Helsinški odbor amnestira Hitlera i Pavelića

O logoru Sajmište

Prenosimo tekst koji je povodom priloga Branke Mihajlović za Radio „Slobodna Evropa“ pod naslovom „Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta“ objavilo udruženje „Jadovno 1941“

Piše Nikola Milovančev

U prilogu, u izjavama sagovornika autorice teksta, ima više istorijskih neistina. Međutim, ključan je jedan navod, srž svega. To je izjava Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora Srbije: „Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvislinške vlade Milana Nedića. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti.“

Da prevedem na narodski jezik: Srbiji treba nametnuti odgovornost za logor Sajmište (Zemun) 1941–1944. a to ujedno znači i amnestirati zločinački aparat Hitlera i Pavelića.
Pođimo redom, argumentima, da razotkrijemo falsifikate predsednice Helsinškog odbora Srbije i njenog sakrivanja odgovornosti Hitlera i Pavelića negde u tamu zaborava :
1) Zar Sonja Biserko ne zna da je prva lokacija logora bila predviđena u Sremskoj Mitrovici, daleko od Nedićeve Srbije i da Milan Nedić (logično) sa tim veze nema?
2) Da li je moguće da u Helsinškom odboru Srbije (HOS) ne znaju kakav uslov je Nezavisna Država Hrvatska postavila nacističkoj Nemačkoj, prilikom osnivanja logora na Sajmištu, krajem 1941: da u logoru ne bude stražara Srba!
3) Zar predsednica HOS ne zna da se u „Hrvatskoj enciklopediji“ u izdanju Leksikografskog zavoda „Miroslav Krleža“ logor Zemun (Sajmište) spominje pod odrednicom „Koncentracijski logori u Hrvatskoj“? Zar je, po vama gđo Biserko, Milan Nedić bio poglavnik NDH? Ova nazovienciklopedija doduše uopšte ne spominje Srbe među logorašima, iako su oni činili više od 80 odsto mučenika na Sajmištu, ali otom-potom.
4) Da li u HOS znaju šta je januara 1946. godine za logor Sajmište zapisala Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača (Saopštenje broj 87)?
Citiram: „Kroz sam logor na Sajmištu prošlo je oko devedeset do stotinu hiljada ljudi. Ogromna većina svih zatočenika bili su Srbi.“
5) Da li, gospodo, znate da su u logor Zemun (Sajmište) desetine hiljada ljudi oterane samo zato što su Srbi pravoslavne vere, da bi se sprovelo „čišćenje“ teritorije NDH od Srba? Znate li npr. za svedočenje Marije Sabo, Hrvatice iz Bijelog Brda kod Osijeka na suđenju Alojziju Stepincu 1946: samo iz ovog sela kod Osijeka oterano je u logor Zemun 360 ljudi od kojih je 56 ubijeno.
6) Zar ne znate činjenicu da je dokumentacija o zločinima u logoru Zemun 1945. sakupljana u okviru Anketne komisije za zločine na području Vojvodine. Tada nikom na pamet nije padalo da u vezi sa tim povezuje Beograd i Nedićevu Srbiju!
7) Da li znate za izveštaje Glavnog stožera domobranstva Nezavisne Države Hrvatske o broju Srba Kozarčana upućenih iz Bosanske Dubice u logor Zemun jula 1942: „12. srpnja oko 1.000; dva dana kasnije 2.374 osobe; 15. srpnja 1.400 zarobljenika i zarobljenica.“ 5.000 ljudi u tri dana! Jel’ su i to gresi generala Milana Nedića?
8) Da li ste vi iz HOS čuli za suđenje nacističkom zločincu Ajhmanu u Jerusalimu 1961. godine i znate li za izjavu svedoka Aleksandra Arnona, nekadašnjeg sekretara Jevrejske opštine Zagreb u vezi broja zatočenika koji su prošli kroz logor Sajmište? Ako ne znate, citiraću vam: „Oko 90.000 lica (napomena: oprostite, ja još upotrebljavam izraz ’lica’ a ne ’osobe’, tako sam u detinjstvu u mom rodnom Zemunu naučio i to neću menjati), uključujući 7.000–8.000 Jevreja bilo je zatočeno tamo.“ Pitam vas: osim 8.000 žrtava Jevreja o kojima je govorio A. Arnon, koje nacionalnosti su bili preostali mučenici sa Sajmišta?
