NASTAVAK SPORA DUGOG DVA VEKA

Grčko-britanski odnosi i pitanje drevnih skulptura

Britanskom premijeru Sunaku se nije dopala izjava grčkog kolege Micotakisa da London treba da vrati Atini skulpture s Partenona, pa je otkazao sastanak s njim i time razgnevio Grke

Ozlojeđeni Grci su to nazvali političkim skandalom, a pojedini analitičari najvećim potresom u grčko-britanskim odnosima (bar) u ovom veku. Reč je o odluci britanskog premijera Rišija Sunaka da, u zadnji čas, otkaže susret sa grčkim kolegom Kirjakosom Micotakisom u Dauning stritu zbog njegove izjave da London mora da vrati Atini „suštinski ukradene“ skulpture i druge artefakte s Partenona i iz drugih drevnih hramova na Akropolju. Povređen tim gestom, Micotakis je odbio ponuđenu alternativu domaćina – razgovor sa zamenikom predsednika britanske vlade Oliverom Daudenom, pri čemu je i negirao da je postojao dogovor da on i Rišak ovoga puta ne „potežu“ pitanje odnetog kulturno-istorijskom blaga s najpoznatijeg atinskog brda, koje se, već skoro dva veka, nalazi u Britanskom muzeju. Bilo je planirano da dvojica premijera, osim o bilateralnim odnosima, razgovaraju i o sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, klimatskim promenama i migracijama. Portparol vlade u Atini Pavlos Marinakis je otkazivanje susreta protumačio kao „znak nepoštovanja“, dok su vodeće grčke opozicione partije, Siriza i PASOK, Sunakov potez nazvale „grubim“ i „neprihvatljivim“, ističući da je vraćanje antičkih skulptura za Grčku „pitanje nacionalnog značaja“.

OBOSTRANO TVRDI STAVOVI Umetnička dela s drevnog Partenona i iz drugih grčkih hramova na Akropolju odneo je, početkom 19. veka, Škotlanđanin Tomas Brus, poznatiji kao lord Elgin, dugogodišnji britanski ambasador u Otomanskoj imperiji u čijem je sastavu tada bila i Grčka. Grci (i ne samo oni) tvrdili su da on za to nije imao dozvolu sultana, jedinog koji je mogao da mu izda takav dokument. Elgin je planirao da njima ukrasi svoj dom u Škotskoj, ali se, zbog besparice, ipak odlučio za prodaju vrednih dela među kojima su bila i ona čuvenog skulptora Fidije i njegovih učenika, stara 2.500 godina. Kupac je (parama vlade) bio Britanski muzej u Londonu čiji su čelnici naveli da lord Elgin ima valjane „papire“, iako je i u parlamentu, koji je odobrio kupovinu, bilo mišljenja da tu „nisu čista posla“. A da je Elgin bio „pljačkaš i prevarant“, tvrdio je i engleski pesnik lord Bajron, zaljubljenik u Grčku i njenu kulturu.
Ta dva suprotstavljena i nepokolebljiva gledišta na snazi su i danas: Britanci govore o čistoj kupovini, a Grci o – čistoj krađi. Prvi, pri tome, ističu i svoje zasluge za očuvanje tog umetničkog blaga, i njegovu dostupnost ljudima iz čitavog sveta, dok drugi britansku isključivost doživljavaju kao grub izraz kulturnog kolonijalizma. Zahtevi Atine Londonu da joj vrati artefakte s hramova na Akropolju počeli su čim je Grčka postala nezavisna od Otomanske imperije (1832), a intenzivirani su osamdesetih godina prošlog veka, kad je ministarka kulture postala slavna glumica i pevačica Melina Merkuri. „Odneti partenonski mermer najveća je rana na grčkom nacionalnom identitetu“, govorila je temperamentna Melina, koju su sunarodnici nazivali poslednjom grčkom boginjom. Od tada je zahtev za vraćanje Elginovog „tovara“ konstanta grčke politike i primarni zadatak grčkih vlada.

