Нови Донбас?

Да ли је Гагаузија виђена за ново ратно поприште и у којој су вези притисци Кишињева на молдавску покрајину с плановима НАТО-а

Прича иде овако. На изложби вина одржаној прошле јесени у једној европској престоници, винарије из Молдавије и њене аутономне покрајине Гагаузије нису излагале производе под истим кровом. Ни посетиоци нису били из истог миљеа. Онима који су обећавали добре контакте, инвестиције и сарадњу, молдавске дипломате су дискретно сугерисале да винари из Гагаузије нису добра адреса. Зашто? Па они не желе у Европу.
Истовремено, како запажа аутор Телеграм канала „Балкан центар“, молдавски винари попут куће „Пурцари“ имају резервне правне адресе у систему непослушне покрајине, и уједно су чланови Удружења винара Гагаузије. За њих је то једини пут ка великом тржишту Русије за чије отварање је заслужна Евгенија Гуцул, шефица Гагаузије. У околностима када румунски премијер Марчел Чолаку наговештава идеју уједињење Румуније и Молдавије у оквиру приступања земље ЕУ, Гуцулова је најомраженија особа у званичном Кишињеву. У име свог народа, она напросто не жели позицију НАТО колоније, и спремна је да се бори по цену отцепљења и суочавања с војном интервенцијом.
„Регионалне власти ће се обратити за помоћ свима, укључујући и Русију, ако Молдавија на проглашење независности Гагаузије одреагује слањем војних снага“, упозорила је Гуцулова.
Да ли ће молдавски трговци подржати аутономију покрајине и заштити своје интересе, или ће пак следити политику Маје Санду, и њене већ најављене кажњеничке мере за непослушни (русофони) народ које, узгред, не искључују и оружано гушење „побуне“?

ГЛАД ЗА НЕПОСЛУШНЕ Питање није само за винаре. У дубоко подељеној Молдавији – чији спољнополитички курс диктира мржњу према Русији и поданичку сервилност према НАТО Румунији, а анкете сугеришу да консензус с народом не постоји – Гагаузија постаје лакмус папир стабилности и тражи прецизно одређење. Или ће народ Молдавије пристати на нове границе и насилну румунизацију, што искључује свако подсећање на Русију, или ће за највиши национални интерес именовати чување граница и идентитетско одређење. Последице су, у оба случаја, неминовне.
Гагаузија је дуже време камен у лакираним европским ципелама молдавских политичара који гравитирају ка Румунији. Резултати референдума одржаног пре десет година, на којем се 98 одсто грађана републике изјаснило за статус одложене аутономије, званични Кишињев никада није признао. Али није ни заборавио. У новој констелацији са Мајом Санду на челу државе, русофилство Гагауза сматра се недопустивим и подлеже казнама. Пре свега реч је о економским блокадама с којима се већ суочава и руски регион Придњестровље. Тим поводом Придњестровље је у апелу упућеном Државној думи Руске Федерације и Савету Федерације подсетило да у тој области живи више од 220 хиљада руских држављана, који се одлуком Кишињева налазе на рубу егзистенције.
Наметањем плаћања двоструких дажбина привредним субјектима, губици (непризнате) републике процењени су на већ критичних 10 одсто БДП-а. Непослушност се плаћа изгладњивањем. У Гагаузији Кишињев је покушао да примењује исте моделе, па је рецимо буџет аутономије прошле године смањен за 600 милиона рубаља.

КАКВА ДЕМОКРАТИЈА Гуцулова је спремила одговор. Након посете Москви договорено је да сва пољопривредна предузећа у Гагаузији могу слободно да извозе своје производе у Русију, која је отворила своје тржиште за гагаузијске пољопривреднике.
На списку се налази 26 насеља у Гагаузији, у којима морају бити регистрована предузећа чије производе одобравају руске власти. Такође, Гуцулова је известила да власти Гагаузије и Русије преговарају о могућности испоруке гаса по повлашћеним ценама, и још да ће руске банковне картице Мир у Републици бити у оптицају од 1. маја. Валентина Матвијенко је навела да је десет конститутивних ентитета РФ потписало споразуме са аутономијом, што ће допринети повећању трговинских и хуманитарних веза.
Разлог за отворену ликвидацију Гагаузије? Још не. Сандуова се определила за сет мера „реформи“. Једна од њих је одузимање судова Гагаузији и подређивање судске власти централној влади. То значи да за резултате избора председника и парламента аутономије више није надлежан локални суд, као што је то био случај, већ судови у надлежности централних власти. У пракси то изгледа оваков – иако је преузела функцију прошле године, Евгенија Гуцул није добила указ о именовању од Кишињева.
„Изабрана демократским гласањем? Кога брига да ли се доследно залаже за везе са Русијом. Такви људи у модерној ‘демократској’ Молдавији немају законска права, већ забрану партија.“

