Projekat „Hamer“

Piše Danijel Estulin

Projekat „Hamer“ (Čekić), prvi u nizu realizovanih programa u formi brižljivo skrivenih, tajnih bankarskih praksi, realizovan je od 1988, pa do, otprilike, 1992. godine – poznat kao „Program kolateralne trgovine“ – primenjen kako bi kreirao, kao magijom, ogromne količine spekulativnih fondova  za upotrebu u specifičnim projektima. Iza „Hamera“ su stajale CIA, FBI, nacionalne bezbednosne agencije svih vrsta, Pentagon, Trezor SAD-a i Federalne rezerve…

Do kraja osamdesetih, velike banke, uključujući „Siti banku“, „Čejs Menhetn“, „Njujoršku banku“, „HSBC“, englesku „Midlend banku“ i mnoge, mnoge druge, su bankrotirale po svemu osim u imenu. Negde je neko – niko ne zna ko (ili bar se to ne kaže), doneo odluku da se beiloutom (bail out) spašavaju banke koje su se suočile sa nesolventošću, kao posledicom nesmotrene politike kreditiranja tokom kasnih sedamdesetih i osamdesetih, i time spase bankarski sistem. Tako  je kreiran sistem u kojem su zapanjujuće količine novca „mađioničarski“ uvedene u postojanje. Od tada je ovaj „strogo poverljivi“ sistem ušao u upotrebu.
Projekat „Hamer“ (Čekić), prvi u nizu realizovanih programa u formi brižljivo skrivenih, tajnih bankarskih praksi, realizovan je od 1988, pa do, otprilike, 1992. godine – poznat kao „Program kolateralne trgovine“ – primenjen kako bi kreirao, kao magijom, ogromne količine spekulativnih fondova  za upotrebu u specifičnim projektima. Iza „Hamera“ su stajale CIA, FBI, nacionalne bezbednosne agencije svih vrsta, Pentagon, Trezor SAD-a i Federalne rezerve.
„Hamer“ se tiče novca. To je forma kreiranja novca koji je efektivno izuzet od bilo kojeg oblika nadzora ili odgovornosti. U pitanju je tolika količina novca koja je u stanju da ospori svaku vašu misao o realnosti onoga što se događa u svetu bankarstva, finansija i ekonomije. To je takođe  i priča o podzemnom, lažljivom svetu međunarodnog bankarstva i trgovine, svetu za koji se tvrdi da ne postoji. Ali, on i te kako postoji. Finansijski, bankarski i ekonomski svet iza scene, u senci u kojoj je „Hamer“ živeo, disao i „proizvodio“ novac „ni iz čega“, predstavlja malu, prljavu tajnu zapadne ekonomije. Veoma vešto, ova „zemlja nedođija“ internacionalnog bankarstva, prikrivana je od očiju javnosti pravničkom upotrebom dva seta knjiga – jednog načinjenog za javnost i drugog koji je služio samo za uvid odabranih.
Ovi ogromni bazeni bljuzgavih fondova bez pokrića,  koji su potpali pod opštu kategoriju „Visokoprinosnih investicionih programa“, primenjeni su na finansiranje širokog spektra tajnih aktivnosti koje uključuju vojne projekte, geopolitičke zahteve i obaveze, da ne spominjemo očuvanje svetske finansijske stabilnosti. Kasnije je uvedena i daleko sofisticiranija verzija „Hamera“, krštena kao „EFG Džejkob“.

