TELEKOM PROTIV ŠESTE FLOTE

RAT NA KABLU

Otvoreni i bespoštedni rat između „Telekoma“ i „Junajted grupe“ traje već godinama, a povremeno dobija na intenzitetu, kao što je slučaj bio prošle godine kada su pljuštale međusobne optužbe oko reemitovanja N1, ili što je u ovom trenutku zbog poslovnog udruživanja „Telekoma“ i „Telenora“ koje „Junajted grupa“ smatra neprihvatljivim

Možda vam naslov ovoga teksta zvuči kao preteran i jednostran, odnosno kao da apriori stajemo na stranu jednog od dva učesnika sukoba. Da postoji opravdanje za poređenje „Junajted grupe“ s notornom američkom Šestom flotom, a i da postoji čak i mogućnost da ova borbena grupa stane iza Junajted medije biće vam jasno kada pročitate sledeći izvod iz teksta nedeljnika „Vreme“ (danas, inače, veoma bliskog ovoj kompaniji) iz decembra 2014. „’Medija opservatori’ otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji. Kada bi novinski izdavač imao svoj kiosk, mogao bi svoja izdanja da stavlja napred, a konkurentne naslove skriva pozadi. Isto bi važilo i za javni medijski servis u Srbiji. Kada bi se bavio i distribucijom, mogao bi da zloupotrebi taj svoj distributerski položaj favorizovanjem vlastitog programa“, pisalo je „Vreme“ pod naslovom „Balkanski Si-En-En i njegov aršin“. „Iz ovoga proizlazi da kablovskom distributeru/operateru ne bi trebalo dozvoliti da proizvodi sadržaj. Međutim, Narodna skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima koji omogućavaju distributerima/operaterima da proizvode sadržaj i favorizuju vlastite kanale u odnosu na druge. Kao rezultat toga, kablovska televizijska stanica N1, partner Si-En-Ena na Balkanu, od 30. oktobra 2014. počela je s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u regiji, SBB / Telemah grupe, koja je njegov vlasnik, a koji pokriva sve zemlje bivše Jugoslavije. „Ovde se postavlja pitanje zašto su srpski zakonodavci napravili izuzetak samo za kablovske distributere/operatere.“ Dodaje se: „U potrazi za odgovorom, ’Medija opservatori’ je otkrio drugu, još više uznemirujuću dimenziju zakonodavnih izmena koje su omogućile da N1 počne s emitovanjem programa. Naime, ta dimenzija ukazuje na to da su ljudi koji rade u Briselu, u Jedinici za odnose sa Srbijom pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, uskladili nacrte zakona ove zemlje sa komentarima koji su na tu temu dobili od velikih sila, a koji prete da naruše medijski pluralizam u zemlji.“

ROĐENJE GRBAVCA Iz ovog istinitog teksta vrlo jasno proizlazi da „slobodna“, „nezavisna“ i nadasve „profesionalna“ televizija N1 i njeni vlasnici „Junajted medija“, odnosno „Junajted grupa“ imaju takvu moć da mogu, po svojoj volji i u skladu s isključivo svojim interesom, da menjaju srpsko zakonodavstvo. To potvrđuje i „Vreme“: „Srpske vlasti su se bez pogovora povinovale mišljenju Brisela o ovom pitanju, umesto da zaštite javni interes svojih građana.“ „Medija opservatori“ je, prema pisanju „Vremena“, naveo da je Evropska komisija nacrte zakona uskladila s komentarima dobijenim od „velikih sila“. S obzirom na to da je među vodećim ljudima investicione kompanije KKR (tada većinskog, a sada jednog od vlasnika „Junajted grupe“) bio bivši direktor CIA Dejvid Petreus (i dan-danas veoma uticajan u Sjedinjenim Državama), nije teško zaključiti koja je jedna od tih „velikih sila“. Takođe, sasvim je očekivano da bi, ako je kao oruđe u svom ratu koristio Evropsku komisiju, mogao da se posluži i Šestom flotom. Manje ili više metaforički.
„Dok se vlast javno zaklinje u evropske vrednosti, na sve načine pokušava da spreči postojanje slobodnih medija, ovog puta preko uništavanja privatne kompanije“, vrisnuo je N1 kada je „otkrio“ planove za poslovnu saradnju „Telekoma“ i „Telenora Srbija“. Da li u evropske vrednosti spadaju lobiranje i očito snažni pritisci kojima Vlada Srbije, kako je to pisalo „Vreme“, ne sme da se odupre, nego ih izvršava bespogovorno? Da li u to spada lobiranje za nešto što se procenjuje kao apsolutno suprotno javnom interesu? Imajući u vidu kakve su te „evropske vrednosti“, moguće je da je odgovor potvrdan, ali teško da bi iko od ljudi koji se za njih vatreno zalažu to javno i otvoreno rekao.
Tako se rodila televizija N1, a što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi, kako je Katonovu misao na srpski lepo preveo Valtazar Bogišić. Dok se javno zaklinju u evropske vrednosti, kako bi to rekli na N1, rade nešto sasvim drugo i to toliko očigledno da su učinili baš ono što je „Vreme“ navelo kao primer zbog kojeg vlasnik medija ne treba da bude i vlasnik distributivne mreže, i zbog čega je „Politika“ morala da rasproda svoje kioske – da ne bi svoja izdanja stavila napred, a konkurenciju pozadi. Na SBB mreži najistaknutiji su kanali „Junajted grupe“ – N1 je na broju jedan, a Nova S na broju dva, dok je Javni servis sklonjen na treće mesto. O uređivačkoj politici da ne govorimo, na nju imaju svako pravo, ali je malo ružno što se zaklinju u profesionalizam, a gledaju samo da zadovolje interese svojih gazda, što je najočiglednije bilo pre nekoliko meseci kada su zbog jedne kritike poveli rat protiv Udruženja novinara Srbije.

