ПАТУЉЦИ НАЈВИШЕ ЛАЈУ НА ГОЛИЈАТА: Које би европске земље могле да послушају француског председника и “ударе” на Русију

ЗВУЧИ заиста парадоксално и комично али је истинито: предлог француског председника Макрона да се у Украјину пошаљу војници чланица НАТО подржале су на недавној конференцији у Паризу само земље са најмањим армијама и најмањим војним буџетима!

Чак је и Пољска, као донедавно главни ратни лобиста Кијева, јасно саопштила да не планира да шаље војнике у Украјину. Најхрабрија и најратоборнија је испала премијерка Естоније Каја Калас која је поручила савезницима да не треба да се плаше властите снаге и морају да размотре све могућности пружања помоћи Кијеву.

У интервјуу британском ТВ каналу Скај њуз Естонија се заложила да чланице НАТО ипак пошаљу војнике у Украјину.Ратоборна премијерка Естоније се понаша као да је на челу неке моћне велесиле, а армија њене земље има 7.200 војника и официра и резервни састав од око 40.000 војника. Војни буџет Естоније је око милијарду евра. Естонија је чланица НАТО од 2004. године и њено руководство је у првим “рововима” русофобске буке, поготово од почетка рата.

Естонска армија је стварана по америчком рецепту. Пентагон је тамо послао 60 својих саветника. Војну технику су јој поклониле чланице НАТО. Касније је та земља куповала наоружање од Израела и неких других земаља. Али, она се не може сматрати иоле озбиљном армијом, јер је и њено учешће у војним мисијама чланица НАТО више симболично.

Војска Литваније, Фото Профимедиа

Руководство Летоније је саопштило да ће послати војнике ако то учине и друге чланице НАТО.

Кад је председник Француске предложио 27. фебруара да се у Украјину пошаљу војници западне војне коалиције морао је знати да ће руководство Немачке бити против. Али, он је, не наводећи имена земаља, казао да зна да има оних који су за то да се не само оружје него и војници пошаљу у Украјину.

Не треба бити мудрац да би се знало на кога је Макрон мислио. Пре свега то су бивше социјалистичке земље, некадашње савезнице СССР, као и неке некадашње републике. На првом месту је Пољска, која предњачи у антируској реторици. Амбициозно политичко руководство у Варшави се последњих десетак година трудило да докаже руководству у Вашингтону да им је Пољска најлојалнији савезник у Европи. Ту су одмах и три балтичке земље: Естонија, Литванија и Летонија.

Војска Летоније, Фото Профимедиа

После хорског понављања лидера европских земаља да неће да шаљу војнике у Украјину, јавио се шеф Пентагона Лојд Остин који је у Конгресу хтео да охрабри ратоборне, па је казао да ће НАТО бити присиљен да ратује против Русије ако Украјина доживи пораз у рату.

Јасно је да је та Остинова изјава у функцији да се убеде конгресмени и одобри помоћ коју је Украјини обећао председник Бајден. Пораз у Украјини био би уједно и дебакл политике Бајдена и блиских сарадника међу којима је и Лојд Остин. Зато је и рекао да је ситуација на фронту у Украјини забрињавајућа, јер Руси напредују, па ако САД не пошаље помоћ Кијеву украјинска војска ће бити у врло тешком положају.

Испада да би своје војнике сада у Украјину могле да пошаљу само три балтичке бивше совјетске републике. Кад се зна њихов потенцијал, војни и економски, са правом се намеће питање зашто се оне кочопере. Летонија има 5.500 војника, а Литванија око 20.000. Они се понашају као мала деца која имају старијег брата, па се крију иза његових леђа и настављају да се свађају са већим и јачим од себе. Те три земље имају старе историјске рачуне са Русима. Оне су у Другом светском рату биле на страни Хитлера и после распада СССР-а “пробудили” су се они који су још живи, а били су на страни окупаторске Немачке.

Један број политичара из споменуте три бивше совјетске републике су унуци и унуке оних који су ратовали против Црвене армије и дошли су из Америке и Канаде.

Естонски војници, Фото Профимедиа

Многи се питају шта је то утицало да се Пољска као највећи лобиста за ратну помоћ Кијеву охладила и чак блокира границе ка Украјини. У Пољској је порасла иначе традиционална нетрпељивост према Украјинцима после вишемесечних демонстрација пољопривредника и камионџија који негодују да им Украјинци праве животне проблеме нереално ниским ценама својих робе и услуга. То промењено расположење у Пољској су осетиле и украјинске избеглице које се тамо налазе.

