UPOZORENJE NEMAČKOG GENERALA ILI KAKO TURSKA UVLAČI NATO U SIRIJSKI RAT

KRISTINA LIN

Članak koji bi mogao da pokaže jedan od mogućih ciljeva terorističkog napada ISIS u Parizu
Devetog novembra u intevjuu Kristijani Amanpur sa televizije CNN turski premijer Ahmet Davutoglu izjavio je da bi mogla da bude pokrenuta kopnena ofanziva u Siriji sa ciljem da se uspostavi tampon-zona, ali da Turska ne želi samostalno da učestvuje u tome.

„Kopnena ofanziva je nešto što moramo zajednički da razmotrimo… Postoji potreba za integrisanom strategijom, koja bi uključivala vazdušnu kampanju i kopnene trupe“. Davutoglu je dodao da Turska ne može sama da iznese tu operaciju. [1]

Izvori iz turske potvrđuju da takva operacija nije izgledna bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili NATO. Interesantno je da je pre gotovo tačno godinu dana, 8. oktobra 2014, bivši nemački načelnik generalštaba i predsedavajući vojnog komiteta NATO general Harald Kujat (na fotografiji ispod) kritikovao Tursku zbog pokušaja da zbog sopstvenih sebičnih interesa uvuče NATO u sirijski rat. [2]

U intervjuu za En Vil, koji je prenela televizija ARD, General Kujat je, koristeći gotovo iste reči kao Davutoglu na CNN, poručio: „Vidite, Turska želi da isprovocira aktiviranje petog člana NATO ugovora. Zbog toga nastavljaju da ponavljaju da to ne mogu da učine sami, već da moraju i drugi da učestvuju“.

Govoreći o ondašnjem masakru koji je ISIS počinila nad Kurdima u Kobaneu, general Kujat je nastavljio otvoreno: „Turska suštinski želi da uvuče NATO jer je njen stvarni cilj da neutrališe Asada… Akcije ISIS i ono što se događa sa Kurdima tu je sporedno… Mora biti jasno rečeno da saveznik koji se tako ponaša ne zaslužuje zaštitu Alijanse, saveznik koji ne interveniše kako bi sprečio tako tragična dešavanja ne zaslužuje da bude zaštićen“.

Bivši NATO general preporučuje uklanjanje raketnih baterija „patriot“ (PVO sistemi NATO; prim. prev.) iz Turske „kako bi se poslao signal, što se i dogodilo u avgustu 2015“. [3]

Osvrćući se na raketne sisteme „patriot“, nemački novinar u Frankfurter rundšau navodi: „Politički gledammo, misija je bila besmislena. Turska vlada brine samo o sopstvenim, a ne o interesima Alijanse. [4]

Na pitanje da li Turska može da prizove klauzulu o zajedničkoj odbrani ukoliko rasporedi vojsku na sirijsku teritoriju kako bi uspostavila tampon-zonu, general Kujat kaže: „Ukoliko bi turske trupe krenule da sprovode operacije u Siriji bez dozvole sirijskih vlasti i bez mandata UN, pa onda bile napadnute, to nikako ne bi bilo dovoljno da se aktivira član 5“ (koji se odnosi na kolektivnu odbranu NATO članica, ao je napadnuta jedna, napadnute su sve; prim. prev.) [5]

Dakle, u odsustvu člana 5 NATO ugovora, postavlja se pitanje da li je Turska sposobna da obezbedi mandat Saveta bezbednosti UN za uspostavljanje tampon/bespilotne zone, slične onoj u Libiji? To će zavisiti od toga da li će tampon-zona zaista biti korišćena u humanitarne svrhe.

ALEPO KAO TURSKA 82. PROVINCIJA?
Na praktičnom nivou ideja o tampon-zoni u sirijskom regionu Alepo potpuno je iluzorna. Po definiciji, sigurnosne zone održavaju neutralnost u vojnim konfliktima, ali raspoređivanje grupa naoružane opozicije u toj zoni će je pretvoriti u primarnu metu.

Štaviše, tvrdnje da su 10. avgusta turske vojne snage ušle u deo Sirije koji je planiran za bezbednu zonu, zajedno sa brigdom Sultan Murat, koja je sastavljena od Turaka, predstavlja zabrinjavajuću sliku kad se ona poveže sa činjenicom da su turski provladini mediji Alepo već proglasili turskom 82. provincijom. [6]

Petog avgusta turski list Takvim objavio je mapu tampon-zone, koja uključuje Alepo, Idlib i sever Latakije u deo kojim bi upravljala Turska kao svojom eventualnom provincijom. [7]

Sudeći prema listu Hurriyet Daily, Ergodan opet koristi turkmensku kartu, posebno kad su nacionalistički sentimenti u porastu, pa bi „svaki napad na turkmensku braću u tampon-zoni mogao lako da se pretvori u vojni sukob i uvuče Tursku u rat“. [8]

Bilo kako bilo, članak se završava rečima: „Da li zaista želimo da ratujemo za 82. tursku provinciju?“

To je ozbiljan problem za razmatranje ne samo za narod u Turskoj već i za SAD i koalicione snage koje razmatraju kreiranje sirijske tampon-zone. Da li žele da rizikuju živote svojih vojnika koji bi se borili za ostvarenje Erdoganovih neootomanskih ambicija o stvaranju provincije? Osim toga, da li žele da budu saučesnici u kreiranju bezbedne luke u severozapadnoj Siriji za Erdoganovu osvajačku armiju, koja se sastoji od militantnih grupa iz Centralne Azije, Kine i Rusije?