KO SME, A KO NE SME DA SE UDRUŽUJE? Zanimljivo je, a neki bi rekli i licemerno, da su saradnju sličnu onoj koju sada planiraju da uspostave „Telekom“ i „Telenor“ imali upravo SBB i „Telenor“. „Kompanije Telenor i SBB predstavile su Superset – ponudu zajedničkih pogodnosti za korisnike mobilne i fiksne telefonije, digitalne televizije, mobilnog i kućnog interneta“, glasio je početak korporacijske vesti o saradnji iz marta 2016. godine. Ovo udruživanje s pogodnostima koje je nudilo korisnicima jasno je imalo za cilj pridobijanje klijenata „Telekoma“, bilo u segmentu mobilne telefonije, bilo u domenu kablovske televizije.
Kao i u slučaju ranije pomenutog prošlogodišnjeg sukoba, i ovde se jedan poslovni rat predstavlja kao politički sukob „dobrih“ i „loših“ momaka, odnosno kao borba za slobodu medija. Državna kompanija „Telekom“ javnosti se putem „slobodnih“ i „profesionalnih“ medija, što samo brane interese svojih vlasnika, predstavlja kao izvor zla koji ne samo da pljačka građane Srbije nego želi i da im ugasi svetlo koje predstavlja „nezavisno“ izveštavanje njihovih medija, u prvom redu N1 i Nova S. „Na delu je pokušaj udruživanja privatne kompanije ’Telenor’ i državnog ’Telekoma’ kako bi iz Srbije isterale treću privatnu kompaniju SBB, i to ne zbog profita nego zbog održavanja rejtinga ’partije i bratije’“, ocenila je za N1 Marinika Tepić, zaboravljajući kako su se za račun „partije i bratije“, samo neke druge, menjali zakoni doneti u partnerstvu s EU. „Ako se taj plan, daleko bilo, ostvari, ostaćemo bez SBB kao izvora finansiranja televizija N1 i Nova S, što je jednako njihovom nepostojanju, a za mene je to apsolutno alarmantno“, izjavila je Tepićeva za N1 dodajući da bi se tako od „Srbije napravio Vučićev tamni vilajet“. A N1 i Nova S su svetionici kojima je javni interes ispred svega.
Interesantno je u tom kontekstu podsetiti da je SBB do 2003. potpuno besplatno koristio državne resurse, odnosno resurse „Telekoma“, a od te godine uz simboličnu naknadu. Na ovo je pre nekog vremena ukazao i bivši funkcioner LDP-a Zoran Ostojić ocenivši da je na taj način „izuzetno profitabilno tržište prepušteno privatnom sektoru i direktnom konkurentu“. Kada korisnik „povlastica“ niste više vi, menja vam se dioptrija kojom posmatrate stvari.
Dugo se već vodi sveobuhvatna kampanja protiv „Telekoma“ u kojoj pored „Junajted grupe“ učestvuju i opozicioni lideri liberalnog usmerenja poput Marinike Tepić, ali i oni nacionalno orijentisani koji, kako se čini, više mrze Vučića, nego što vole Srbiju. U tom kontekstu je svojevremeno i reditelj Goran Marković pisao kako je u znak otpora „okupatoru“ prekinuo svoj ugovor s „Telekomom“ i prešao na jednog drugog mobilnog operatera. Pitanje je samo koji mu je bio manje okupacioni u to vreme od ovog državnog, onaj austrijski, ili onaj norveški, odnosno češki.
Teško je razumeti da ijednom građaninu ove zemlje, osim onim zaposlenim u dotičnoj privatnoj kompaniji, draži i bliži može biti jedan strani kapitalista i njegov interes od onog domaćeg, državnog. Zaboravlja se da je „Telekom“ postojao i pre Vučića i njegovog režima, i pre Tadića i njegovog režima, i za vreme Koštunice i za vreme Miloševića, a najverovatnije će postojati i ubuduće. Baš kao što je to slučaj i s državom Srbijom koju ne volimo u odnosu na to ko je na vlasti, nego bez obzira na to. Vlast je smenjiva, što smo u prošlosti već više puta videli, a država i nije, makar za većinu građana ove zemlje.
Izvesno je da u ovom slučaju postoje i osnovi za optužbe koje „Junajted grupa“ iznosi u javnost, pre svega da se radi (i) o političkim motivima, a ne samo poslovnim. Ali i ako je to istina, s obzirom na svoju prošlost, opet pucaju sebi u kolena. Ako su u periodu pre 2014. bili dovoljno jaki da izlobiraju u Evropskoj komisiji uz pomoć „svetskih sila“ izmenu domaćeg zakonodavstva i da ga nametnu srpskim vlastima na „bespogovorno prihvatanje“ uprkos tome što je ono bilo u suprotnosti s javnim interesom, šta nam govori sadašnja situacija? Da se sadašnja vlast više ne povinuje bespogovorno pritiscima „velikih sila“? Možda. Da su joj sada važniji interesi javnosti, nego multinacionalnih korporacija? Možda i to. Da su se interesi „partije i bratije“ u ovom slučaju poklopili s javnim interesom? Moguće je. Razvoj državne kompanije je svakako javni interes. Javniji od razvoja jedne privatne i strane. A „Junajted grupa“ je već zatražila „zaštitu Šeste flote“.