АПЕЛ ЗА ОЧУВАЊЕ СТАТУСА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ПРАВНОМ И АКАДЕМСКОМ ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ГЛАС ПРОТИВ НАСИЉА И АПЕЛ ЗА ПРАВДУ

Имајући у виду преамбулу Устава Републике Србије у којој се изричито наводи да је „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“, уло­гу и одговорност чланова универзитетске академске заједнице, а посебно нашу дужност да тумачимо истину и стварност у којој српски народ на простору АП Косово и Метохија опстаје, сведоци смо свакодневног урушавања територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије и масовног кршења елементарних људских права Срба у АП Косово и Метохија од стране албанских власти у Приштини, као и пасивности свих међународних орга­низација и мисија на Косову и Метохији.
Изражавамо посебно неза­довољство због континуираног кршења Резолуције Савета безбедности Уједињених на­ција бр. 1244 и забринутост због свакодневног систематског терора и репресивних мера које над Србима на Косову и Метохији и институцијама Републике Србије на Косову и Метохији, упркос уступцима учињеним на штету уставноправног поретка Републике Србије, спроводе власти Приштине.
Као посленици права изражавамо протест због масовних хапшења Срба и изрицања драконских затворских казни у судским процесима који не задовољавају ни минимум стандарда у погледу поштовања права на правично суђење.
Недавна одлука о укидању платног промета Републике Србије у АП Косово и Метохија за последицу може имати забрану и престанак рада свих установа Републике Србије у области образовања, здравства, културе, социјалног старања, као и престанак рада свих привредних субјеката који су пословали у платном систему Републике Србије, али и престанак остваривања стечених имовинских права, као што су пензије, инвалиднине, социјална помоћ и других, чиме се на дискриминаторској основи Србима на Косову и Метохији масовно ускраћује читав низ основних људских права, између осталих, право на живот, право на здравље, право на образовање, право на мирно уживање имовине, право на рад и право на социјалну сигурност.
Пред овим трагичним чињеницама немамо права да ћутимо, већ имамо дужност да научно сведочимо о истини и правди.
Досадашња искуства и резултати бриселског преговарачког процеса указују да интереси Републике Србије и српског народа на Косову и Метохији нису адекватно заштићени, упркос крупним правно-политичким уступцима и импликацијама, укључујући и питање несагласности са Уставом и правним поретком Републике Србије, како појединачних споразума, тако и „спроведбених“ уредби.
У складу са општеприхваћеним начелом аутономије универзитета, права на академски интегритет и права на високо образовање као универзалних људских права, а свесни значаја постојања и рада Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици као кључне институције за опстанак српског народа на Косову и Метохији, ми, професори Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, јавно упућујемо:

АПЕЛ ЗА ОЧУВАЊЕ СТАТУСА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ПРАВНОМ И АКАДЕМСКОМ ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици није нити може бити „паралелна институција“ већ институција која ради и функционише у складу са Уставом Републике Србије, законима, РСБОУН бр. 1244, актима УНМИК-а, одлукама о чланству у међународним образовним институцијама.
Закон о високом образовању, (Службени гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – други закон, 73/2018, 67/2019, 6/2020 – други закон и 6/2020 – други закон, 11/2021 – Аутентично тумачење, 67/2021 – др. закон, 67/2021, 76/2023) у члану 138 прецизно утврђује да „на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, над високошколским установама чији је оснивач Република, Влада има сва права и обавезе оснивача“.
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици легално и легитимно делује у оквиру јединственог правног и академског простора Републике Србије. Поред тога, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици је одлуком Генералне скупштине Европске асоцијације универзитета одржане у Барселони 30. октобра 2008. године, примљен у пуноправно чланство Европске асоцијације универзитета; приликом пријема, прихваћена је апликација Универзитета у коме је јасно назначено да је реч о јавном (државном) универзитету, чији је оснивач (и финансијер) Влада Републике Србије.
Имајући у виду ове необориве правне чињенице, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици не може бити предмет никакве „интеграције“. У супротном, власти у Приштини, и саме установљене насиљем и супротно РСБОУН бр. 1244, грубо би прекршиле читав низ јавноправних норми и принципа, што би пак за последицу имало кршење једног од основних људских права – права на образовање Срба и свих који студирају на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Такође, имајући у виду досадашња искуства са дискриминаторским одлукама и систематским насиљем које спроводе једнострано проглашене власти у Приштини, уверени смо да је опстанак Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици једино могућ у оквиру јединственог правног и академског простора Републике Србије, у складу са Уставом и законима Републике Србије, што је констатовано и у једногласно усвојеним закључцима Колегијума ректора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одржаног 26. априла 2013, и одлукама Савета и Сената, као и савета факултета у саставу Универзитета одржаних 27. марта 2016. године.
Промена статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици правно и фактички је немогућа, без потпуне измене нормативног оквира Републике Србије (укључујући и одредбе Устава Републике Србије и бројне законе из различитих области). Уступање или преношење оснивачких права, поништавање принципа аутономије универзитета, академских слобода, утврђивања „другог или другачијег“ статуса бројним категоријама лица, немогуће је остварити без претходног утврђивања другачијег статуса територије на којој Универзитет функционише.
Промена статуса Универзитета, која би подразумевала његову интеграцију у Заједницу српских општина, као ентитету који уставноправни поредак Републике Србије не препознаје, имала би несагледиве последице по статус студената и запослених, и неминовно би довела до гашења највише високошколске образовне и научне институције на Косову и Метохији чији је оснивач Република Србија. Последице такве промене додатно би угрозиле опстанак српског народа на АП Косово и Метохија. Стога истичемо да се таквим евентуалним променама одлучно противимо..
Свако преиспитивање статуса и организације институција високог образовања на територији АП Косово и Метохија, чији је оснивач Република Србија, мора полазити од важећих законских норми и принципа поштовања аутономије Универзитета. У складу с тим, било каква евентуална промена статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, подразумевала би и активно учешће и сагласност академске заједнице Универзитета.
Имајући у виду досадашње резултате, динамику и актуелне процесе поводом „нормализације односа Београда и Приштине“, чији резултати могу погубно да се одразе на очување и функционисање Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, сматрамо да би у таквим евентуалним околностима, опстанак Универзитета једино био могућ уз поштовање принципа: стечених права Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, аутономије универзитета и академског интегритета.
С обзиром на то да је Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици делио и дели судбину српског народа на Косову и Метохији, да је живи организам који чини академска заједница (академско и остало особље и студенти), свако даље погоршање положаја српског народа на Косову и Метохији, као резултат наставка политике системског насиља и дискриминације над Србима на Косову и Метохији од стране албанских власти у Приштини, као и даљег једностраног спровођења до сада постигнутих споразума и уступака Републике Србије у „бриселском преговарачком процесу“, нужно би довело до престанка рада Универзитета. Стога се ова два питања не могу посматрати одвојено. Питање правног статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и свих других институција и установа које делују у правном систему Републике Србије и питање положаја и стања људских права српског народа на Косову и Метохији су органски повезана и чине нераздвојну целину.
Позивамо Владу Републике Србије, Министарство просвете, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, као и све надлежне органе Републике Србије, да у погледу рада и опстанка Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у новонасталим околностима, у сарадњи са целокупном академском заједницом Универзитета, имајући у виду значај и нарочиту осетљивост овог питања, истраје у очувању статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у јединственом правном и образовном систему Републике Србије.
Задржавамо право да позовемо на солидарност целокупну академску јавност Србије, као и међународну академску јавност, да се придруже нашем апелу.
Стављамо на располагање сопствене интелектуалне и људске капацитете, како би, доброј вери, у дијалогу са надлежним органима, изнашли најприхватљивији начин остваривања образовне и научне делатности Универзитета у условима систематског насиља албанских власти у Приштини, и дали допринос решавању свих других питања која смо истакли у овом документу.

