СРПСКА УЗВРАТИЛА УДАРАЦ ШМИТУ

 

Нови покушај лажног високог представника да наштети Републици Српској, за шта постоји разумевање Брисела, отворено подржала амбасада САД у Сарајеву и политички представници Бошњака, али то није уплашило Додика и Народну скупштину РС

Лажни високи представник Кристијан Шмит је својим „декретом“ објављеним 26. марта извршио техничке измене Изборног закона БиХ које, наводно, имају за циљ „јачање изборног интегритета“, али је свима јасно да ће овај његов потез продубити ионако тешку политичку кризу у дејтонској творевини, као и да је првенствено усмерен против интереса Републике Српске.

А ИЗА ШМИТА БРИСЕЛ Немачки политичар је ову одлуку обзнанио само неколико дана након што је Европска унија одобрила отварање преговора са БиХ о њеном уласку у ову организацију, па су неки Шмитов поступак оценили „као тежак ударац европском путу Босне и Херцеговине“ или чак „шамар задат породици из Брисела“. Мада је у саопштењу Европске службе за спољне послове наглашено „да је опсежан међународни надзор неспојив са европском будућношћу БиХ“, тешко је поверовати да је заједница послушних вазала Вашингтона са Старог континента не само непријатно изненађена већ и погођена поступком баварског „гаулајтера“.
Да ЕУ има разумевање за статус, али и потезе адвоката из Оберцена, може се наслутити и на основу оног дела саопштења Европске службе за спољне послове у коме се наглашава да би Шмит требало да користи своја извршна овлашћења „само као последњу меру против непоправљивих незаконитих аката“. Тиме се, уместо на инсистирању на затварању ОХР-а и одласку нелегалног „хер Кристијана“ из БиХ, заправо пружа подршка немачком политичару да настави започети посао у Сарајеву. То наравно није изненађење када се зна да овај функционер Хришћанско-социјалне уније Баварске није само извршилац задатака добијених од Вашингтона већ и спроводилац политике своје земље Немачке у Босни и Херцеговини. Због чега је мало вероватно да званични Берлин није дао сагласност за његов најновији „декрет“ с којим је, извесно, био унапред упознат.
Шмитова „трансформација“ Изборног закона БиХ није само потез нелегалног високог представника већ и поступак супротан уставу ове званично независне државе у којој такво овлашћење припада само парламенту некадашње централне југословенске државе. Да закон није „поправљен“ због званично прокламованог главног циља да се „побољшају изборна права грађана“ него из сасвим другог примарног разлога, јасно се може видети из „члана осам“ Шмитовог „декрета“ којим се покушава довршити посао који је Баварац започео изменом и допуном Кривичног закона БиХ.
Овим чланом, којим се мења члан 1.10. досадашњег Изборног закона БиХ, Централна изборна комисија добија право да „пре истека мандата изабраном лицу одузме мандат даном правоснажности судске пресуде којом се изриче мера безбедности забрана обављања дужности или правоснажно осуђујуће судске пресуде која за правну последицу има престанак обављања службене дужности“.
Јасно је да Шмит и његови претпостављени овим желе да правно цементирају елиминисање са функције председника Републике Српске Милорада Додика, коме би, након већ унапред донесене пресуде на монтираном судском поступку у Сарајеву, ЦИК требало да одузме мандат добијен од грађана Републике Српске на последњим изборима. Овим наметнутим чланом Изборног закона се такође ствара основ да у будућности и други, за Запад неподобни, политичари из мањег ентитета БиХ буду, после осуђујућих пресуда, одстрањени из јавног живота одлуком ЦИК-а. Шмитове „техничке“ измене Изборног закона осим тога предвиђају да ЦИК именује председнике бирачких одбора у ентитетима и општинама, што је, такође, новитет који даје могућност овом органу из Сарајева да лакше утиче на резултате изборног процеса, односно „штимује их“ у складу са интересима налогодаваца из западних центара моћи.
Најновији „декрет“ непризнатог колонијалног управника Босне и Херцеговине је, према очекивању, подржан од амбасаде САД у Сарајеву, као и бошњачких политичких структура, док су га неприхватљивим оценили челници Републике Српске и Хрватске демократске заједнице БиХ. Због тога је Шмит, гостујући на сарајевској телевизији Фејс, у свом стилу упутио позив Милораду Додику и Драгану Човићу да „као одрасли људи седну са њим за сто у Лакташима, Мостару или Сарајеву и разговарају“. „Са мном се може разговарати иако и ја понекад знам да бурно реагујем. Вероваћу да је Додик ипак разуман“, поручио је баварски политичар, који је том приликом такође објаснио „како је његов посао не само да штити постојање БиХ већ и њених ентитета“.

