Sumnjive veze

Kako su Pentagon i profesor Edvard Džozef razjasnili suštinu afere „ruski špijun“, i šta će ministar odbrane Aleksandar Vulin u društvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanku s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i njegovim saradnicima

Skoro da bi se to moglo nazvati nedozvoljenim inostranim mešanjem u izborni proces u Srbiji. Jer u zemlji u kojoj, pokazalo je nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Centar za evroatlantske studije Jelene Milić, ukupno 77 odsto građana smatra da treba da ojačamo saradnju s Rusijom i Kinom u oblastima odbrane i bezbednosti ili bar da ostanemo politički i vojno neutralni – ovo nasuprot tek 17 odsto onih koji žele da se Srbija „što više približi EU, SAD i NATO i institucionalizuje tu saradnju“ – i u kojoj je 78 odsto građana protiv ulaska u NATO a samo 8 odsto za tu perverziju, mazohizam se valjda i dalje klasifikuje kao perverzija, aktuelni predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić teško da je mogao i da zamisli upotrebljiviji pred-predizborni poklon iz Amerike od onog koji mu je pre nedelju dana, posredstvom Radija „Slobodna Evropa“, stigao iz Pentagona u obliku izveštaja o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu. Taj izveštaj je, naime, sumirao je američki radio dijagnozu svog ministarstva odbrane, pokazao da je „ruski uticaj u Srbiji porastao dolaskom Vučića na vlast“.