SUNAKOVA LJUTNJA Otud i Micotakisova izjava, po dolasku u London, da će „insistirati na povratku skulptura na Partenon“, što je činio i u ranijim susretima s britanskim zvaničnicima. „U modernom Akropoljskom muzeju, izgrađenom baš u tu svrhu, one će izgledati bolje“, dodao je, pa upitao: šta bi bilo od Mona Lize kad bi se čuvena slika Leonarda da Vinčija presekla na dva dela, pa jedan deo bio u Luvru, a drugi u Britanskom muzeju? Iako je Micotakis, istovremeno, naglasio da je Atini veoma stalo do saradnje s Britanskim muzejom i prijateljstva dveju zemalja, kolega Sunak mu nije oprosti javno podsećanje na staru tvrdnju Grčke da se u Britanskom muzeju nalazi nešto što pripada njoj, pa je, na zgražavanje Grka, ali i celog sveta, otkazao planirani sastanak.
Tim povodom Sunakov portparol je objasnio da je britanski premijer odlučno i protiv ideje da se deo friza s Partenona i ostali antikviteti makar i samo povremeno vraćaju u Grčku, što, po mnogim tumačenjima, zakon ne zabranjuje. „Bilo je nemoguće da sastanak dvojice premijera bude održan posle komentara (Micotakisovih) u vezi sa skulpturama, jer je naš stav odavno jasan: skulpture su deo stalne kolekcije Britanskog muzeja i pripadaju ovde“, rekao je taj zvaničnik britanske vlade. Sunakovu aroganciju branili su i njegovi konzervativci, iz čijih je redova stigla ocena da bi bilo „nepromišljeno da bilo koji britanski političar sugeriše da predmeti koje potražuje Grčka budu tema pregovaranja“. Na to je usledila oštra poruka grčkog premijera. „Oni koji veruju u ispravnost i pravednost svojih stavova nikad ne oklevaju da se uključe u konstruktivnu debatu i ponude argumente“, rekao je on. A da svi Britanci ne misle kao Sunak, Micotakis se uverio u razgovoru s liderom laburista Kirom Starmerom, koji mu je kazao da se njegova stranka, da je na vlasti, ne bi protivila eventualnom dogovoru Britanskog muzeja i Atine o makar pozajmici umetničkih dela. Valja podsetiti i da su skorašnja ispitivanja javnog mnjenja u Britaniji pokazala da većina građana smatra da bi trebalo uslišiti zahteve Atine i vratiti joj njeno kulturno blago. Takvom stavu pridružio se i konzervativni „Tajms“ koji je, u vreme Micotakisovog boravka u Londonu, objavio uvodnik s naslovom „Skulpture bi trebalo da budu u Atini“ i zaključkom da su one fundamentalne za kulturni identitet Grčke.

KRATKI BLESAK NADE Krajem prošle godine pojavila se nada da bi najdugovečniji kulturni spor na planeti mogao konačno biti rešen, makar u smislu da se odneto s Partenona i Akropolja povremeno izlaže u Atini. Svetski mediji su tada učestalo pisali o značajnom napretku u pregovorima Britanskog muzeja i grčkih zvaničnika, a onda je objavljena i Micotakisova izjava da je na vidiku „pobedonosno rešenje“. Tu nadu je dodatno podgrejavala odluka poglavara Rimokatoličke crkve pape Franciska da se Atini vrate tri skulpture s Partenona, više od veka pohranjene u Vatikanskim muzejima. Verovalo se da će taj papin gest konačno podstaći i Britance da udovolje dugotrajnom zahtevu Grčke, ali od toga nije bilo ništa.
Stav „nema vraćanja“, koji su često isticali njegovi prethodnici Boris Džonson i Liz Tras (premijerka punih 45 dana), u potpunosti je prihvatio i Sunak. Grcima i svetu je poručio da vlada Ujedinjenog Kraljevstva „nema u planu“ izmenu zakona o muzejima iz 1963. kojim je tim institucijama zabranjeno da prodaju ili poklanjaju predmete iz svojih kolekcija. Da se tog stava čvrsto drži i sada, pokazao je upravo odbijanjem susreta s grčkim kolegom.

STRANAČKE RAZLIKE Cela ova „priča“, po zapažanju medija, dobila je i političku boju, jer su vodeće stranke na Ostrvu pokazale da različito misle o grčkom zahtevu, a Grci da su duboko razočarani gafom britanskog premijera. Sunakovi konzervativci su žestoko kritikovali lidera Laburističke partije Starmera što se uopšte susreo s Micotakisom, na šta je on uzvratio da je premijerovo izbegavanje grčkog kolege „jadan i smešan potez“. „Ako premijer nije u mogućnosti da se sastane sa evropskim saveznikom, s kojim Britanija ima važne privredne veze, to je još jedan dokaz da on nije u stanju da upravlja ekonomijom zemlje“, saopštili su laburisti. Oni su istakli i da će, ako iduće godine pobede na izborima, nastaviti dogovaranje s Grcima o obostrano prihvatljivom rešenju za skulpture s Partenona koje su u Britanskom muzeju.
Britanska glasila su, povodom prepucavanja vodećih stranaka, navela i da je kralj Čarls prilično otvoren prema vraćanju friza s Partenona u Atinu. Protiv prekida dijaloga s Atinom je i Britanski muzej u kom postoji želja da se njihovi eksponati, koji potiču iz Grčke, tamo povremeno izlažu, a da Grci neka svoja umetnička dela šalju u London.
Analitičari i mediji ističu kao sigurnu lošu posledicu Sunakovog poteza to što o njemu svi Grci misle isto – da je greška i da je štetan, jer će u Grčkoj smanjiti naklonost prema Britaniji. „Ako je Sunak mislio da je otkazivanje sastanka u Dauning stritu 10 tek diplomatska oluja u šoljici čaja, prevario se“, napisao je Bi-Bi-Si. Pokazujući razumevanje za gnev svojih sunarodnika, šef grčke diplomatije Jorgos Gerepetritis je istakao da je stav Grčke o skulpturama zasnovan „ne samo na istoriji i pravdi već i na ekumenskoj kulturnoj vrednosti“.