Нема бесплатног ручка у Скопљу: Који су услови пред Србијом за новац из Плана раста ЕУ

Много обећања, лепих жеља и заједничка фотографија са осмесима, то је оно што је јавност могла да види из Скопља где је одржан скуп “План раста: Западни Балкан и Европска унија”.

Европска унија обећала је Србији, Црној Гори, Албанији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини и Приштини додатни новац за финансијско регионално повезивање.

Ван досадашње праксе, одлучено је да се шест милијарди евра слије на Балкан, мимо постојећих приступних фондова.

Зашто би Брисел преусмерио додатна средства на Балкан и шта заправо представља План раста 2024-2027?

Приштина потписала план иако није ни држава ни кандидат за чланство

Европска комисија крајем прошле године усвојила је нови план за Западни Балкан који предвиђа две милијарде евра бесповратне помоћи и четири милијарде кроз повољне кредите, мада се нигде у документу не наводи како ти кредити изгледају.

Формално, план почива на четири стуба, има седам циљева и мимо сваког протокола укључио је Приштину која нити је држава, нити има статус кандидата за чланство у ЕУ.

Документ представља жељу ЕУ за економско повезивање региона, како би се, иако не припада еврозони, створило јединствено тржиште ван Уније за оне из региона који су у вечитој чекаоници за чланство.

Да би добили новац, потребно је да свака земља појединачно направи Реформску агенту поштујући циљеве које је ЕУ поставила, односно да спроведу “друштвено-економске и темељне реформе”.

Планове на крају одобрава Европска комисија, а новац се “откључава” у складу са спровођењем реформи из агенде.

Суштина забашурена на осмој страни

У документу Европске уније тек се на осмој страни наводи суштина замисли Брисела, а то су два предуслова за овај додатни новац.

Исплата је повезана са специфичним социо-економским реформама, али и реформама које се односе на владавину права, демократију и основне слободе.

Али је други предуслов за исплату да се Србија и “Косово” конструктивно ангажују у нормализацији односа у циљу потпуног спровођења свих обавеза које произлазе из Споразума о путу нормализације и Анекса о примени свих претходних споразума о дијалогу.

Занимљиво је да у заједничкој изјави коју су потписали лидери Западног Балкана у Скопљу нема ни речи о овим условима, који су јасно наведени у Плану раста Европске уније под одељком “Убрзавање темељних реформи”.

Иницијатива Европске уније стигла је тик пре него што би требало да заживи слободно тржиште рада у земљама Отвореног Балкана.

Пред састанак са представницима ЕУ потписани су протоколи који ће омогућити да тржиште заживи 1. марта и утиче на 11 милиона становника.

Логично се поставља питање да ли је овај план Брисела заправо минирање Отвореног Балкана.

 

“Некима је сметао Отворени Балкан, не због тога што није у формату 5 плус 1 – пет земаља и један ентитет. Мислим да им је то није био кључни разлог. Мислим да је кључни разлог за неке којима је то сметало била чињеница да они нису управљали воланом Отвореног Балкана”, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Ноћ пред потписивање договора са Европском унијом, домаћин премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски организовао је вечеру за своје госте у једној винарији.

Тема уз храну и пиће није била историја, већ економија, радосно је саопштио албански премијер Еди Рама.

“А то је много боље од хране”, закључио је албански премијер, међутим, показало се да код ЕУ нема бесплатног ручка, или у овом случају боље рећи – вечере.