ИЗЛОГ КЊИГЕ

Фридрих Ниче
СУТОН ИДОЛА
„Службени гласник“, Београд

Реч је о једном од последњих Ничеових дела. У тренутку кадa се немачка култура обрушила на њега, он јој је узвратио овим радом који може да послужи као увод у целу његову моћну и висококондензовану филозофију. Разоткрио је нихилизам те културе, заправо читаве западне културе од Сократа наовамо, и њену идолатрију. Најзад, указује на превредновање свих вредности као свој главни пројект.

Милош Црњански КАП ШПАНСКЕ КРВИ „Дерета“, БеоградПлесачица Лола Монтез, шпанска femme fatale, чије су турнеје остављале неизбрисив траг скандала, банкрота и крви, залудела је чак и једног краља, а потом се суочила, не само са оштрим осудама Католичке цркве већ и са осећањем сопствене празнине и туге. У роману „Кап шпанске крви“ Црњански гради лирски макрокосмос у који је сместио лик жене за коју је свет био отворена позорница на којој се живот одигравао у свим својим бесконачним и неретко контроверзним значењима.

Александар Гаталица
ВЕК
„Службени гласник“, Београд

Према речима Петра Пијановића, Александар Гаталица у новијој српској прози представља особену и надасве даровиту стваралачку личност. „По свом наслову амблематична као и друге књиге Александра Гаталице, збирка ’Век’ јединствена је и по тематици и по свом стваралачком учинку“, каже Пијановић и додаје да су јунаци прича овог писца по свему необични и делатни утолико што безусловно покушавају да избегну сопствену судбину. Градећи своју причу на имагинарном факту, стављајући у њен центар стварне или псеудоисторијске личности, овај аутор поступком књижевне анатомије раставља двадесети век.
Александра Гаталицу не занима догађај у његовој позитивној датости, већ онај потајни смисао што чини да дух историје или поетски садржај прошлости постане ослонац литерарне конструкције.
„’Век’ је отуд књига велике амбиције и високе стваралачке тензије. Најбољим причама у овој обимној збирци, а њих није мало, Александар Гаталица оставља знак поред пута који га уводи у велику књигу српске прозе“, истиче поред осталог Пијановић о овом несвакидашњем издању.

Небојша Јовановић
ДВОР ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА ОБРЕНОВИЋА 1816–1842
„Лагуна“, Београд

Прва биографија човека који је Европу довео у Србију.
У двору господара Јеврема Обреновића, најпре у Шапцу а потом и у Београду, отпочело је приређивање првих књижевних и музичких вечери, уметничких посела и балова за највећу варошку господу тадашње Србије. Велику заслугу у организовању оваквих врста свечаности имали су васпитачи Јевремове деце који су дошли из Темишвара, али пресудну улогу имали су Јеврем и његова супруга Томанија, а касније и њихова кћи Анка, која је гостима свирала на првом клавиру допремљеном у Србију (1829). По преласку у Београд 1831, у Јевремовом дому родила се идеја о оснивању Народне библиотеке и Српског ученог друштва (најпре Друштва србске словесности, данас Српске академије наука и уметности). У том „предсобљу власти“ дошло се и на идеју о школовању даровите српске младежи у европским универзитетским центрима, омладине која ће деценију касније, одевена у европска одела, у чувеним реденготима и са скоро обавезним шиљатим брадицама, заузети најутицајније положаје у држави.
Књига историчара и писца Небојше Јовановића представља осврт на личност и живот најмлађег брата кнеза Милоша и претка српских краљева из династије Обреновић, знаменитог човека који је много урадио за Србију, али је неправедно запостављен у нашем националном памћењу.