“ЛАЖНА ЗАСТАВА” НАД МАРКАЛАМА ВЕЋ 30 ГОДИНА: Много је доказа да Срби нису починили масакр на сарајевској пијаци 1994.

Три деценије експлозију на сарајевској пијаци Маркале у којој је страдало 68 грађана, а више од 140 рањено, Запад приписује Србима и Војци Републике Српске, иако су први подаци Унпрофора јасно говорили да припадници нашег народа нису испалили никакву гранату. Али, под притиском западних ментора, извештаји Унпрофора су мењани све како би се Срби приказали као злочинци и убице цивила.

Масакр на пијаци Маркале, који се догодио 5. фебруара 1994, већ 30 година тумачи се на два начина: један каже да су цивили побијени од гранате испаљене са српских положаја око Сарајева, а друго да су муслиманска војска и војни врх са Алијом Изетбеговићем испланирали и извели напад на пијаци са распрскавајућим минама постављеним испод тезги. Војне акције где се изводе напади на сопствени народ и приказују као непријатељски познати су у војним уџбеницима као операције “лажна застава”, а да су муслимани били спремни да убијају свој народ и за то окриве Србе, види се из депеша канадских војника Унпрофора које је прошле године објавио амерички сајт “Сива зона” у ексклузивном тексту који потписују два новинара, Кит Кларенберг и Том Секер. У јануару 1994, једна канадска депеша каже:

– Муслимани нису презали од тога да пуцају на свој народ или подручја УН, а затим да тврде да су Срби криви како би стекли даље симпатије Запада. Муслимани често постављају своју артиљерију изузетно близу зграда УН и осетљивих подручја као што су болнице у нади да ће српска противватра погодити ове локације под погледом међународних медија. Истог месеца, у депешама Унпрофора се спекулисало да ће муслимани нападом “лажном заставом” гађати сарајевски аеродром, одредиште за хуманитарну помоћ Бошњацима, како би окривили Србе. Муслимани би, каже се у депеши, од такве активности добили велику пропагандну вредност. После масакра на Маркалама депеше канадских војника Унпрофора се односе на “узнемирујуће аспекте” догађаја, укључујући новинаре који су “тако брзо упућени на лице места” и “веома видљиво присуство муслиманске војске у тој области”. У каснијем меморандуму се примећује: “Муслиманске снаге изван Сарајева су у прошлости постављале високе експлозиве на своје положаје, а затим их детонирале пред очима медија, тврдећи да су их Срби бомбардовали.

То је тада искоришћено као изговор за муслиманску ‘противватру’ и нападе на Србе”. Матрица злочина на пијаци Маркале је примењана много пута на ратиштима у Авганистану, Блиском истоку или недавно у Украјини, а све да се постигне алиби за војна дејства, каже за “Новости” Ненад Стевандић, председник Народне скупштине РС:

– Будући да је ВРС била у то доба чврста и муслимани нису могли да пробију српске линије према Илиџи, Грбавици, Српском Сарајеву, десиле су се Маркале. Имам дубоки пијатет према свим жртвама, али до данас нису демантоване чињенице да та граната није испаљена са српских положаја. То никада није разјашњено, а никакве наручене пресуде српским политичарима и генералима не могу потврдити да су они одговорни за овај злочин. Додаје да ће истина о Маркалама кад-тад испливати и да ће се доказати да су Срби бомбардовани и убијани без икаквог разлога.

– Али, и када се докаже да су Маркале биле намештаљка, то нажалост неће променити све оно што је Србима учињено: од бомбардовања осиромашеним уранијумом, до убијања цивила. Порука Бошњацима је да не треба нико да намеће другом истину или историју, Српска то другима не ради, али неће допустити да други пишу историју Српске и да јој ударају печате злочина које није починила – поручио је Стевандић.

Адвокат Горан Петронијевић, који је у Хагу бранио председника РС Радована Караџића и генерала Ратка Младића, за наш лист каже да је поред Улице Васе Мискина, масакр на Маркалама један од најочитијих примера акције “лажна застава” и пропаганде против Срба из протеклог рата у БиХ.

– Дошло је до планираног убијања и повређивања људи да би се приказао терор српске војске. Истина о Маркалама је позната јер смо и у Хашком трибуналу изводили сведоке у случају и председника Караџића и генерала Младића који су јавно износили инсајдерске информације о масакру на пијаци. Сведок који је присуствовао договору оних који су планирали Маркале именовао је официра Мустафу Х. званог Талијан да је извео тај напад. На састанку у подруму једне банке, уз присуство Изетбеговића, договорена је акција која је изведена тек из другог пута јер се чекало да се промени посматрачка екипа пошто муслимани нису имали сарадњу са свима. То није била само једна испаљена граната, јер једна не може да направи такву штету. Они су постављали на земљу распрскавајуће мине и то се може видети на месту злочина. Испаљена је граната и приликом њеног пада активиран је експлозив на пијаци – прича Петронијевић.

Он каже да Срби морају стално да причају о Маркалама да би се чула права истина иако Бошњаци не желе да је чују и живе у лажи која им је пласирана пре три деценије, да су њихови најмилији погинули од српске руке.

– Бошњаци беже од истине о Маркалама. Они би морали да се коначно позабаве наручиоцима и извршиоцима овог злочина. А Срби морају да скину љагу са свог народа – поручио је Петронијевић.

Пуковник Миливоје Спасојевић, који је у време ратова на Балкану био официр ЈНА за сарадњу са страним армијама и организацијама, каже да је деценије провео у војци и да је убацити гранату на Маракале једноставно немогуће:

– Моје мишљење је да је то урађено са земље. Према његовим речима, све око Маркала је још увек обавијено тајном, али неће још дуго моћи да се скрива истина:

– Комисија Унпрофора на чијем челу је био један Рус урадила је извештај у којем су навели да та граната није никако могла бити испаљена са српских положаја. Тај извештај је склоњен. Некада ће, ипак, угледати светлост дана јер тешко је сакрити чињенице око Маркала.

Муслиманска пропагандна машинерија против Срба у протеклом рату радила је свакодневно, показују и подаци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих:

– Муслиманска пропаганда ишла је и према Западу и према Истоку. Према Западу су ишли са Маркалама и Сребреницом, са позиције жртве. Према Истоку су ишли са позиције хероја
како би добили финасијску и војну помоћ у муџахединима од исламских земаља, а који су постали саставни део тзв. Армије БиХ. Код Маркала, како наводе у Центру, западни медији су одмах почели да преносе фотографије, односно да раде “црну” пропаганду и преувеличавају ситуацију на терену. Код пропаганде муслимана у рату, како наводе, може се направити паралела са Сребреницом и 1993. годином када је 12. априла са положаја

Војске РС испаљена граната на центар града која је погодила школско игралиште и страдало је званично 14 људи.

– Школско игралиште је симбол за страдање деце, а сам тај догађај је донедавно на Википедији био обележен као масакр у Сребреници, али је уклоњен. А истина је да је овде била база у којој су се налазили војници тзв. Армије БиХ. Према првим извештајима УН страдало је 14 људи. Али, у западним медијима излазе наслови “крвави сребренички дан” и наводи се да је страдало прво преко 50 људи, па затим преко 60. Извештаји тзв. Армије БиХ су прилагођени наводима западних медија. Данас након три деценије имамо изјаву Насера Орића у једном документарном филму где каже да је у том гранатирању Сребренице страдало 150 људи! То вам је ситуација као са Маракалама. Морала се по сваку цену направити сатанизација Срба – поручили су из Центра.

(С. Мишљеновић, Вечерње новости)