Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
НАМЕРА је да се на леђа Срба налепи етикета геноцидног народа и иронија је што долази од Немачке, земље која је званично признала геноцид у Намибији почетком 20. века и која је одговорна за масовна зверства и прогоне у Другом светском рату. Циљ да се у Генералној скупштини Уједињених нација донесе резолуција која предвиђа да се 11. јул прогласи међународним даном сећања, да се осуде сви који негирају “геноцид у Сребреници” и да се о њему учи у образовним програмима, поново постаје актуелан у тренутку када Запад не жели да допусти да се под сводовима светске арене говори о агресији и бомбардовању СРЈ 1999. године.
Овако саговорници “Новости” оцењују план Бошњака и западних моћника да се на Ист Риверу прогура документ о Сребреници, Срби прогласе геноцидним и тиме озбиљно пољуља Република Српска.
Према речима дипломате Бранка Бранковића, који је својевремено био амбасадор Србије при УН, хипокризија је да ће резолуцију предложити Немачка и Руанда.
– Историјски, Немачка има огромног путера на глави када је геноцид у питању. Била је колонијална сила када је народ убијала на улици. У Руанди је био геноцид, а не прича се о томе него је суштина да је Руанда муслиманска земља, па је зато изабрана као погодна – разјашњава позадину Бранковић и указује и на улогу амбасадора БиХ при УН, Златка Лагумџије, који ради без икаквог овлашћења Председништва БиХ, него само по задацима Бошњака.
Наш саговорник је истакао да ће се видети какав је однос снага по питању резолуције.
– Не бих се изненадио да нека земља затражи да за усвајање резолуције буде потребна двотрећинска већина. Државе чланице на то имају право ако сматрају да је тема од изузетне важности. Онда се прво процедурално гласа о том предлогу и одлука се доноси обичном већином. Уколико не прође предлог, за резолуцију је довољна проста већина. Јасно је да иза резолуције стоје европске земље и САД и учиниће масовни притисак да документ добије зелено светло. Резолуције Генералне скупштине нису обавезујуће, али имају политички значај. Усвајање може да одјекне у неким муслиманским земљама и на њих може да се изврши притисак, политички и економски, да гласају “за” с обзиром на актуелни тренутак напада Израела на Палестину – навео је Бранковић и додао да је покушај усвајања резолуције пропао 2022. године, али су тада биле другачије околности, а сада “Запад губи позиције у сукобу у Украјини и покушава да добије поене где год да може”.
Како је рекао бивши министар спољних послова Владислав Јовановић за “Новости”, Запад се доводи у “непријатну ситуацију због оживљавања успомена на кршење међународног права, које су починили 1999. над нама”. Подсећа на то да је већ два пута одбијен предлог Русије да се о агресији расправља пред СБ УН, а “што више то блокирају, већа је слабост коју показују тиме да не смеју да уђу у дијалог у вези са злочином који су спровели пре четврт века”:
– Запад жели да пређе у контраофанзиву, а нас бирају као мету јер смо ми били жртве њихове агресије. Они би са оживљавањем идеје о нашој геноцидности желели да нас врате на стуб срама где су хтели да нас ставе још деведесетих.
Он је указао да је у “Руанди Запад крив јер није учинио ништа да их заштити од грађанског рата у којем се десио геноцид и сада желе да то исправе”.
– Први геноцид који је извршен у модерно време спровела је Немачка у својој колонији Намибији 1904, а пре неколико година је признала геноцид и почела да плаћа одштету. Одговорност Немачке је и Холокауст, а желела би да тај одијум за геноцид пренесе на нечија туђа леђа. И то је радила и раније, јер је током кризе у Југославији била увек против Србије – навео је Јовановић и додао да Србија није починила никакав геноцид, док Немачка јесте.
Иначе, како су ексклузивно објавиле “Новости”, текст резолуције има седам тачака, указује се на одговорност наше земље, понавља мантра о више од 8.000 жртава… У међународној независној истрази, на чијем је челу био израелски историчар Гидеон Грајф утврђено је да није било више од 3.714 убијених, да геноцида није било, јер Срби ни у Сребреници ни било где друго нису имали намеру да униште неки други народ.
(С.Ровчанин Томковић, В.Новости)