ТУМАЧЕЊА СЕПАРАТИЗМА Истовремено против шефице Гагаузије покренут је и кривични поступак у коме ју је Кишињев оптужио да је наводно имала везе с криминалном групом. Уследила је још једна оптужба за учешће у незаконитом финансирању изборне кампање.
Закон о забрани дискриминације који је подржао Уставни суд Молдавије у пракси трпи жестоке критике. Гагаузи традиционално наклоњени Русији третирају се као „грађани другог реда“, што неретко у својим говорима демонстрира и председница земље.
Још један флагрантан пример. Становници Гагаузије и Придњестровља који су као чланови делегације Молдавије учествовали на Форуму младих у Сочију осумњичени су за „активности против државе“. На терет им се могу ставити дела „завере против Молдавије“ и „сепаратизам“, која су прошле године ушла у Кривични закон. У бесомучном рату против свега руског, Сандуова је предложила и забрану партије Шор, због чега је била предмет оштрих критика Европске комисије.
О путу Молдавије у ЕУ, аналитичар Михаил Звинчук (Рибар) има своје мишљење: „У Европи су се већ чули скептични гласови о потпуном моралном банкроту ЕУ ако Молдавија, у којој се појачавају ауторитарне тенденције, буде примљена у унију. Али о прихватању још нема говора. И можете обећавати, као у случају Јерменије, на неодређено време, док истовремено припремате још један војни пројекат против Русије на територији Молдавије.“
Геополитички експерт примећује да су молдавске власти учиниле све да осигурају да се Гагаузија обрати Русији за подршку.
„Очигледно, у Кишињеву су заборавили да је улазак Гагаузије у Молдавију управо у статусу аутономије помогао да се избегне грађански рат са Гагаузима након распада СССР-а, што се не може рећи за Придњестровље. Отварајући питање језика и упуштајући се у правне и економске уцене, канцеларија Маје Санду заправо ставља земљу на ивицу новог рата, по украјинском сценарију.“

НОВИ КРИМ – НОВИ ДОНБАС Да ли је Кишињев спреман да покрене крвави сукоб у земљи, и ако јесте, по чијој замисли?
Евгенија Гуцул je уверена да ће у случају отцепљења области, молдавске, па чак и румунске трупе бити доведене у регион. Близина Придњестровља додатно усложњава ствари, те уколико ситуација буде ескалирала, није искључена ни ревизија граница мандата мировних снага. У близини граница Придњестровља молдавска војска је поново изводила вежбе великих размера предвођене америчким генералом Патриком Елисом.
Заменик председника Комитета за одбрану Државне думе Алексеј Журављов каже да је Тираспољ уверен да НАТО учи војску да јуриша на градове у Придњестровљу.
Румунски министар спољних послова Богдан Ауреску већ је рекао да ће Молдавија из буџета НАТО-а добити 750 хиљада долара, а за најсиромашнију земљу у Европи, где људи не могу да плате грејање на гас, ово је, указује Журављов, огроман износ.
Ако дамо за право претпоставкама Тираспоља и стрепњама Гуцулове, на потезу је НАТО. Војна интервенција Румуније, као чланице Алијансе, била би додатно мотивисана припајањем Молдавије, али и покушајем узимања Одесе. Овакав сценарио подразумевао би оштар војни одговор Русије и продубљивање конфронтације на релацији НАТО–Русија.
Војни аналитичар Сергеј Простаков за „Царград“ овако види могући развој ситуације. Уколико, сматра, Одеска и Николајевска област буду ослобођене од кијевског режима, Москва ће имати прилику да помогне Придњестровљу и Гагаузији. Међутим, то нимало не плаши Запад.
„Мале територије могу бити жртвоване зарад стварања ‘санитарних коридора’ испред Русије. Очигледно, НАТО настоји да прелије сукобе на друге територије, а Придњестровље и Гагаузија би се могле суочити са отвореном војном агресијом Алијансе. Стога, без успеха СВО у Црноморском региону, Тираспољ и Комрат могу да очекују тешка времена.“
У отвореној геополитичкој утакмици све карте су на столу, и ниједан сценарио није искључен. За сада се отворени војни сукоб не назире, али искуство Украјине позива на опрез. Ако је Придњестровље добило свој Крим, како запажа аутор „Царграда“, ризикује ли Кишињев да нађе свој Донбас у Гагузији?