9) Znate li vi, koji pokušavate da umanjite zločine Pavelića i Hitlera, šta su zlikovci radili našim Sremcima? Evo vam podataka: 22. jula 1943. zločinac Bauer, šef rumske policije sa 14. SS policijskim pukom, dovedenim iz Francuske, ubija u Ugrinovcima 16 ljudi a 170 šalje na Sajmište; iz Dobanovaca je oterano na Sajmište 260 ljudi itd. Kakve to veze ima sa Nedićevom Srbijom?
10) Upoznaću vas i sa navodima iz knjige Žarka Atanackovića „Zemun i okolina u ratu i revoluciji“ („Nolit“, Beograd, 1962) u vezi likvidacije (1944) zloglasnog Berislava Severovića, šefa političkog odseka ustaške policije u Zemunu i njegovog zamenika Bože Šarića: „… Čekala ih je osvetnička ruka naroda da im sudi za žrtve u Jasenovcu i Novoj Gradiški; da ih kazni za masovne zločine na Sajmištu i Banjici, u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru…“ Hoćete li i odgovornost za žrtve Jasenovca, Nove Gradiške, Sremske Mitrovice i Vukovara podmetnuti Srbiji i Nediću? Da, vi ćete se sada zapitati je li moguće da je ustaška policija upućivala i na Banjicu? Pa, molim vas, verujte vama miloj titoističkoj istoriografiji barem u onim delovima gde ne falsifikuje! A zločinački „rad“ na Sajmištu mučitelja, ustaškog zlikovca Severovića, kojemu nije bilo dosta zločina u samom Zemunu, dobro je poznat jevrejskim organizacijama.
11) U HOS bi, ako se udube u istorijsku literaturu, mogli da saznaju da su na Sajmištu bili zatočeni i pripadnici nekih jedinica pod Nedićevom komandom – tzv. legalizovani četnici, koji su pružili otpor nacistima prilikom pokušaja razoružavanja. Tu činjenicu navodi istoričar Venceslav Glišić u svom delu „Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941–1944“ (Beograd, 1970): „Krajem 1942. bilo ih je u logoru oko 500. Iako su bili odvojeni, i za njih je važio isti režim torture kao i za ostale zatvorenike.“ Svaki komentar ove istorijske činjenice je nepotreban.
12) Za pripadnike SS-a nije bilo granice na Savi niti je o tome pitala Milana Nedića. Npr. kada su oni mog dedu Nikolu Milovančeva odveli na proleće 1944. iz Zemuna na Banjicu, nisu o tome pitali ni Nedićevu vladu ni srpsku policiju – isto tako ni u jednom drugom slučaju.
13) Ne mogu a da ne spomenem na Sajmištu mučenički postradalog 1942. g., samo zato što je bio Srbin i pravoslavni zemunski sveštenik, jereja i veroučitelja Đorđa Živanovića Vrbaškog. Zar vas nije sramota, zar ćete i to pripisati Nediću i Srbiji? Mi Zemunci znamo istinu o logoru Zemun i nećemo nasesti na taj providni falsifikat.
14) Istinu o Sajmištu možete saznati i iz svedočenja Nikodina Đuraškovića, koji je sa 1.200 crnogorskih četnika posle hapšenja u Kolašinu doveden na Sajmište 18. maja 1943. i tu su, pre upućivanja u logore u Nemačku, ostali dve sedmice: „Odmah smo podvrgnuti specijalno surovom režimu svojstvenom za koncentracione logore Nemačke. Među stražarima je najviše bilo Pavelićevih ustaša i Madžara, koji su u službi nemačke armije.“
15) U dva maha (da ne kažem „navrata“, što je danas učestalo), u logor Zemun su ustaše i nacisti doveli i Jevreje iz Splita, marta i oktobra 1943, 121 žrtvu. Ovi mučenici zatim su poslani za Jasenovac. Da li je i za to kriv Milan Nedić?
Svi mi znamo da u saopštenju Državne komisije u vezi logora Sajmište iz januara 1946. nije ni spomenuto ime Milana Nedića i da tada to nikome nije ni moglo pasti na pamet – bile su žive hiljade ljudi koji su znali istinu. A onaj ko bi da amnestira zločine Pavelića i Hitlera ipak se vara: ima nas još dosta živih, potomaka onih koji su živeli u Zemunu u vreme NDH 1941–1944.