Скупштина осудила финансијске санкције САД Америка настоји да и финансијским мерама сломи Републику Српску, па је у оквиру тог плана извршила притисак на банке у РС да, под претњом блокаде њиховог рада у иностранству, затворе рачуне неподобним појединцима, фирмама, па чак и странкама попут СДС-а (чија прошлост очигледно није заборављена и поред садашње кооперативности врха те партије). Народна скупштина РС је на 11. посебном заседању усвојила закључак којим се „осуђује и одбацује коришћење санкција Министарства финансија САД као средства притиска на грађане, политичке партије и организације, али и демократски изабране функционере Републике Српске којима се крше њихова људска права и слободе“.

ОШТАР ОДГОВОР СРПСКЕ Оваква Шмитова понуда дијалога је добила очекивани негативан одговор од Додика, али и Народне скупштине Републике Српске, на маратонском, 11. посебном заседању парламента мањег ентитета одржаном 28. и 29. марта у Бањалуци. Председник РС је приликом једног од бројних излазака за говорницу на индиректан начин потврдио недавно обелодањено упозорење Александра Вулина да се „у БиХ у овом тренутку налазе снаге за брзо реаговање које за задатак имају хапшење Милорада Додика“. „Прете ми хапшењем. Добио сам информацију да су ми поручили да ће, уколико моје обезбеђење пружи отпор, пуцати у мене. Ја им кажем да ћу пружити отпор“, саопштио је Додик, не наводећи од кога је конкретно добио претње. На овој седници Народне скупштине РС још једном је поновио да, без обзира на ризике и цену, неће одустати од досадашњег курса, али и упутио тешке оптужбе на рачун водећих сила Запада. „Нећу одустати, ма како ће се то одразити на мене. Нећу стати, идем до краја да се борим. Ако видим да РС има проблем, ја ћу питати народ на референдуму шта и како даље. Доћи ће тренутак кад ће Република Српска морати да се изјасни о свом даљем статусу… САД, Велика Британија и Немачка су колонизатори, узурпатори и удружени криминални подухват рушења уставног поретка БиХ. Они воде хибридни рат против РС, али и Србије и њеног председника Александра Вучића. Те земље, уз помоћ дела опозиције и невладиног сектора у Републици Српској, воде обојену револуцију против РС“, нагласио је Додик.
Посланици опозиције су током маратонског заседања оптуживали владајућу коалицију за тешку економску ситуацију у Српској, као и неиспуњавање скупштинских закључака о враћању одузетих уставних надлежности РС, те пристајање на усвајање европских закона без претходног доношења Закона о Уставном суду БиХ. На крају су у раним јутарњим сатима 29. марта усвојени предложени закључци владајућег блока који представљају одговор и на најновији „декрет“ лажног високог представника, и на друге притиске на Републику Српску.
Парламент мањег ентитета је гласовима 45 присутних посланика (седморо из странака опозиције, чији добар део посланика није био присутан у сали приликом гласања, било је суздржано, а нико против) усвојио Нацрт изборног закона РС којим се предвиђа да се након његовог ступања на снагу у Републици Српској неће примењивати одредбе Изборног закона БиХ које уређују избор посланика Народне скупштине, делегата Већа народа РС, председника и потпредседника РС, делегата Дома народа Парламентарне скупштине БиХ из Српске, као и одборника скупштина градова, општина, те градоначелника мањег ентитета. Овим законом ће и именовање органа за спровођење избора бити у надлежности Републике Српске.
Желећи да још једном пред домаћом и међународном јавношћу покаже конструктивност и спремност на договор, Бањалука је (без обзира што не гаји превелике наде у позитиван одговор) путем закључака Народне скупштине упутила позив представницима друга два народа у БиХ (а пре свега Бошњацима) да заједнички усвоје законе о будућности дејтонске творевине. Парламент из главног града РС је у свом првом усвојеном закључку затражио од „стране колонијалне управе да у року од седам дана поништи све одлуке Кристијана Шмита који се лажно представља као високи представник“.
Пошто је готово извесно да ће одговор Запада бити негативан, у другом закључку се тражи да се, у случају неиспуњења првог захтева, „у најкраћем року одржи седница Парламентарне скупштине БиХ“. На њој би се, како предлаже Народна скупштина РС, прогласиле „недозвољеним и ништавним све одлуке Кристијана Шмита, забранило органима БиХ примењивање тих одлука, прогласио сајт ОХР антизаконитим местом објаве тих аката“, те „забранило Службеном гласнику БиХ да објављује акте странаца и њихових организација“. Парламент мањег ентитета, такође, захтева да Парламентарна скупштина БиХ „донесе Изборни закон са свим побољшањима који се тичу изборног интегритета“, али „развласти ЦИК у њеном антиуставном деловању“.