KAKO RADI „ČEKIĆ“ Velike sume „crnog zlata“, gotovine i drugih oblika konvertibilnih sredstava, koriste se kao zalog za pokretanje ovakvog programa trgovanja. Takođe postoje određene klase vladinih državnih obveznica i menica koje su privatno uložene u velikim zapadnim bankama. Ove „riznice“ nikada ne bi trebalo da ugledaju svetlost dana, ali su, zauzvrat, korišćene od strane velikih banaka u svrhu osiguranja njihovih sopstvenih neuknjiženih bankarskih obveznica, tako da mogu da dostignu dobit na stotine triliona dolara. Zauzvrat, ovaj bankarski papir trguje u pripremljenim „kupi / prodaj“ transakcijama po strmoglavim popustima, van nominalne vrednosti emitovanih dužničkih hartija od vrednosti.  Danas, u vreme elektronske trgovine koja se odvija na kompjuterskim ekranima i traje jednu milisekundu, praktično je nemoguće da se transakcija uhvati, osim ako se ne zuri u ekran računara u času kada se transakcija odvija.
Ovako objedinjeni tajni fondovi, stvoreni i držani na neaktivnim računima tokom dvadeset pet godina, kao i na napuštenim bankovnim računima, dostižu kvadrilione dolara prema dobro obaveštenim insajderima.  Najniže procene govore da je u pitanju dovoljno novca da se isplati nacionalni dug SAD-a. Prema najvišim procenama – dug svih zemalja sveta.
Ovi programi predstavljaju sam vrhunac tajnog finansiranja specijalnog tipa   vladinih operacija (deniable government operations) – Suština ovih operacija je u tome da predstavljaju misije specijalnih snaga koje se izvode na takav način da bez obzira na to da li su izvršioci zarobljeni ili ubijeni, trag ne sme da vodi do zemlje koja je preduzela misiju, već ona mora da bude tako izvedena da ta zemlja može da u svakom trenutku porekne svoju umešanost. (prim.prev.)  Ovakva operacija  je izvedena u svrgavanju brigadnog generala Erla Kouka (Erle Cocke), koji je pomogao da se uspostavi originalna operacija „Hamer“. Kouk, Veliki komandir Vitezova Malte, tajanstvenog Vatikanskog Reda koji se može pohvaliti brojnim članovima koji služe u zapadnim obaveštajnim i vojnim službama, umro je od raka pankreasa, deset dana pošto je dao svoj iskaz. On je tvrdio da je program „Hamer“ bio 1989. godine vredan više od hiljadu milijardi dolara. U dokumenatima  koje je obelodanio švajcarski advokat pokojnog Barona fon Krupa (Baron von Krupp), otkriven je takođe „profitni“ višak  od „12 triliona dolara“.
Po izveštajima nekoliko insajdera koji su bili spremni da razgovaraju sa mnom, „Hamer“ je počeo trgovinu u novembru 1989. Mali broj onih koji su uključeni u transakcije znaju sigurno koja su sredstva korišćena za kolateralne transakcije, ali svi se slažu da je „crno“ zlato – poluge ukradene od strane Nemaca i Japanaca tokom Drugog svetskog rata i sakrivene na Filipinima i u Indoneziji, svakako jedno od korišćenih aktiva. Količina ovog „crnog“ zlata je toliko velika da čini patuljastim  „zvanične“ cifre o količini zlata na planeti i smejuriju od verovanja da je zlato plemeniti metal.
„Hamer“ i „EFG Džejkob“, privatno hvaljeni kao najveći programi ikada pokrenuti zajedno, uključujući i manje poznate programe kakvi su „Kadilak“ i „Baka“, ostali su najveća državna tajna, posebno na nivou SAD-a, u kojima su prvobitno stvoreni, i koristili su se za pranje novca, provlačenje kroz programske cikluse, sve dok novac ne dosegne svoju praiskonsku čistoću.
Međutim, projekat „Hamer“ se izdvaja jer polazi od aktivnosti trgovanja koja se nelegalno preusmerava od strane velikih banaka. Fondovi su se krišom upumpavali na sve više spekulativne nivoe,  neprekidno korišćeni od tajne kabale nazvane „Plunge Protection Team“ koja radi pod pokroviteljstvom američke vlade, sa ciljem da spasi velike Sjedinjene Države i zapadne banke, koje su se kasnih osamdesetih teturale na ivici bankrota. Postoji verovanje da PPT predstavlja snažnu i tajanstvenu ruku koja je spremna da reaguje u svakom trenutku u kojem je neophodno kupiti vreme za indeks njujorške berze „Dau Džons“.
„Vašington post“, u članku od 23. februara 1997, pod naslovom „Plunge Protection Team“, priznaje postojanje odabrane „Grupe četvorice“ osnovane kako bi intervenisala na tržištima, sa ciljem sprečavanja masovnog odliva kapitala  i trke za obeznicama koja bi izazvala ekonomski kolaps ukoliko ne bi bilo dovoljno gotovog novca da se plati vreme tokom masovne rasprodaje.  List je identifikovao predsednika Federalnih rezervi, predsednika Komisije za hartije od vrednosti (the Securities and Exchange Commission – SEC), predsednika Commodities Futures Trading Commission; i sekretara Trezora kao glavne igrače u timu. Od stvaranja „Džejkoba“, privatne institucije kakve su „Goldman Saks“, JP „Morgan Čejs“, „Meril Linč“ i druge velike banke, takođe su uključene.
Ukazujući na krah berze iz 1987. godine, pojedinačno najveći slom u istoriji toga doba, „Vašington post“ primećuje. „Federalne rezerve su zadržale tržište upumpavajući rezerve i javno izjavljujući da je sve spremno kako bi se produžili krediti važnim finansijskim institucijama, ukoliko bi to bilo potrebno.“  Potom je 5. aprila 2000, „Njujork post“ izvestio da se berza pomerila sa ivice provalije.  Posle  500-tačke pada koji je izgledao kao da je doveo do kraha, „neko je počeo da kupuje velike količine ugovornih sporazuma preko dve najveće brokerske firme – ‘Goldman Saksa’ i ‘Meril Linča’.“

