Ruska igra zapadnog laufera

IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA

OBJAVLJENO 2. 2. 2018

Od mračnih dana Hladnog rata opasnost po Zapad od Rusije nije bila ovako velika kao sada. Ako se Zapad hitno ne trgne, preti mu apokalipsa. Vremena za čekanje nema, Putinova agresija je imanentna i realna. Ovakve i slične poruke ovih dana odzvanjaju na Ostrvu. I još se imperativno nalaže: Topove treba što pre podmazati, vojne budžete povećati, a Putina zaustaviti pre nego što pređe Rubikon

Prošle sedmice alarm je stigao od čelnika britanskih Oružanih snaga, generala Nika Kartera: britanski vojnoodbrambeni potencijal strašno zaostaje za ruskim na planu tehnoloških i strateških inovacija.
Britanski državni sekretar za odbranu Gavin Vilijamson se slaže. I još dodaje da je ruska pretnja zapadnim demokratijama zaista velika, da su ruski vojni kapaciteti dramatično porasli, da su u stanju da jednim kibernetičkim udarom – u eventualnom kibernetičkom ratu – „ubiju hiljade“, onesposobe dotok električne energije i pogase svetla po Britaniji.
Priča o ovoj Putinovoj agresiji trebalo bi da bude opomena – „dok se naši departmani i ministarstva utrkuju ko će dobiti više keša iz vojnog budžeta… naša odbrana, na našu štetu i rizik, zanemaruje opasnost koja nam preti na mnogo širem planu… Sve ovo teče i dalje dok u pojedinim krugovima provejava mišljenje o ruskoj vojsci kao formaciji slabo plaćenih i slabo disciplinovanih regruta nesposobnih za veće divizijske formacije“.

PUTIN JE VASKRSAO RUSKU VOJSKU  Nasuprot ovome merodavne analize pokazuju da je ovakva percepcija o ruskim vojnim snagama temeljit promašaj, a da su Putinove vojne reforme sve ovo promenile i, kako piše „Sandej ekspres“ u analizi od 28. januara, ruske vojne jedinice su sada manje po broju ljudi, ali su daleko moćnije i mobilnije. Po istoj analizi, polovinu ruskih trupa čine visokoprofesionalni vojnici, a generali koji su svojevremeno „pobegli“ u privatnu sferu sada se vraćaju i ostaju. Putin je, takođe, masovno investirao u vojnu tehnologiju koja sada, po procenama analitičara na Temzi, predstavlja „istinsku opasnost po NATO“.
Uz ove ocene o renesansi ruskih vojnih kapaciteta pominje se i ulazak u sastav vojnih snaga novog tenka „T-14 armata“ za koji britanski vojni eksperti kažu kako je sposoban da otkriva i uništi dolazeće rakete. Pojava „armate“ pokrenula je, na primer, u Norveškoj reviziju celokupne antitenkovske strategije.
„Armate“ i neka druga oružja kojima je Putin opremio ruske oružane snage, posebno uvođenje u upotrebu raketnog sistema „kalibar“, pokazali su se uspešnim u Siriji, protiv pobunjenika režima predsednika Asada. Novi Putinovi oružani sistemi predstavljaju efektan izazov američkim krstarećim raketama „tomahavk“ otkako su 1980-ih uvedene u upotrebu.
Sistem „kalibar“ može da nosi konvencionalne i nuklearne bojeve glave. Neke rakete iz ovog arsenala imaju domet i do 1.000 milja.
Ruski raketni sistem kratkog dometa „iskander“ u stanju je da lansira supersonične samonavođene rakete za samo nekoliko sekundi.
Pojava inovirane ruske vojne sile i, sledstveno, pretnja koju predstavlja u osvit ere drugog hladnog rata, zaprema veliki deo trenutnih vojno-strateško-političkih analiza na Zapadu. Reč je o nekoj vrsti raskršća u panorami odnosa Istok–Zapad. Politika Zapada prema Rusiji u vreme Hladnog rata diktirala je Moskvi da na odbranu troši više nego što je inače htela. Sada smo svedoci obrnutog trenda – Rusija troši više nego što joj trenutna situacija nalaže, pa „Sandej ekspres“ piše kako rastuća vojna sila Rusije i novac koji Putin troši na rusku armiju „predstavljaju pritisak na nas da trošimo mnogo više kako ne bismo bili ovako ranjivi“.
Nova svest o rastućoj ruskoj vojnoj snazi struji kroz analitičke sobe u Vajtholu. Vojni budžet Kraljevine je preopterećen u nezgodno vreme pošto su u procesu ranije planirani projekti kakvi su dva nova nosača aviona, obnavljanje podmorničke flote „trajdent“ i nabavke ratnih aviona F-35. Ceni se da je sve ovo gvožđe ranjivo na napade ruskih preciznih oružja, a bez raketnih sistema koji bi ih štitili.
Zanimljiva kritika vojno-političkog vrha dolazi od Fabrisa Potiera, bivšeg direktora odeljenja NATO-a za političko planiranje, koji kaže, između ostalog, da je izbacivanje iz upotrebe izviđačko špijunskog broda „Nimrod“ bila velika greška jer je oslabila predviđanje ovakve situacije: „Zamislite scenario: Putin izaziva krizu u NATO-u tako što njegovi avioni i podmornice zaprete britanskoj fregati; mi dižemo uzbunu na najviši stepen; naše podmornice i avioni kreću u područje krize… i dok pokušavamo da ustanovimo šta se stvarno događa, Putin napada Ukrajinu ili Kazahstan – nešto što je njegov stvarni nacionalni bezbednosni prioritet. Šta ćemo mi raditi? Da li ćemo i kako braniti NATO države?“
Procena je da nova situacija zahteva nove mobilne snage koje su u stanju da brzo reaguju. Takve snage treba da imaju stalno uz sebe pokretljive efektive sa dobrim logističkim i komandnim centrima, nešto čime NATO ne raspolaže, ne posvećuje dovoljnu pažnju, niti odvaja potrebna sredstva za eventualnu buduću konfrontaciju sa Putinom.