Кад је почео рат један број Пољака је дошао да добровољно ратује у Украјину. На фронту су се могли видети војници са пољским амблемима и руски обавештајци су снимали пољске разговоре на другој страни фронта. Међутим минулих дана министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш је у разговору за Пољски радио јасно рекао да не намеравају да шаљу војску у Украјину .

– Немамо никаквих планова да шаљемо у Украјину своје јединице. Истог мишљења смо сви у државном врху и председник и премијер и ја као министар одбране – казао је В. Косињак.

Он је објаснио да је Пољска и даље спремна да помаже Украјини, тако што ће са осталим чланицама НАТО за њу куповати муницију и војну технику.

Од тих земаља које су на почетку највише подржавале Украјину највећу армију има Пољска.

Она је почетком 2024. имала 193.000 војника и официра. Њен војни буџет је 39,4 милијарде долара. Управо је Варшава била најпослушнија према Америци и бившем председнику Трампу који је инсистирао да се повећају војни буџети и издвајања за НАТО.

Пољаци су се трудили да купе што више америчке војне технике и нудили су Американцима бивше совјетске војне базе. Варшава је деведесетих година форсирала да Руси што пре напусте њену територију, што се догодило до септембра 1993. Од 1994. Пољска је почела да сарађује са НАТО, да би 12. марта ушла у тај војни блок. Касније су Пољаци учествовали на страни Америке у рату у Авганистану. Било је то у периоду од марта 2002. до јуна 2021. Пољаци су своју лојалност Вашингтону доказивали и слањем војске у Ирак. А, 19 септембра. 2014. су заједно са Литванијом и Украјином формирали заједничку бригаду. Кад се све то зна, јасно је што је Макрон мислио да ће Пољаци бити на челу земаља које ће послати војску у Украјину. У Москви су уверени да ће ако дође до распада Украјине, Пољаци хтети да врате себи Лавов и најзападнији део садашњих украјинских области у којима су некада живели Пољаци.

Каја Калас , Фото press služba Estonije

Чешки премијер Петр Фиала је објасно да се тема слања војника у Украјину на конференцији у Паризу више расправљало у кулоарима. У Прагу то никоме не пада на памет. Најотворенији противници директног учествовања у рату против Русије су премијер Словачке Роберт Фицо и мађарски премијер Виктор Орбан.

Бугари немају амбиција да ратују, али ће Кијеву слати војну помоћ. Њихов министар одбране Тодор Тагајев је казао да ће дати Украјини војне транспортере који ће бити пребачени наредних дана. Интересантно је да је и у Француској чак 68 одсто становника против. Предлог Макрона је подржао 31 проценат Француза, пише “Фигаро”.

Оне који нису довољно упућени шта пише у договорима о безбедности може да збуни како то сада нико не жели да шаље војску. Али, у тим папирима о томе нема ни речи. Велика Британија, Немачка, Француска, Канада, Италија и Данска су обећале финансијску и помоћ у муницији и војној техници. Берлин ће до краја 2024. Кијеву дати помоћ у вредности од седам милијарди евра, а 2025. шест милијарди. Париз ће Кијеву дати три милијарде помоћи, Лондон две и по милијарде фунти, док ће Канада дати две милијарде долара.

Да невоља буде већа, у Берлину и Паризу један број коментатора тврди да је после конференције на којој је солирао Макрон дошло до осетног захлађења односа. Канцелар Олаф Шолц је више пута поновио ових дана да не жели да шаље војнике, јер неће да Немачка постане учесница конфликата.

Сада у Француској и Великој Британији траже оправдање да су они за то да земље НАТО обучавају украјинске војнике. У Лондону се правдају да оно мало њихових војника који се налазе у Кијеву заправо штите њихову амбасаду. Исто то тврде и Американци.

Хоће ли немачко руководство бити тако категорично и убудуће да не шаље војнике у Украјину врло је важно, јер се одлуке у НАТО доносе консензусом. У том случају, једино преостаје да неке земље у двостраном договору са Кијевом шаљу војнике, али како се сада види заинтересованих је јако мало.

Румунија

ИНТЕРЕСАНТНО је да Румунија која има претензије ка једном пограничном делу Украјине засада не учествује у разговорима о слању војника у Украјину, без обзира на то што је и она чланица НАТО. Румунија има 95.000 војника и полако се ослобађа совјетског наоружања и набавља америчко и друго западно.

Италија

ИТАЛИЈАНИ су се одмах оградили да је потписивање документа о безбедности са Украјином “политички и симболички”. Министар спољних послова Италије Антоно Тајани је рекао да тај документ неће имати правну снагу.