СТАРИ СПОРАЗУМ И НОВЕ ОКОЛНОСТИ

Кинеско-амерички односи

Ако не би дошло до новог обнављања америчко-кинеског споразума о науци и технологији, потписаног још 1979, на губитку би биле обе стране, али и читав свет, оцењују аналитичари

У Пекингу и Вашингтону у току су јавности невидљиве дипломатске активности, у вези с продужењем Америчко-кинеског споразума о науци и технологији, потписаног 1979. године, у време успостављања дипломатских односа САД и Кине. Потписали су га Денг Сјаопинг и Џими Картер, а досад је продужаван сваких пет година и сматра се темељом развоја укупних кинеско-америчких економских односа. Крајем августа продужетак важења споразума на још пет година одложен је на период од шест месеци. Сада је актуелно питање ко би, у случају евентуалног укидања споразума, био више оштећен? Пре четири деценије то би свакако била Кина. Данас су околности драстично промењене, па бројни аналитичари сматрају да би обе стране биле на губитку, а с њима и читав свет.

ИНИЦИЈАТИВА АМЕРИКЕ Да би ублажила ситуацију и гласове јастребова који се противе обнови споразума, администрација Џозефа Бајдена уочи председничких избора настоји да поново преговара о споразуму с Пекингом. Амерички амбасадор у Кини Николас Бернс изјавио је да се овим поводом састао с кинеским министром науке и технологије пре неколико недеља у Пекингу и да су две стране започеле разговор о новом споразуму, као и о томе које би нове одредбе требало да садржи. Кинески лист „Чајна дејли“ је крајем прошле недеље пренео да је, упркос томе што је признао да је споразум темељ кинеско-америчке сарадње, Бернс рекао да ће преговори бити компликовани, јер споразум не узима у обзир најновија достигнућа науке и технологије. „Није дато да ћемо се договорити о његовој обнови“, закључио је Бернс.
Ова околност доводи до озбиљног питања: коме, у ствари, треба овај споразум? „Они који се у Америци противе било каквом новом споразуму тврде да Кина тај докуменат користи за индустријску шпијунажу и крађу научних и комерцијалних достигнућа САД. Такве тврдње су се чуле и раније, али никада нису поткрепљене доказима. Да не помињемо да су Сједињене Државе више пута ухваћене у таквим активностима“, наводи „Чајна дејли“, истичући да је успостављањем низа принципа за научну размену и програме сарадње споразум ипак био обострано користан. „То што Бајденова администрација покушава да поново преговара о споразуму, а не да га једноставно раскине, доказује да, шта год да тврде параноични и хистерични гласови у Конгресу, САД јесу имале користи од споразума, а они који су рационалнијих схватања не желе да одустану од сарадње у свим областима технологије и науке с Кином“, напомиње „Чајна дејли“.
Утисак је да Бајден не жели да поквари напредак у односима након састанка са Си Ђинпингом у Сан Франциску, током недавног самита земаља Азијско-пацифичке економске сарадње. „На том састанку двојица лидера сложила су се да треба успоставити механизам међувладиног дијалога о вештачкој интелигенцији. Нема сумње да би такав механизам могао да се успостави и за друге области у којима су две стране забринуте“, констатује „Чајна дејли“. Тешко је замислити механизам међувладиног дијалога о вештачкој интелигенцији између Кине и САД без темељног научнотехнолошког споразума и политичке воље за тако нешто. Пекинг истиче да је важно да договор буде постигнут, јер, како наводи „Чајна дејли“, многима у Вашингтону недостаје тачно разумевање Кине, уз неспремност да објективно сагледају развој ове земље.

