Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
НАТО неће престати да се шири, Алијанса жели да и Србија и Босна и Херцеговина постану чланице, рекао је данас председник Белорусије
Алијанса неће престати да се шири на исток, а НАТО ће покушати да у своје редове, и то по украјинском сценарију, уврсти и Србију и Босну и Херцеговину, али и Молдавију и Грузију, рекао је председник Белорусије Александар Лукашенко на састанку посвећеном националној безбедности.
Лукашенко је истакао да се Белорусија налази у епицентру дуготрајне највеће војно-политичке кризе у којој се користе старе методе застрашивања.
“Ми смо заправо у епицентру велике војно-политичке кризе у којој се користе методе застрашивања старе колико и свет. Прогнозе су разочаравајуће. Апетити и активност колективног Запада ће само расти. Вашингтон и његови савезници ће наставити да шире НАТО. Ситуација је за њих више него повољна. Рећи ћу директно, без непотребне дипломатије: скоро сви европски лидери претворили су се у слуге САД. Нема сумње чија политика и чији интереси доминирају на територији Европске уније”, објаснио је Лукашенко.
Дуж граница Русије и Белорусије налази се око 32.000 војника НАТО, више од 1.000 оклопних возила, 235 авиона и хеликоптера, тако да приче о могућем избијању трећег светског рата нису без основа, додао је.
“Не постоји ниједна држава или народ који би се могао осећати апсолутно безбедним последњих деценија. Војна снага је поново постала главни аргумент светских центара приликом решавање питања. Као да није било милионских губитака и страхота током Првог и Другог светског рата!”, додао је.
(Танјуг)
Predsednik Lukašenko je jedan od dokazano iskreniih prijatelj srpskog naroda koji je itekako upoznat sa dubinom stradanja i iskušenja koje je on , kao uvek u svojoj istoriji, stojički podnosio i kao retko ko podneo i u poslednje tri decenije.Otuda ovaj njegov iskaz, zapravo je upozorenje svima nama, da u ovom otsutnom trenuitku nikome ne dozvolimo da u naše ime, podlegne ukrajinskim iskušenjima te promeni onu stranu koju su svi naši preci kroz vekove, po cenu ogromnih žrtava, među prvima nepogrešivo prihvatali. Upravo ta istorijska nepogrešivosti izbora prave od pogrešne strane.danas je mnogim narodima u svetu postala iprimer za ugled i putokaz ka istini, pravdi i slobodi. Toga treba biti svestan jer to predstavlja ne samo naš ponos, već i našu odgovornosxt.