ВУЧИЋ ДОДЕЛИО ДРЖАВНА ОДЛИКОВАЊА: “Новостима” Сретењски орден

Поводом Дана државности Србије – Сретења, председник Александар Вучић, одликовао је “Вечерње новости” Сретењским орденом првог степена.

Пре него што је Вучић ушао у салу Председништва у којој се додељују оредени је испред Старог двора уприличен визуелни спектакл, са епохалним мотива из српске историје.

Окупљенима се кроз глас глумца обратио Карађорђе, а реч је о адаптацији текста из драме Ђуре Јакшића “Станоје Главаш”.

Вучић: Сретење је за нас црвено слово

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да данас, 40 дана после Божића, славимо Сретење. Он каже да је за нас Сретење “црвено слово”.

– Много тога смо започели, направили, завршили на Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Марићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда – рекао је Вучић. Каже да је Србија данас природан и велик наставак чежњи коју су устаници имали.

Указао је на најважније догађаје у основању модерне српске државе.

– Први је ослободилачка револуција, други је организација и уређење државе. При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог условљавају се међусобно. Али ћу данас, пре него што вам уручим признања, да укажем на, по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики да су морали бити остварени. Србија данас није ништа друго него негација и оне ватре која је у њима горела. Наставак, природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ниједан посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин. Карађорђе Петровић, људи који су се на сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи, кнез Милош, Димитрије Давидовић, Милета Радојковић… Сви они нису само заслужни вечни очеви ове државе и ове нације, него најбољи пример огромне вере и моћи – казао је он.

Први Српски Устанак и Сретењски Устав су резултати дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије тај дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал, рекао је Вучић.

– Вековима раније Србија је била земља без људи. Део народа је отишао ка мору и Млецима, део је у две велике сеобе прешао две велике реке и допао под власт и заштиту Аустро-Угарских Цезара. Они који су остали изборили су се око онога што им је преостало, патријархалне заједнице око своје вере и око предања некада славној Немањићкој држави. У XVIII веку Србији у ком год царству да живе, живе на граници као војници и они који служе војним потребама. То је подразумевало и неку врсту аутономије и различите повластице, али је то преузраковало и сасвим ново повезивање из којег је настала свест о томе да нисмо тек тако нестали као народ, него да нас има на разним странама. Приче ускока и хајдука са југа и родољубиве прогресивне идеје са севера донеле су у Србију нови ветар слободе и нову наду да је могуће поново створити своју државу. Дивљање Дахија, а башибозлука који су такође населили границу, убрзало је потребу – констатовао је он.

– Не смемо да заборавимо онај најважнији детаљ. Људе, наше храбре људе, српског сељака и његову снагу. И Карађорђа, човека из сиромашне породице који је сам израстао, учио, војевао, постао газда и кренуо да сања српску државу за све нас. И никада није заборавио одакле потиче. Између првог и другог састанка у Орашцу, он је пешице, корак по корак обишао буквално читаву тадашњу Србију. Ушао у свако село, сваку кућу, разговарао са сваким домаћином, чуо њихове жеље, питао шта је потребно. Радован Самарџић, који је о томе писао, каже како је пре устанка Карађорђе знао три основне потребе код Срба. Да се знају морални ред и односи међу људима, да се чува наслеђено и прима ново после проверавања, да се одлуке не доносе својевољно, него увек договорно, јер и други имају памети. На тој матрици Карађорђе је повео борбу за слободу и кренуо да ствара државу – додао је Вучић.

– Без тог човека, без његовог сна, његове вере и воље не би било ни нас данас. Баш као што нас не би било без још једне велике личности, невелике растом која је Карађорђев сан наставила. Милош Обреновић познат нам је, углавном, кроз мане о којима смо слушали и не знајући много о свему. Њему, попут Карађорђу, замера се прекост, самодржавље, прича се о томе како су били опаки и опасни, а заборавља се колико је велики део тога што су носили био наметнут самим временом, околностима, историјом у којој су живели и стварали. Правили су државу у сенци три велике царевине, Турске, Аустро-Угарске и Русије, у Карађорђево време и Француска је имала велики утицај, од којих је свака Србију видела само као губернију која треба да служи искључиво њиховим интересима. Морали су да задовоље и туђе, али и потребе сопственог народа, оног који је вековима формиран у заверењу и отпор према свакој власти, па и оној која је била његова. Народ који је радије ратовао, него плаћао порез и био отпоран на сваку врсту организовања, осим оног у својој кући. И све то тешко да би неко други могао и да издржи и да реши, осим тог лукавог, неписменог, свињарског трговца Милоша Обреновића. На сваки могући начин он је градио Србију. Њену аутономију најпре, а затим и државу. И чуо је народ у свему томе, схватио је тежину и осећао је дух тог времена. Одатле, у тој малој, до пола ослобођеној већински неписменој Србији, настао је тај Сретењски устав, један од првих у целој Европи. Устав који је укинуо ропство. Устав који је разграничио власт. Устав који је установио да су пред законом сви једнаки. Људи, велики људи од Милоша преко Димитрија Давидовића до Милета Радојковића су га донели.

– Дозволите ми да и нешто што нисам написао пред вама изговорим. Јесмо ли се одужили свим тим људима? Јесмо ли увек били правични према њима? Како је завршио Карађорђе? Како је завршило прогонство? Јесу ли њихови наследници боље прошли?