Додик открио обавештајне информације о Вукановићу Милорад Додик је на седници Народне скупштине РС саопштио да је у поседу информације обавештајне службе у којој се наводи да је Небојша Вукановић, лидер опозиционе странке Листа за правду и народни посланик, под окриљем америчке амбасаде у БиХ и Националног демократског института у Сарајеву усмерен на организовање „одрживих протеста“ против власти у Српској. Председник РС је рекао да се у истом допису наводи да Вукановић налоге прима од Авде Авдића, некадашњег припадника параобавештајних структура СДА, као и да се прецизира где су се и колико пута њих двојица састали. Додик је такође обзнанио да се у допису обавештајне службе наводи да је Вукановић „корисни идиот“ и да је за заустављање корисних пројеката у РС

Уколико Парламентарна скупштина БиХ не испуни ове захтеве, предвиђено је да „изабрани представници из РС престану одлучивати на нивоу БиХ, те да се више не враћају у тај процес“. Народна скупштина такође захтева да у том случају „све странке из Српске које су у партнерству са политичким странкама из Федерације на нивоу БиХ формално и суштински напусте то партнерство“. Врло је значајан и закључак којим се предвиђа да ће се Република Српска, „поштујући Устав БиХ повући из споразума о војсци, индиректним порезима и Високом судском тужилачком савету Босне и Херцеговине“, те донети Изборни закон чији је Нацрт на овој седници усвојен.
Врло брзим су се показала тачним предвиђања да још једна понуда Бањалуке да се у Парламентарној скупштини БиХ постигне заједнички договор о будућности државе неће наићи на позитивну реакцију у Сарајеву. Челници бошњачке владајуће „Тројке“ су поручили „да је реаговање из РС поводом наметања Изборног закона ултиматум и уцена на које они, јасно, неће пристати“. Том приликом су додуше саопштили како су „спремни на разговоре и наставак рада на свим законима“, али је очигледно да никад неће дати сагласност на захтеве упућене из парламента Републике Српске.
Уколико не одступи од закључака своје Народне скупштине, Република Српска ће, у ситуацији у којој је изложена финансијским притисцима, као и политичким и безбедносним претњама, морати да пређе са речи на дела и крене ризичним путем извлачења из канџи унитарне Босне. Милорад Додик сматра да ће „наредни месеци бити кључни“ при чему вероватно мисли да је важно издржати притиске Бајденове администрације до новембарских избора у САД на којима ће, како он очекује, победити Трамп. „Самосталност Републике Српске постаје све изгледнија јер су муслимани (Бошњаци – К. Б.) срушили дејтонску БиХ и изашли из уставног оквира“, рекао је Додик.