МОГУЋНОСТ ОПШТЕ ШТЕТЕ Нешто раније, кинеска штампа је, овим поводом, пренела да су експерти из Кине и САД упозорили да ће се научне заједнице у обе земље, али и широм света, суочити са значајном неизвесношћу уколико споразум о науци и технологији не преживи тренутне тешкоће у билатералним односима две највеће економије. Експерти су, стога, позвали научнике двеју земаља да се заложе за обнову споразума, за добробит целог човечанства. Одлагање продужења споразума требало је да омогући преговоре о изменама самог споразума, али је очигледно да сада време истиче, а САД почињу да калкулишу. Кинеска страна, по обичају, има доследан и јасан став: сва билатерална научна и технолошка сарадња била би укидањем споразума доведена у веома тежак положај.
„Оригинални текст споразума, који је објавило Министарство спољних послова, износи основне принципе за научнотехнолошку сарадњу и размену између двеју влада. Такође је подстакао владе, универзитете и истраживачке институције САД и Кине да сарађују у областима укључујући пољопривреду, енергетику, здравство, животну средину, образовање и академску размену. Сарадња је, према споразуму, укључивала размену научних информација, слање научника и студената из једне земље у другу, спровођење заједничких истраживачких експеримената, кооперацију у планирању пројеката и размену резултата истраживања“, наводи лист „Чајна дејли“. Крајем јуна десет републиканских посланика позвало је писмом америчког државног секретара Ентонија Блинкена да не обнавља споразум, тврдећи да ће Пекинг настојати да га искористи за јачање своје војске и подривање суверенитета САД.
Јуан Џенг, заменик директора Института за америчке студије Кинеске академије друштвених наука, изјавио је у октобру да су оптужбе о јачању војске и подривању суверенитета САД неосноване, напросто због тога што су саме САД биле опрезне према Кини од почетка и никаква сарадња с Кином, по споразуму, никада није укључивала најнапредније технологије САД, укључујући оне с војном применом. Кинеска штампа истиче да су научни односи САД и Кине погоршани 2018. године, када је администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа покренула „Кинеску иницијативу“ која је циљала истраживаче повезане с кинеском страном.

Страх од кинеске аутомобилске индустрије Након пробоја на тржишту паметних телефона и другим високотехнолошким секторима, Кина је почела развој 6Г мреже, а ове године кинеско тржиште возила достићи ће рекордних 30 милиона производних јединица, док се 2024. очекује 31 милион. Кина је већ сада највећи светски произвођач аутомобила. Продаја моторних возила у тој држави достигла је врхунац 2017. године (28,88 милиона). Пандемија вируса корона успорила је производњу, па је 2020. произведено 25,31 милион, док је 2022. испоручено 26,86 милиона возила. Продају у 2022. надмашиле су испоруке у првих 11 месеци ове године, које су износиле 26,94 милиона јединица, што је повећање од 10,8 одсто у односу на исти период прошле године. Чак седам кинеских компанија налази се међу 20 највећих светских произвођача аутомобила, а нови кинески хибриди и електромобили су на вратима европских тржишта.

НЕОМАРКАТИЗАМ НА ДЕЛУ Серијом неоснованих хапшења и кривичних поступака бачена је сенка на научну сарадњу. Кинеска штампа истиче да су многи научници кинеског порекла због тога напустили САД. Број истраживачких радова, чији су коаутори амерички и кинески научници, смањен је 2021. први пут за последње три деценије и то према информацијама јапанског министарства образовања, културе, спорта, науке и технологије. Јуан Џенг је додао да је предочено показатељ застрашујућег ефекта који изазивају „Кинеска иницијатива“ и неомакартизам у САД, због чега су се, како Јуан истиче, многи амерички научници, посебно они кинеског порекла, уплашили сарадње с кинеским колегама. Али проблем продужетка темељног научнотехнолошког споразума представља само врх леденог брега.
Ваља истаћи да су САД, свакако уплашене због муњевитог кинеског технолошког напретка, увеле низ санкција и закона који циљају кинеске научне институције и технолошка предузећа. С друге стране је запањујући податак да је 90 одсто кинеских студената, који су докторске дипломе стекли од 2000. до 2015. у САД (инжењерство, математика, високе технологије…) још увек током 2017. било у САД помажући тој земљи да напредује. Кина је, према подацима листа „Чајна дејли“, највећи „извор“ страних студената у САД већ петнаестак година, са око 290.000 студената који су се образовали у тој земљи у академској 2021/22. години. Неомаркартизам би ову живу спрегу две највеће светске економије од следеће године могао олако да уруши, не сагледавши укупне последице.