KAŽNJAVANJE CIPRASA

 

PARLAMENTARNI IZBORI U GRČKOJ

Grčki birači kaznili su na biralištima dosadašnjeg premijera Aleksisa Ciprasa odlučivši da natpolovičnu većinu daju konzervativnoj Novoj demokratiji. Elan i nada koji su Ciprasa doveli na vlast pre četiri godine izgleda da su se potpuno izgubili

Siriza, radikalna levičarska partija koja je obećala da će poništiti mere štednje i iznova pregovarati o ogromnom grčkom dugu, izvojevala je šokantnu pobedu na parlamentarnim izborima – bio je lid vesti u „Gardijanu“ o parlamentarnim izborima u Grčkoj pre četiri godine. I pre pobede, Siriza i njen mladi lider Aleksis Cipras bili su postali simbol revolta protiv surovog kapitalizma i mera štednje koje su najviše pogađale Grčku, ali i brojne druge evropske zemlje poput Španije. Ciprasova pobeda bila je za mnoge pripadnike radničke klase i siromašnijih slojeva u Evropi znak da budućnost ne mora biti tmurna i da se nešto može promeniti. Cipras i Siriza bili su heroji.
„Pokažite mi heroja i napisaću vam tragediju“, rekao je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald, što se u slučaju Ciprasa i Sirize pokazalo kao potpuno tačno, jer se priča o njihovom herojstvu ubrzo pretvorila u tragediju punu obrta, izdaje i razočaranja. To je dovelo dotle da se izborni rezultat za četiri godine preokrene. Dok je Siriza te 2015. osvojila 36 posto glasova, osam posto više od do tada vladajuće Nove demokratije, sada Nova demokratija osvaja gotovo 40 posto, što joj obezbeđuje ležernu natpolovičnu većinu u parlamentu (158 od 300 poslaničkih mandata) zahvaljujući čemu će biti u prilici da formira prvu jednopartijsku vladu Grčke u poslednjih deset godina.

[restrict]

IZNEVERENA OČEKIVANJA Da su nadanja „potlačenih“ u Ciprasa neopravdana postalo je očigledno manje od šest meseci nakon njegovog dolaska na vlast, posle referenduma od 7. jula 2015. na kojem je grčki narod ubedljivom većinom (61,3 spram 38,6 posto) odbacio uslove „Trojke“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) o finansijskoj pomoći ovoj zemlji. Uprkos više nego jasnoj podršci naroda, uprkos tome što je referendum raspisao svojevoljno, bez ikakve obaveze da to učini, Cipras je izdao svoje glasače i napravio zaokret svega tri dana posle ovog „istorijskog ne“ i pristao na mere koje je od Grčke zahtevala „Trojka“, mere još gore po narod od onih koje su odbijene na referendumu. Ovaj sporazum je zapečaćen 13. jula.
Zbog ovoga i zbog unutarpartijskih neslaganja izazvanih ovim sledom događaja (dan pred referendum Ciprasa je napustio njegov ministar finansija, druga velika zvezda Sirize Janis Varufakis) Cipras je podneo ostavku na mesto premijera i raspisani su novi parlamentarni izbori za 20. septembar. Cipras i Siriza začudo ovaj put nisu bili adekvatno kažnjeni i izgubili su samo četiri poslanička mandata. Od tada pa do danas Cipras se nije više ponašao kao buntovni revolucionar nego kao marioneta evropske birokratije. Ovo je najbolje demonstrirano usvajanjem Prespanskog sporazuma sa Skopljem koji, po tadašnjim anketama, nije prihvatalo između 65 i 68 odsto Grka. Uprkos ovome Cipras je uspeo da namakne tesnu većinu u parlamentu (153 „za“ i 146 „protiv“) i ratifikuje ga iako su vladajuću koaliciju zbog sporazuma napustili Nezavisni Grci predvođeni dotadašnjim ministrom odbrane Panosom Kamenasom. Ratifikacija sporazuma propraćena je jednim od najvećih narodnih protesta u istoriji ove zemlje kada se, prema organizatorima, okupilo čak 600.000 ljudi.
Da se Ciprasovoj vladavini bliži neminovni kraj postalo je jasno nakon majskih izbora za Evropski parlament na kojim je Nova demokratija porazila Ciprasovu partiju osvojivši 33 posto glasova, čak deset odsto više od Sirize, posle čega su i raspisani upravo održani izbori.