SIGURNA LUKA ZA EVROAZIJSKE MILITANTE?
Sudeći prema šefu Sirijske opservatorije za ljudska prava Rami Abdulu Rahmanu, najmanje 2.000 boraca iz Čečenije, Dagestana i drugih kavkaskih republika bore se u Al Nusri, i „koncentrisani su u provincijama Idliba, Alepa i Latakije“, mestima u kojima Erdogan poziva na stvaranje tampon-zone. [9]

Stručnjaci za terorizam takođe otkrivaju da se kineska Turkmenska islamksa partija, zatim uzbečki Imami Bušari Žamat i Katibat Tavhid val Džihad nalaze u Idlibu. U Alepu maja 2015. godine USAID u izveštaju navodi centralnoazijske borce u Siriji, misleći na tri uzbečke oružane grupe povezane sa Al Nusrom pod nazivom Alepski Uzbeci. Reč je o brigadi Imama al Buhorija, Uzbečkoj brigadi Džebat Al Nusre i Sejfulah Šišani Žamat. [10] Za sada, razni obaveštajni izvori procenjuju da je na sirijskim ratištu oko 5.000 Uzbeka, 2.000 Čečena i više od 1.000 kineskih militanata. [11]

Sirijska armija se, umesto centralnoazijskih država, zatim Kine i Rusije – koje su članice Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) – bori protiv ovih militanata. Međutim, Saudijska Arabija i Katar sada slabe vladine snage u SIriji snadbevajući militante antitenkovskim TOW raketnim bacačima.

Zato je malo verovatno da će rezolucija Saaveta bezbednosti UN koja bi omogućila stvaranje tampon-zone dobiti podršku Kine i Rusije, jer bi pružila bazu militantima poreklom iz njihovih zemalja za napade na zemlje iz kojih dolaze

Bez podrške NATO i Saveta bezbednosti Turska bi ostala jedina koja bi radila direktno protiv interesa ovih evroazijskih država, lišavajući njihove militante raja koji danas imaju u Siriji. Svaka eskalacija konflikta samo bi primorala ove evroazijske zemlje da podrže kopnene snage, koje im pomažu da se bore protiv militanata koji dolaze iz njihovih zemalja. To znači da bi povećale podršku i sirijskim Kurdima i Sirijskoj armiji.

Turska – koja još uvek ima status zemlje posmatrača unutar ŠOS – trebalo bi da nastoji da resetuje odnose sa ovim zemljama i da radi i sa drugim svetskim silama na deeskalaciji konflikta i povratku regionalne stabilnosti. Drugi sastanak u Beču i G-20 mogu biti dobra mesta za pokretanje tog dijaloga.

_________
Uputnice:

[1] Ugur Ergan, Turkey: Syria land operation possible but not alone, Hurriyet Daily, 11 November 2015.
http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-syria-land-operation-possible-but-not-alone.aspx?pageID=238&nID=91001&NewsCatID=352 [2] Former NATO official: Turkey wants to drag NATO into Syria
[3] Metin Gurcan, US plays politics with Patriot missile removal, Al Monitor, 20. august 2015.
http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/08/turkey-germany-patriots-controversial-arrival-controversial.html# [4] http://www.dw.com/tr/patriotlar-siyasi-bir-semboldü/a-18652882 [5] Sven Pohle, How NATO’s Article 5 could work in the case of Turkey, Deutsche Welle, 9. october 2014,
http://www.dw.com/en/how-natos-article-5-could-work-in-the-case-of-turkey/a-17983762 [6] Selin Nasi, Conquering Aleppo?, Hurriyet Daily, 18. august 2015.
http://www.hurriyetdailynews.com/conqueringaleppo.aspx?pageID=238&nID=87106&NewsCatID=396 [7] http://www.sabah.com.tr/gundem/2015/08/05/yeni-sehir
http://www.takvim.com.tr/guncel/2015/08/05/yeni-sehir [8] http://www.hurriyetdailynews.com/conqueringaleppo.aspx?pageID=238&nID=87106&NewsCatID=396 [9] In Syria, Russia is chasing Chechens once again, The National, 7. october 2015.
http://www.thenational.ae/world/europe/in-syria-russia-is-chasing-chechens-once-again [10] Jacob Zenn, Al Qaeda-aligned central Asian militants separate from Islamic State-aligned IMU in Afghanistan, Terrorism Monitor, Volume 13, Issue 11, 29. march 2015.
http://www.jamestown.org/programs/tm/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=43968&cHash=618bae17a86c2d23c30b7e219c3c731c#.VkT9aYSaLlI ;
Noah Tucker, Central Asian Involvement in the Conflict in Syria and Iraq: Drivers and Responses, US Agency for International Development, 4. may 2015.
https://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1866/CVE_CentralAsiansSyriaIraq.pdf Chinese al Qaeda group TIP fighting in Syria
https://news.siteintelgroup.com/tag/31.html;
Chinese jihadists equipped with advanced anti-tank missiles that will be a concern for China
https://news.siteintelgroup.com/Jihadist-News/turkistan-islamic-party-photo-report-shows-clashes-with-regime-forces-in-homs.html [11] http://www.jamestown.org/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=44409&tx_ttnews%5BbackPid%5D=7#.VkUVK4SaLlI;
http://www.hurriyetdailynews.com/isil-child-training-camp-discovered-in-istanbul-report-.aspx?pageID=238&nID=90052&NewsCatID=341

Dr Kristina Lin je saradnik u Centru za transatlantske odnose na Univerzitetu Džons Hopkins. Autor je knjige „Novi put svile: Energetska strategija Kine na Velikom Bliskom istoku (Vašington, Institut za bliskoistočnu politiku). Bivši je direktor odseka za politiku prema Kini pri Američkom ministarstvu odbrane

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
Asia Times

http://www.standard.rs