međutim, pretpostavljaju da bi „bleksvift“ bio korišćen za obaranje protivničkih satelita u svemiru. Takođe, Amerikanci su daleko odmakli u razvoju borbenih lasera, što je zadatak poveren istraživačima „Boinga“. U tom kontekstu, već se eksperimentiše i sa kosmičkim aparatima koji treba da koriste borbene lasere u svemiru, mada Pentagon to poriče, s obzirom na to da se na taj način suprotstavljaju važećem međunarodnom pravu.
A šta rade Rusi, koje korake oni preduzimaju? Oni uglavnom podvlače da će njihov odgovor biti „asimetričan“. Šta to tačno znači niko do sada nije precizno naveo, pa ni sam Vladimir Putin, koji je i lansirao teoriju „asimetričnog odgovora“. Prema šturim dostupnim informacijama, Moskva takođe radi na razvoju hipersoničnih projektila. Pamti se Putinova izjava s proleća 2004. godine, posle velikih manevara uz učešće ruske „nuklearne trijade“. Putin je tada izjavio da će ruske oružane snage dobiti novo oružje „sposobno da deluje na interkontinentalnim relacijama, sa hipersoničnom brzinom, sa visokom preciznošću i širokim manevrom po visini i pravcu udara, što će učiniti neperspektivnim sve postojeće ili buduće sisteme PRO“.
Kakvo je to oružje ni sedam godina kasnije nije poznato, mada se pretpostavlja da nova raketa „bulava“ ima neke od tih odlika. Pojedini analitičari smatraju da bi to mogle da budu nove ruske hipersonične krstareće rakete sa nuklearnim punjenjem, koje bi bile sposobne da više puta prelaze iz Zemljine atmosfere u orbitu i obratno, što u ovom trenutku nijedna poznata raketa ne može. Time bi bila konačno rešena nejednačina – kako da raketa istovremeno bude i brza, kao balistička, i manevrišuća, kao krstareća. Da li je nova era u trci u naoružanju već počela?

7 коментара

  1. Avatar

    Топољ је несавладива технологија за Америку и за Запад уопште.У тексту под насловом “Русија се спрема за глобални рат” много сам тога детаљно описао тако да ме мрзи да о томе поново пишем.А Русија,Русија је увјек била и биће загонетка по Запад.Русија је већа од 2 Бразила,тако да господине Ђуровићу остављам Вашој и мојој машти на каквим се све големим војним пројектима у Русији ради.Од 31-вог децембра 1999-те,дана када је у Русији извршен тихи државни удар,више ништа није исто.Сви генерали(међу њима и Ивашов)немају приступ тајнама које имају одабрани у Русији као господин Путин,ФСБ,уопште тајне службе и руски патриоти који знају како се разговара са америчким терористима.Када се сјетим шта је све написао Ивашов(само што не каже да је Русија нула од државе),тај Јељцинов генерал,могу само да констатујем као да сам читао текстове неког америчког генерала који се хвали америчком супериорношћу.Понављам:Русија је велика загонетка по Запад.Ваш текст господине Ђуровићу је описао шта може Америка.Тек на крају спасили сте комплетан Ваш ауторски текст причом о тајновитости Русије.То ми се јако допало.И вјерујте ми на ријеч:РУСИЈА МОЖЕ БЕСКРАЈНО МНОГО!И никада не треба заборавити:РУСИЈА ЋЕ ТАЈНУ ЧУВАТИ ЗА КРАЈ,ОДНОСНО ФИНАЛЕ РУСИЈА-ЗАПАД.Будите сигурни у ово.Ако буде опклада ко добија рат,ја ћу се кладити у Рубљама јер долар,еуро,франак и западна валута уопште,то више неће вриједити ничем послије батина које добију Америка и Запад.

  2. Avatar

    da se ova sumanuta vlada ili bilo koja buduca okrene ka majci Rusiji svima bi nam svanulo i dosta toga bi se dobilo za odbranu Srbije.dokle god budemo primali u bulju od smrdljivog i katulickog zapada nama napretka nema a koliko se vidi i nestace nas za 20 tak godina sto je taktika tog prokletog zapada i amerike.za to da se svi okrenemo ka pravoslavnim zemljama a zapad po lako odbaciti pa u kontru za 10 tak godina da im vratimo za sve sta su nam uradili.

