ПРЕЛАЗНА ВЛАДА САМО ПУСТИ САН: Привремени кабинет, који захтева Ђиласова листа, није уставноправна категорија

ПРЕЛАЗНА влада, о којој се последњих дана опет говори у табору прозападне опозиције, уз захтев да се формира и бави изборним условима и да им у њој припадну два министарска места, није уставноправна категорија. Овакав кабинет се не формира на основу воље бирача, већ договора партија и то врло ретко – у ситуацијама када су у земљи друштвено политичка превирања, Устав се крши, а систем практично не функционише. У прилог томе, говори и да смо је имали само једном, после петооктобарских промена, када је Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића на председничким изборима, а садашњи политички живот ни по чему није за поређење са тим временом.

Поменуту владу водио је Миломир Минић, формирана је на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО крајем октобра 2000, трајала је свега три месеца и припремила је терен за превремене републичке парламентарне изборе. Она је била практично “инцидент”, односно изнуђено политичко решење што показује и састав Минићевог кабинета. Имао је 36 чланова – два потпредседника, четири колегијума министара и 21 министра. Министарствима унутрашњих послова, финаннсија, правде и информација руководили су колегијуми од по три представника различитих странака.

Када су у питању препорука Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), власт је у више наврата истакла да је врло важно да се спроведу до следећег отварања биралишта, да неће бити никаквих прелазних влада, нити лекс специјалиса што такође помиње опозиција.

У документу ОДИХР, процес гласања је позитивно оцењен на 93 одсто бирачких места, од 1.208 посматраних, као и транспарентан рад Републичке изборне комисије. Дато је 25 препорука за одређене законске и процедуралне измене. Од свих послова које Србији предстоје, неки су технички и има времена да се брзо спроведу до 2. јуна када ће бити београдски избори. На пример, да се обезбеде бољи услови за гласање особа са инвалидитетом, да се више жена укључи у кампању и изборни процес, да се појачају мере заштите тајности гласања, да се свим актерима омогући да користе јавне просторије за кампању под једнаким условима… Постоји реална шанса да се испуни и препорука око додатне обуке чланова бирачких одбора, као и да се гласачима кроз различите промо-материјале додатно појасне сва изборна правила.

Међу препорукама су и неке чије испуњавање захтева промене закона, што мора усвојити Народна Скупштина. На пример, један до “савета” ОДИХР је да се размотри уклањање ограничења за потписивање подршке листама, односно да се укине забрана да један грађанин може својим потписом да подржи само једну политичку опцију. Такође, и укидање депозита за странке и групе грађана које нису заступљене у парламентима, јер по садашњим правилима свако ко жели новац из државне касе, мора да положи капару.

Што се тиче бирачког списка, који опозиција најчешће и помиње поводом тврдњи о наводној нерегуларности избора, ОДИХР је дао препоруку да би требало размотрити његову ревизију. За темељније “претресање” потребно је најмање шест месеци уз посебно обучене тимове који баратају добро заштитом података о личности, али је могуће да се уради статистичка анализа, односно да се у списку најпре одвоје особе старије од 100, 95 и 90 година и да се провери да ли су живи.

Иначе, нови сазив Скупштине требало би ускоро да буде у потпуности формиран. За данас су заказане консултације свих парламентарних странака око избора потпредседника Народне скупштине, избора чланова радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама. Кандидати ће се, заједно са избором председника законодавног дома (кандидат Ана Брнабић) наћи пред посланицима на седници у понедељак.

(С.Ровчанин Томковић, Вечерње новости)