– Оне који су нам створили стајаћу војску, оне који су нам градили железницу називали смо највећим издајницима. Оне који су нам спасили Хиландар и вратили га из бугарских у наше српске руке, убили смо сладострасно и рекли како је то највеће, најхрабрије дело које су Срби могли да начине. О једном другом, у 20. веку, мучки убијеном Александру никада нисмо умели лепо рећи да изговоримо. Ни улицу му нисмо дали. Ми овде у нашем Београду, надам се не задуго, имамо улицу атентатора на краља Александра. Само немамо улицу краља Александра. У његово време, овде где ви седите, ова зграда је грађена и направљена. Мало. За нас, Србе, очигледно, недовољно.

Каже да данас равноправно гледамо слике Карађорђа и Милоша, а да смо имали заједно бисте Милоша и Карађорђа које су укоњене 1905. године.

– То је данас у Патријаршији.  Молим вас да нађемо начин да то вратимо српском роду, свим грађанима Србије. То су наши великани. Обојица – истиче Вучић.

Каже да Србин не воли да робује и више од свега воли своју слободу.

– Србин неће да служи никоме до свом роду, до својим грађанима – рекао је он.

“Новости” добиле признање

“Новости” су једна од институција које су добиле ово високо признање, а председник је одликовања доделио појединцима и институцијама из различи – тих области културног, привредног, спортског и друштвеног живота. Одличја ће бити уручена данас, на Сретење у 18 часова на државној свечаности у Председништву Србије.

Да је ово признање велика, поручио је Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник “Вечерњих новости”.

– Педантан и објективан хроничар наше збиље, чувар правих вредности из прошлости, борац против прекрајања историје, али и својеврсни светионик ка будућности. Ово су, сублимирано, други рекли о нама, честитајући “Вечерњим новостима” седам деценија постојања, што смо обележ и л и 16. октобра прошле године. Шта ми имамо да кажемо, читали сте, читате и читаћете… Током 70 година, што је један озбиљан људски век, трудили смо се да ослоњени на рамена предака, јер се тако све боље види, радимо најбоље да сачувамо и њихов и образ наших потомака. Вучелић је навео и да је било много правих и изнуђених изазова, било је и посртања, безброј светлих тренутака, а све делећи судбину народа и државе. – И све то време радили смо и радимо оно што најбоље знамо – мислимо и пишемо на ћирилици – каже Вучелић.

– Не обазирући се на “савремене токове” и свесно ризикујући да нас креатори такве лажне водиље прогласе “назадним”, изабрали смо свој пут. Прави, показује време. Ценимо друге народе, друге државе, језике… Али, дичимо се тиме што свој народ, државу и језик волимо највише.

Препознала је то, каже Вучелић, и наша Србија. Зато од председника Републике Александра Вучића с поносом примамо њено највише, Сретењско признање. Окитиће се њиме садашња генерација “Вечерњих новости”, али и све претходне које су део свог животног века уткале у наш лист. У име свих, али и наших читалаца: Хвала, Србијо!

Међу добитницима признања су и многе друге личности и институције из Србије, Црне Горе, Републике Српске, али и из иностранства. Сретењским орденом првог степена одликовани су председник Скупштине РС Ненад Стевандић, академици Влада Урошевић, Зоран Л. Ковачевић, Бела Балинт и Нинослав Радовановић, као академик из РС Рајко Кузмановић, епископ нишки Арсеније, игуманија Пећке патријаршије мати Харитина.

Овај орден, првог, другог и трећег степена, добиле су и институције: Летопис Матице српске, Специјална болница за рехабилитацију и едукацију Бања Ковиљача, Клиника за гинекологију и акушерство КБЦ Србије, КБЦ Косовска Митровица, Школа за музичке таленте у Ћуприји…

Постхумно, златном Медаљом за храброст “Милош Обилић”, одликован је Споменко Гостић, један од најмлађих бораца ВРС који је у 15. години погинуо 1993.

Међу добитницима је и више личности из Црне Горе. Радомир Уљаревић, књижевник и културни делатник добио је Сретењски орден трећег степена, а Марко Ковач, бивши црногорски министар правде Орден српске заставе другог степена.

Одликовања су добиле и институције и појединци из области културе. Карађорђеву звезду понеће глумац Никола Пејаковић и глумица Биљана Чекић, чувена Дара из Јасеновца. Дечаци који су рањени на Бадњи дан прошле године у Готовуши код Штрпца на Космету, Милош и Стефан Стојановић, одликовани су Златном медаљом за храброст “Милош Обилић”, док је девојчица анђеоског гласа Павлина Радовановић, из Ораховца, одликована Карађорђевом звездом трећег степена.

Међу лауреатима и странци

Висока државна признања Србије добили су и странци. Орден српске заставе првог степена добила је председница Кинеског института за међународне односе и некадашња амабасадорка у Србији Чен Бо. Председник Светског економског форума, Берге Бренде, добиће Орден српске заставе првог степена, а амбасадор Шпаније у Србији Раул Бартоломе Молина одликован је Орденом српске заставе првог степена. Хари Алекс Рус, амбасадор Мађарске при Савету Европе, одликован је Орденом српске заставе трећег степена.