„HAMER“ I PROFIT Pošto je valuta SAD (dolar) kamen temeljac svih programskih aktivnosti, vlada SAD-a prirodno dobija  svoj deo kolača. Procenat prihoda ubira se preko privatnih poreskih ugovora sa ofšor partnerima. Ovi ugovori takođe pomažu da realnost nestane iz očiju javnosti. Jedan deo trgovinskog profita koji ubira vlada SAD-a dobija se zahvaljujući Exchange Stabilisation Fund-a. Ovde je on izmešan sa drugim fondovima i upotrebljen kako bi podupro američku ekonomiju – između ostalog – manipulišući cenom zlata i držeći je ispod unapred dogovorene vrednosti.
U najjednostavnijoj formi to funkcioniše ovako – Pozajmite sa zanemarljivim kamatama nečije zlato: britansko, američko, nemačko, „Goldman Saksovo“… i prodate ga na tržištu. To vam obezbeđuje veliku rezervu skoro beskamatnog  dolarskog keša. Kad god berza počne da se klima ili vrednost akcija počne da pada, vi pomoću takvog novca zaronite i kupujte, kupujte, kupujte…
Trgovinski programi kakvi su „Hamer“ i „Džejkob“ su u domenu mnogih vlada, njihovih ministarstava finansija i glavnih internacionalnih banaka, posebno država G7, koje po samoj svojoj prirodi imaju potrebne mehanizme koji omogućavaju da se trgovanje održa efikasnim i tajnim.
U ispitivanju metodologije funkcionisanja „Hamera“ niste samo duboko iznenađeni njegovom složenošću, već i načinima na koji banke i obaveštajne službe, kao što je CIA, kako bi sebe zaštitile od odgovornosti,  koriste podzemlje,  radeći svaka za sebe u tom smislu.
Na primer, jedan od izvora CIA bio je „prljavi“ fond  pod kontrolom šefova japanske Liberalno demokratske partije,  poznat kao „M-fond“ nazvan po generalu Markvatu (Marquat),  glavnom čoveku generala MekArtura za ekonomiju u Tokiju.
Poverljivi  izvori rekli su ovom autoru da se projekti „Hamer“ i „Džejkobs“ koriste kao „kišobran“ operacije, usmerene na stvaranje finansijskih sredstava za visoko tajne, „autorizovane“ projekte. Novac ili fondovi za prljave poslove se drže kao solidan blok na 30 računa u „Siti banci“.
Krajnje je vreme da činjenice o operacijama „Hamer“ i „Džejkobs“ ugledaju svetlost dana, pre nego što se stvari nepovratno otrgnu kontroli.

Prevela Biljana Đorović zaйm na kartu onlaйn zaйm na zarplatnuю kartuzaйm 50000 onlaйnzaйm onlaйn na kartu maestro