POVRATAK DINASTIJE MICOTAKIS „Narod nam je dao čvrst mandat da izmenimo Grčku i mi ćemo u potpunosti poštovati tu zapovest. Od danas ćemo početi s napornim radom puni samopouzdanja u svoju sposobnost da se suočimo sa okolnostima u kojima se nalazimo“, izjavio je nakon polaganja zakletve lider Nove demokratije, novi grčki premijer Kirijakos Micotakis. Za razliku od Ciprasa, koji zakletvu nije položio nad Biblijom, Micotakis se vratio ovoj grčkoj tradiciji.
Može se reći i da je bavljenje politikom za Micotakisa stvar tradicije, pošto je njegov otac Konstantin Micotakis početkom devedesetih godina bio premijer, a pre toga šef diplomatije. Politikom se, međutim, profesionalno bavio još od 1946, kada je prvi put izabran za poslanika, a ovu funkciju nije obavljao samo u vreme vojne hunte, kada je posle hapšenja prebegao u Tursku, da bi azil dobio u Francuskoj. Lider Nove demokratije postao je 1984. Kirijakosova sestra Dora Bakojanis bila je šefica grčke diplomatije od 2006. do 2009, pre čega je bila gradonačelnica Atine.
Kirijakos je u poslednjoj vladi predvođenoj Novom demokratijom, onoj koju je Cipras svrgnuo svojom pobedom 2015, bio ministar za administrativnu reformu sa neugodnim zadatkom da smanji državni aparat i otpusti hiljade javnih službenika. Kirijakos Micotakis se, po završetku studija na univerzitetu u Atini, školovao na Harvardu i Stanfordu i profesionalnu karijeru je započeo kao finansijski analitičar u čuvenoj „Čejs banci“ u Londonu, a potom u konsultantskoj kući „Mekinzi“. Aprila 2003. napustio je svet finansija da bi se posvetio politici, a na čelo Nove demokratije došao je januara 2016. i odmah krenuo u ofanzivu protiv Ciprasa. „Cipras je dao sve, a zauzvrat dobio ništa“, izjavio je posle odluke dosadašnjeg premijera da prihvati uslove „Trojke“. Optužio ga je i da je Prespanskim sporazumom naneo štetu nacionalnom interesu i podelio grčki narod.
Nova grčka vlada predvođena Micotakisom oslanjaće se na iskusne i dokazane političare koji su mahom već služili u prethodnim konzervativnim vladama. Ministar finansija biće Kristos Staikuras, inženjer i ekonomista koji je pre obavljao funkciju zamenika ministra. Novi šef diplomatije je Nikos Dendijas, raniji ministar pravde, javnog reda, razvoja i odbrane.
Zanimljivo je da je prva čestitka na pobedi Micotakisu došla sa sasvim neočekivane adrese – od tradicionalnog rivala, gotovo neprijatelja, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Razlog ovome može biti što su odnosi između Atine i Ankare bili posebno pogoršani u vreme Ciprasove vladavine, pre svega zbog činjenice da je Grčka dala azil brojnim vojnim zvaničnicima koji su po neuspehu državnog udara iz 2016. prebegli u ovu zemlju.
Druga čestitka Micotakisu stigla je iz Brisela, od dosadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Ovo može biti znak da je grčka politička aktivistkinja Lijana Kaneli u pravu kada je rekla da narod ne treba da očekuje nikakva poboljšanja nakon izbora, bez obzira na to ko pobedi. „Nova demokratija i Siriza su partije koje su izabrale da budu sa Evropskom unijom, u evrozoni i u NATO-u. Nikakva nadanja ne polažem u njih. U praksi, oni ne vladaju zemljom jer smo deo Evropske unije. Brisel vlada mojom zemljom, voleli mi to, ili ne“, rekla je ona.

[/restrict]