[restrict] ENGELOV AMANDMAN Srpsko-ruske veze, inače, i to sa naročitim akcentom na period koji je usledio nakon što je Aleksandar Vučić učvrstio vlast u Srbiji, već neko vreme privlače pažnju onih koji se time u Americi bave.
„Pečat“ je već pisao, a sada na to podsećamo kako ukupan kontekst ne bi ostao nedorečen, da je još u julu 2017. godine Eliot Engel, tada najviše pozicionirani kongresmen iz Demokratske partije u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, i njegov predsedavajući otkako su demokrate dobile većinu u tom telu posle međuizbora prošle godine, predložio amandman na američki vojni budžet za fiskalnu 2018. godinu – zatim je i usvojen taj amandman – kojim se od sekretara za odbranu traži da kongresnim komitetima za odbranu i za spoljne poslove podnese izveštaj o vojnoj saradnji Srbije i Rusije.
Sve zapadnobalkanske države izuzev Srbije žele da postanu članice i Evropske unije i NATO-a, rekao je tom prilikom Engel, ali Srbija u pogledu NATO-a predstavlja izuzetak: „Iskreno, ne samo što Srbija drži NATO na distanci već, dok ovo govorim, ona nastavlja da se naoružava ruskim oružjem… Da se nalazim u jednoj od zemalja susednih Srbiji, a većina je već učlanjena u NATO, ne bih bio spokojan zbog okretanja Beograda Moskvi… Ako Srbija želi da postane deo Zapada, ovo nije način da dospe tamo. Iskreno, postajem sve više zabrinut zbog izbora koje Beograd pravi u vezi sa vojnim i bezbednosnim pitanjima. Zato sam i napisao današnji amandman.“
Treba dodati i još nekoliko bitnih napomena. Pod jedan, samo je Srbija na ovakav način istaknuta kao sumnjiva da je isuviše podložna malignom ruskom uticaju – premda smo mnogo skloniji da primetimo da je daleko maligniji uticaj bombi s osiromašenim uranijumom koje su Amerikanci na nas bacali – i drugo, od Pentagona je zatražen izveštaj o rusko-srpskoj vojnoj saradnji od 2012. godine naovamo, a 2012. je, da podsetimo i na to jer počinje da se čini da je Vučić oduvek na vlasti, godina u kojoj se u Srbiji dogodila ta promena na vrhu. IZVEŠTAJ PENTAGONA Na ovu smo pak okolnost – da Amerikance naročito intrigira period od 2012. naovamo – skrenuli pažnju zbog spomenute ocene iz najnovijeg izveštaja Pentagona da je „ruski uticaj u Srbiji porastao dolaskom Vučića na vlast“.
I još jedan detalj koji zavređuje pažnju. Izveštaj Pentagona o Srbiji i Rusiji, zatražen tim Engelovim amandmanom na američki vojni budžet za 2018. godinu, nikada nije dospeo do javnosti. Ovaj jeste, kako rekosmo, prošle nedelje. Iako je, navodi „Slobodna Evropa“, napisan još u maju ove godine. I to ne tako što je zvanično objavljen, na primer, na sajtu američkog ministarstva odbrane, a nije ni procurio u javnost mimo volje tog ministarstva nego je stavljen na uvid američkom radiju koji je osnovala Centralna obaveštajna agencija kako bi ga on objavio. Baš sada, ponavljamo, sa zadrškom dakle od, evo, gotovo pola godine.
Najpre o sadržini, potom i o tempiranju obelodanjivanja sadržine ovog dokumenta.
„Među zemljama Zapadnog Balkana, Srbija ima najpropustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, a pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu 2012. godine, bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile su na znatno nižem nivou“, citira „Slobodna Evropa“ izveštaj Ministarstva odbrane SAD. „’Nakon 2012. godine Srpska napredna stranka je preduzela korake kako bi povećala vojnu saradnju sa Rusijom’, piše u izveštaju i dodaje se da je ta saradnja rezultirala potpisivanjem ugovora o strateškoj saradnji u novembru 2013. godine, kao i da jedino Srbija od zemalja Zapadnog Balkana ima potpisane ugovore o saradnji u oblasti bezbednosti“, prenosi dalje „Slobodna Evropa“.
Naravno, podrazumeva se da sve ovo isticanje Vučićeve zasluge za unapređenje i produbljivanje saradnje s Rusijom nije predizborni marketing SNS-a i/ili rezultat namere autora izveštaja Pentagona da Vučiću podigne rejting u proruski nastrojenom biračkom telu u Srbiji, već se može (mora) razumeti kao lociranje izvora problema koji je od Srbije načinio ovoliko nepoželjan izuzetak na Zapadnom Balkanu. Sa svim podrazumevajućim posledicama koje iz toga treba da proisteknu kako bi se situacija u ovom pogledu, jel’, popravila. ŠPIJUNSKA AFERA Izveštaj dalje nabraja i šta je sve Srbija kupila od Rusije ili joj je Rusija poklonila – nasuprot Srbiji, „BiH i Severna Makedonija su u procesu odricanja od nasleđa ruske vojne opreme. To predstavlja mogućnost za SAD da postanu njihov izabrani partner“ – a ističe se i da je „od posmatranih zemalja, jedino Srbija imala saradnju u obaveštajnom sektoru sa Rusijom. ’Otvoreni izvori povezali su posetu Nikolaja Patruševa, sekretara ruskog Saveta za bezbednost, u oktobru 2016. godine sa time što su dvojica ruskih obaveštajnih agenata, osumnjičenih za učešće u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, deportovana iz Srbije. Direktor spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) Sergej Nariškin i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorili su na sastanku 17. aprila 2018. godine nastavak saradnje i aktivnosti u sektorima bezbednosti i obaveštajnih službi’, piše u izveštaju“ a citira „Slobodna Evropa“.
S tim u vezi, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef prokomentarisaće da je srpska saradnja s ruskim obaveštajnim službama „znak koji se ne sme ignorisati“: „Kad jednom uđete u polje špijunaže i saradnje u toj sferi – to je totalno nekompatibilno sa Zapadom i Evropskom unijom. Jednostavno, ne može se tolerisati i diplomate to ne smeju da ignorišu.“
I eto ga. Ukrste li se ove Džozefove reči, i ono što je s nezadovoljstvom istaknuto u izveštaju Pentagona kada je reč o srpsko-ruskoj saradnji u obaveštajnoj sferi, sa tempiranjem objavljivanja ovog izveštaja i špijunskom aferom koja mu je prethodila, potpuno je jasno i čemu je ona imala da posluži i, samim tim, ko ju je i lansirao. Sve i ako je u delu javnosti ona pogrešno, ili sasvim namerno, protumačena kao ruski udar na Vučića, umesto kao američki udar na vezu Vučića i Rusije. SUSRET U SOČIJU Uostalom, nije bez razloga i srpski ambasador u Rusiji Miroslav Lazanski izjavio da „Srbija smatra ovu temu zatvorenom“, i usput najavio da će u sredu, 4. decembra, kad ovaj broj „Pečata“ već bude u štampariji, u srpskoj delegaciji prilikom susreta Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, pored ostalih, biti i srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin, te da će na dnevnom redu susreta biti i vojnotehnička saradnja između naše dve zemlje.
To bi trebalo da bude znak da će saradnja među našim zemljama biti nastavljena, i dodatno produbljena, ma šta o tome govorio zvanični Vašington. Što je za našu zemlju i te kako dobra vest već i zato što znamo šta nam je od vojske ostalo dok nam je odande diktirano kako da je reformišemo. Sad, kako se u sve to uklapa novi IPAP sporazum sa NATO-om, koji smo nedavno potpisali da bismo produbili saradnju i s njim dok je produbljujemo i s Rusijom, a i to je deo naše bezbednosne dinamike i geopolitičke zagonetke, pitanje je za neku drugu priliku. Na koje ćemo definitivan odgovor saznati tek kada jedan od ova dva procesa bude doveden do kraja. [/restrict]