KASPAROV U ULOZI TOPA Na ovoj tački debate zapadnoj strani pritiče u pomoć antirusko oružje, bivši svetski šampion u šahu Gari Kasparov. Sa stranica britanske štampe, a s druge strane Atlantika, on se obrušava na Vladimira Putina.
Kasparov je prilično zastarelo oružje Zapada, ali još upotrebljivo u trenutnoj rusko-zapadnoj konfrontaciji. Bivši prvi šahista planete dobio je ovih dana na Ostrvu mogućnost i prostor da se obruši na Putina u perfektno sinhronizovanom tekućem napadu iz svih cevi na Moskvu. U londonskim listovima označava Putina kao diktatora, a rusku obaveštajnu službu kao diktaturu čiji je zadatak da se obračunava sa „drugim zemljama i mišljenjima“. Kasparov je osnovao i partiju „Druga Rusija“ i posvetio se ostrašćenoj borbi protiv Putina. Bio je uhapšen 2007. u Moskvi u momentu kada je učestvovao, a po nekim mišljenjima i organizovao, „prodemokratski“ miting protiv Putina i njegove Rusije. U izjavama za britansku štampu Kasparov kaže da je Rusija „despotija jednog čoveka“, da je policijska država u kojoj je on „glas vapijućeg u pustinji“. Pokušava da Rusiji i svetu otvori oči i skrene pažnju na „činjenicu“ da se Putinov režim pretvorio u diktaturu i da se Vladimir Putin neće zaustaviti posle Rusije nego će se ustremiti na „druge zemlje i demokratije“. U poslanici Zapadu i svetu upozorava da se s Putinom nije šaliti, pa stoga, opominje Kasparov, Zapad mora da jača vojnu moć, a što se tiče njega, nastaviće, iz njujorške zavetrine, da vodi borbu protiv „diktature i diktatora“.