НАТО СТЕЖЕ СВОЈ ОБРУЧ ОКО СРБИЈЕ: Западна војна Алијанса распоређује борбену групу од 5.000 војника у Бугарској

Истовремено, САД отворено говоре о наоружању лажне државе Косово и поред Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, која као једине безбедносне снаге у јужној покрајини подразумева Кфор. Какве год да буду околности, Србија не одустаје од политике неутралности, да се не сврстава ни у један војни савез, као ни од модернизације и набавке наоружања. Неће бити повлачења најаве да се поново врати неки вид обавезног војног рока, али не да бисмо ратовали, већ насупрот – како бисмо очували мир.

Генерал мајор Митар Ковач каже за “Новости” да окупљање НАТО јединица у Бугарској није директно везано за безбедносне изазове у Србији, већ се ради о ојачавању снага на источном крилу због Украјине.

– Ипак, они временом могу имати и алтернативну улогу око Косова и Метохије и безбедносних изазова до којих могу доћи. НАТО тренутно јача своје снаге у балтичким земљама, Пољској, Румунији… Не постоји алтернатива за војну неутралност коју наша земља заступа, иако НАТО и САД заједничким вежбама покушава да нас што више приближи.

НАТО Фото АП

О позицији Србије јуче је било речи у Београду на јавној дебати, баш у организацији Амбасаде Бугарске, а на тему концепта војне неутралности и односа наше земље и НАТО. Државни секретар Министарства одбране Немања Старовић изјавио је да је војна неутралност Србије заснована на одлуци Народне скупштине из децембра 2007. године, када је усвојена Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.

– Опредељење за војну неутралност је политичка одлука која изражава став да земља није заинтересована за приступање постојећим војним савезима, али и да ће наставити да развија спољно-политичке односе. Србија води своју политику у области безбедности и одбране самостално, настојећи да у складу са могућностима допринесе миру, решавајући све спорове политичким средствима, без употребе силе. Иако милитарно неутрална, Србија креира и развија партнерске односе у областима економије и здравства са земљама широм света, као и са међународним организацијама.

Он је истакао да је неозбиљно говорити о томе да улагања у снабдевање и модернизацију војске Србије имају везе са набавкама наоружања које се спроводе за тзв. Косовских безбедносних снага (КБС):

– Последњих 10 година снабдевамо се средствима чија се вредност мери у милијардама евра. Да ли је то скупо – свакако јесте, али сматрамо да је нужно. Као држава која базира спољно-безбедносну политику на два стуба: политичкој независности и војној неутралности првенствено се морамо ослањати на сопствене снаге. Највећи део средстава опредељен за набавку производа је из домаће наменске индустрије. Са припадницима НАТО-а, припадници министарства одбране отворено разговарају о кршењу резолуције 1244, као и о трансформацији тзв. КБС у нешто што је још проблематичније по Србију – оружане снаге тзв. Косова.

Шеф Канцеларије НАТО за везу у Београду Ђампјеро Романо оценио је да партнерство Србије и НАТО напредује из године у годину и да су Србија и Алијанса ближи него што изгледа на први поглед.

– Србија је наш важан партнер, јер она не само да подржава наше циљеве, већ је и наш пријатељ, који ради са нама заједно на промоцији безбедности и стабилности на различитим балканским и атлантским областима. Србија сарађује са Атлантиком на многим различитим нивоима – и у политичким, војним и научним доменима. Сарадња помаже заједнички развој, а тиме се унапређује и политички дијалог и разумевање, уз пуно поштовање политике неутралности Србије.

Председник скупштине Клуба генерала и адмирала Србије Миломир Миладиновић истиче да “војска није гарант и фактор рата, већ мира”.

– Војску треба да имамо да бисмо спречили рат и да истовремено буде гарант способности Србије као фактор одвраћања. То је суштина војске. За 12 година колико је обустављено обавезно служење војног рока практично смо изгубили 12 генерација младих војника да буду војно оспособљени. Почетком 1999. године имали смо више од два милиона војно способних људи у евиденцији војних одсека. Нажалост, 12 година је прошло, толико је необучених младих, а истовремено 12 генерација су престареле за обавезно служење војног рока у резерви. Данас практично немамо војнике, младе до 30. године који су завршили војни рок.

Иначе, НАТО војници налазе се свуда око нас. На пример, у Румунији их је око 2.000. Американци су послали борбену групу “Пума” са око 1.000 људи. Снаге Алијансе су распоређене и у Мађарској и Бугарској.

(С. Ровчанин Томковић, “Вечерње новости”)