  3. Avatar

    ТОПОЉ @ jos u proslom mom komentaru sam rekao da ljude kao sto si ti necu ostaviti na miru jer ne mogu da svarim vase komentare koji su beznacajni posle ovako detaljnih i nepristrasnih tekstova ,kojih ima jako malo u nasem novinarstvu ,a vi kao kratkovid covek koji izgleda poznaje samo jedam mali deo nase azbuke iz svakog teksta izvlaci neke “svoje “zakljucke ,i to postaje jako iritantno za nas koje ovakvi tekstovi interesuju a vasi komentari to sve kvare ,vi imate kompleks velicine i to pokazujete kroz komentar ,a o neznanju da i ne govorim ,tako da ona “cinjenica” kako “тајнама које имају одабрани у Русији као господин Путин,ФСБ,уопште тајне службе и руски патриоти “nemogu ni da nacem odgovarajucu rec da opise vase neznanje i kao sto sam ranije rekao nemojte da nam kvarite ovako lepe tekstove vasim ,ali blago receno Glupim komentarima …

  4. Avatar

    Veoma interesantan tekst,ako malo vise prosetate po sajtovima koji se bave vojnom tehnikom,vidjecete da je ova doktrina od strane americkih stratega dozivjela pravi fijasko,potroseno mnogo novca ni u sta.Trideset godina Amerikanci pokusavaju da raznim sporazumima sa ruskom stranom naprave (citaj smanje)stratesku ravnotezu.Citava stvar je od pocetka trke u naoruzanju imala dva pristupa:Americki,koji se zasnivao na koncepciji veceg broja nuklearnih projektila srednjeg dometa rasporedjenih u prijateljskim zemljama blizu Rusije,na podmornicama i bombama koje nose strateski bombarderi.S druge strane Rusija je svoju doktrinu razvijala na raketama,interkontinentalnim nosacima.Jasno je da rakete nosaci sa slkinutom bojevom glavom danas obavljaju komercijalne letove u orbitu,naravno sutra opet mogu ponijeti bojevu glavu ,a iz orbite spustati je bilo gdje.Ima jedan interesantan tekst koji cu poslati autoru ovog clanka a tice se sistema protiv raketne odbrane Rusije.Do prosle godine bila je jedna od bolje cuvanih tajni u ruskoj Armiji.Sistem ze zove “mrtva ruka” ,sastoji se u sledecem:u slucaju nuklearnog udara po riskim strateskim ciljevima i u slucaju da budu unisteni svi komandni centri i sistemi upravljanja,”mrtva ruka “kao potpuno nezavisan sistem upravljanja,pokrece sve strateske sisteme u svrhu totalne odmazde.U vojnom muzeju u Moskvi 2006 godine moj drug iz Rusije mi je pokazao top 400 milimetara koji je bio napravljen da ispaljuje granate sa nuklearnim punjenjem,na njegovoj dugackoj cijevi je crvenim slovima pisalo”Ja cu pucati poslednji”
    A TAMO TIHO TEČE VOLGA
    I TAMO JE TIHI DON,
    SAMO JE RUSIJA VEČNA,
    SAMO NJEN JE TRON

  5. Avatar

    Malo su nam ga *viknuli* sa obe strane..ali mora da se zivi..
    ————————————————————————————————————————————
    Bivši kineski predsednik Điang Cemin priznao je da su se pripadnici srpske vojne obaveštajne službe skrivali u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme NATO bombardovanja Srbije, tvrdi britanski list “Sandej tajms”

    List je preneo delove iz navodno neobjavljenih memoara bivšeg kineskog predsednika o okolnostima američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, koje je objavio hongkonški list “Ćiansao”.
    Penzionisani 85-godišnji bivši predsednik Điang u njima, prema pisanju lista, navodi da je odgovorio na privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da pruži utočište obaveštajnim jedinicama Vojske Jugoslavije u zgradi kineske ambasade.
    Iako su se Sjedinjene Američke Države izvinile za ovaj napad, žaleći se na pogrešno navođenje CIA, kineske vlasti nikad nisu prihvatile ovo objašnjenje, ali su bile prisiljene da se uzdrže od javnog izliva besa nakon što su im Amerikanci privatno predočili dokaze o srpskim elektronskim komunikacijama koje su dolazile iz zgrade njihove ambasade.
    Diplomatska nagodba se izgleda sastojala u tome da su Amerikanci “sačuvali kineski obraz”, izvinivši se za “grešku”, dok su kineske vlasti dozvolile da se ulični protesti u zemlji, povodom ovog incidenta, prirodno ohlade, prenosi hongkonški list, koji je , kako tvrdi, rekonstruisao ovaj slučaj iz serije natpisa koje je Điang objavio otkad je u penziji.
    Điang Cemin sada, prema ovim tvrdnjama, izražava kajanje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu, jer je to bila ozbiljna diplomatska greška koja je dovela i do pogibije 14 srpskih i tri kineska državljana.
    List navodi da su za odluku o pristanku na Miloševićevu molbu, pored političke solidarnosti kada je reč o separatizmu, postojala još navodno dva razloga: da se nadigra Rusija, koja je prethodno odbila isti zahtev, ali i da se uzvrati za uslugu nakon što su srpske vlasti predale Kini neke delove američkog “nevidljivog” aviona koji je oborila Vojska Jugoslavije.

  6. Avatar

    Topolj, ako imas neku e-mail adresu koju koristis, napisi je u chat.Vidim dosta si upucen u neke stvari, pa bih volio da malo caskamo.Pozdrav!

  7. Avatar

    Ne sumnjam u Rusku superiornost .Veliki patrioti hrabri ljudi ne moze niko da ih zaustavi. Putin je penicilin za Amere.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *