ИЗЛОГ КЊИГЕ

Славица Гароња
Шапати мале Влашке
Прометеј

Према речима Душана Иванића. трећа књига Славице Гароње из круга „аркадијске трилогије”, Шапати Мале Влашке, велико је ткање снохватица („Јер језик је последње што нам остаје. И, ступам, као у сну, у тај простор свог последњег уточишта”): роман о збирци ријечи које је упила у младости и зрелости и сада их враћа или вади из сна и сјећања, у меланхоличном растанку с драгим јој и блиским људима, предјелима и предметима. До сржи лична, књига растанка. У њој душин трепет обавија драгоцјен документ о повезаности приповједачице са својом јунакињом, њеним језиком и духом. Ненаметљив романескно-аутобиографски оквир снажи јаку вриједност свједочења и живе говорне ријечи.

Џејмс Лавлок
Новацен – Надолазеће доба хиперинтелигенције
Факултет за медије и комуникације

Научник и творац хипотезе о Гаји, Џејмс Лавлок, у својој последњој књизи промишља будућност живота на Земљи. По једној од његових главних теза, Земља је саморегулишући систем који производи живот како би одржао сопствену равнотежу: у складу са том идејом, Лавлок испитује утицај развоја нових технологија и различитих процеса роботизације на екосистем Земље. Програмирање киборга и робота, способних да мисле 10 000 пута брже од људи, обележава почетак новог доба у ком живимо – новацена. Лавлок показује како компјутерска револуција, још један корак у еволуцији, из корена мења природу наше планете, анализирајући међузависност човека и машина које је створио.

Бранислав Анђелковић
Археологија смрти
Архипелаг

Књига нас упознаје, уз обимну библиографију, са најновијим сазнањима у обрађеној тематици и представља добродошао спој Анђелковићевог бављења археологијом прединастичког и Ранодинастичког периода Египта (посебно Накада културом), са проучавањима династичких налаза и Несмина (Београдске мумије). Незаобилазне су и дигресије ка археолошкој теорији, преисторији ратовања и библијској археологији. Књига обилује фасцинантном количином информација – које су саме по себи често прави археолошки „детективски романи“ – и изискује студиозно и посвећено читање.
Упркос научном апарату примењеном у потпуности, дата објашњења омогућавају праћење изложене материје и широј јавности.
Од почетака трагања за бесмртношћу до „маркетинга вечног живота“ и легата древног Египта. Капитално дело савремене археологије.

Мирослав Јовановић
Језик и друштвена историја / Против Вука
Службени гласник

Две књиге Мирослава Јовановића (1962–2014), почившег професора Савремене историје на Филозофском факултету у Београду: „Језик и друштвена историја. Друштвено-историјски корени полемике о српском књижевном језику“ (2002) и хрестоматија „Против Вука“ (2004). Полемика о српском књижевном језику, вођена током прве половине 19. века, представља један од централних догађаја српске културне историје модерног доба. За то постоје најмање три разлога. Прво, пресудно је утицала на формирање савременог српског културног наслеђа. Потом, њени резултати битно су одредили каснији друштвени однос према дотадашњим српским културним традицијама. Најзад, њени резултати су на специфичан начин унели снажан дисконтинуитет у развој модерне српске културе и савремену перцепцију културних и уметничких традиција. Упркос чињеници да носи прилично транспарентан наслов „… против Вука“ – ово није књига о Вуку Караџићу, али ни против њега. Реч је заправо о књизи посвећеној нашем менталитету, прецизније о једној специфичној црти менталитета склоног да олако одбацује и препушта друштвеном забораву неке од важних делатника и сегмената властите прошлости. У конкретном случају, ради се о хрестоматији којом су обухваћени радови српских интелектуалаца који су у 19. веку, током велике расправе о српском језику, били опоненти Вука Караџића.

Карлос Фуентес
Најпрозрачнији крај
Академска књига

Младалачко ремек-дело Карлоса Фуентеса, према речима Славице Милетић, уводи нас у постреволуционарни Мексико на почетку педесетих година 20. века: крв која је десет година проливана у грађанским ратовима, обухваћеним заједничким називом Мексичка револуција, одавно се осушила, али још кола у сећањима преживелих револуционара и њихових потомака. Идеали су увенули, али победници још имају потребу да пад у отуђење, угњетавање и похлепу прикажу као наставак револуционарних снова о бољем друштву. У прерасподели моћи неки су уграбили сва материјална добра и купују друштвени углед, неки су изгубили све осим друштвеног угледа и сад живе од његове распродаје, а неки – огромна већина – остали су оно што су увек били: невидљиви, неважни, потлачени, вечито празних руку и гладних уста. Све њихове приче сустичу се у Граду Мексику, који својим врховима тежи ка космополитској модерности новца, а својим најдубљим корењем упија митове преколумбовске прошлости, и у његовом живом људском отелотворењу Ишки Сијенфуегосу, чијим речима роман почиње и завршава се. Ко је Ишка? Човек од крви и меса? Архетип Града Мексика и његових противречности или наследник револуционарних идеала? Катализатор раздора и несреће или весник оздрављења? Интелектуалац или осветник? Свеприсутан и ћутљив, он с лакоћом прелази границе међусобно недодирљивих друштвених кругова, приања уз остале јунаке као сенка, извлачи на површину њихове приче, тајне и страсти, и покреће драматичне догађаје.