У Косовској Митровици,
12. фебруара 2024. године

Доц. др Душко Челић
Проф. др Здравко Грујић
Проф. др Дејан Мировић
Проф. др Бојан Бојанић
Доц. др Срђан Радуловић
Проф. др Драган Благић

Један коментар

  1. Јелена

    Од овог апела Вучића ће мало, сасвим мало, да заболи… глава. Председника Владе – ни толико.
    Брига њих, и све које позивате на солидарност засновану на међународним актима, Р 1244, Уставу Србије! Шта их се тиче да ли ће бити онемогућен опстанак Срба на КиМ, чиме све не! Па то и јете циљ: онемогућити опстанак, етнички КиМ учинити “чистим” од Срба! и на томе здушно раде, заједничким напорима, Запад (Америка пре свих) и српске власти. Додуше, ови последњи под маском и полако.

    Да није тако, зар је замисливо да би ико потписао ОНАКАВ Бриселски споразум? Зар се, досад, не би УПОРНО тражио повратак до 1000 српских војника и покицајаца на Ким, позивајући се на важећу Р 1244? Као мишић, притиснут клопком па једва чујно цвили и нико га нити слуша, нити чује, после целе 23 године од завршетка агресије и доношења Резолуције, председник се “осмелио” да затражи њено поштовање – више ритуално него искрено, један једини пут? Једанпут је доста; за више – забога, наљутили би се “пријатељи”. Да није тако, зар би морао (председник) да учествује на свакаквим седницама да би дао свој усмени – једнако важећи пристанак – на све што му траже? Одбио би бар неки! Да није намерног подривања породичних односа, школског система… зар би по вртићима и школама вршљали активисти ђавола да деци испирају мозгове; зар би се, уопште, наређивала наопако постављена родна, и сијасет најглупљих могућих равноправности – декретима?! Зар Кристофер Хил није одавно заслужио да лети главачке из Србије? Зар би се сакатио српски језик? Зар би се тражили преводиоци са СРПСКОГјезика на БОСАНСКИ, ЦРНОГОРСИ, ХРВАТСКИ? Зар то није неопевана глупост, а неко – дозволио? Зар би коцкарнице биле на сваком кораку? Увозили се најгори филмови којима се промовише насиње, дрога, лажна слика о лаком животу без рада? Зар би вршљале НВО и диктирале нам шта да радимо? Зар бисмо увозили лошу храну? Удисали лош ваздух (хемија с неба!). Зар би иком нормалном пало на памет да пројект родитељ 1 и 2 требало да се прими у једној нормалној држави?? Ово је само мали део свеукупности онога што нам урушава државу.

    У име чега? За чланство у ЕУ које већина народа у Србији не жели, јер има очи да види и уши да чује.

    Зато, драги академски посленици, ЧЕМУ СЕ НАДАТЕ код оваквих “чувара” земље Србије?

    Ипак, ви сте им дали идеју!

    Препрека за “више” лежи у Уставу Србије! Како су то сметнули с ума! Једноставно: они ће отклонити ту препреку! Пошто је сазив посланика ионако само машинерија за гласање, то неће бити тешко.

    То ја, веома времешна и аполитична особа, прогнозирам. Па, ваљда и гени (и породично васпитање) имају неку улогу: мој деда био је СОЛУНАЦ…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *