Случајни догађаји или вандализам уперен према Србији и српским великанима?

Крај 2023. године Срби широм света испраћају са горчином због два немила догађаја која су се одиграла на Америчком континенту – један у Калгарију (Канада), а други недавно на Лонг Ајленду у Њујорку.

Јужно од Калгарија, лопови су “одали почаст” српским научницима тако што су њихове спомен-плоче украли током прошлог викенда, а званичници кажу да је штета процењена на више од 20.000 долара.

Само 12 дана раније, велики пожар захватио је Теслин научни центар у Ворденклифу и скоро уништио једину Теслину преосталу лабораторију на Лонг Ајленду.

У парку СПАРК, који се налази у близини Српске православне цркве Свети Симеон, на раскрсници магистралног пута 2 и Данбоу роуд (Dunbow Road) постављене су плоче са ликовима и описом најважнијих достигнућа Николе Тесле, Михајла Идворског Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић-Ајнштајн.

Према речима званичника сва уметничка дела, као и знакови-обележја дародаваца, украдени су у раним јутарњим сатима у недељу 3. децембра. Крађа је пријављена полицији, која моли све који су били сведоци крађе или имају информације о томе где се плоче налазе, да им се јаве.

Како је у Канади све под видео надзором, нејасно је зашто полиција није прво погледала камере поред магистралног пута и јавност обавестила шта каже видео-запис.

Намећу се питања коме су уопште потребне ове спомен-плоче осим уколико неће послужити за откуп и рециклажу као секундарне сировине. Или коме то у Канади сметају српски научници који су задужили читаву планету?

Проф. др Мајда Ђорђевић из Торонта, која је већи део живота провела у Калгарију, је била једна у групи од четворо Тесла ентузијаста који су 2014. године у Канади основали Тесла удружење.

“Једна од првих иницијатива Удружења је било подизање статуе Николе Тесле у кампусу Универзитета у Калгарију, за чију сам реализацију била, као пензионисана професорка, посебно задужена. Мада су средства била обезбеђена и цео пројекат урађен, ни након две године преговора и убеђивања, од ректора до студената, нисмо добили одобрење. Следио је покушај да се то реализује негде у граду, међутим ни тамо нисмо наишли на разумевање. Након тога, Зоран Милановић, оснивач и председник Удружења, предложио је да се на имању наше цркве Св. Симеон Мироточиви направи меморијални парк, СПАРК, посвећен великим српским научницима. Ова идеја била је одмах прихваћена, па је започело прикупљање средстава”, каже за РТ Балкан Мајда Ђорђевић.

Како каже, многе радове су извели сами парохијани – бетонирање, поплочавање, израда клупа и носача спомен плоча, уређење травњака и цветних леја. Постављене су четири спомен плоче гравиране у бронзи: Николе Тесле, Михајла Идворског Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић-Ајнштајн.

Свака плоча је била постављена на сопствени стуб, а три мања стуба су носила металне плоче са угравираним именима дародаваца. Ова прва фаза СПАРК-а завршена је прошле године у мају и била је понос свих нас који делимо корене са овим великим људима. Укупна вредност целог пројекта била је процењена на 35.000 долара.

Пожар у јединој преосталој Теслиној лабораторији

Само неколико дана касније, према саопштењу полиције округа Сафолк, ватрогасцима је стигао позив 21. новембра око 17 сати по локалном времену, због пожара на згради на раскрсници Робинсонове и Теслине улице у Ист Шорему где је Тесла некада живео (1902–1906).

Теслин научни центар је место где се налази једина преостала лабораторија српског научника Николе Тесле, а зграда је била под опсежном реконструкцијом.

Директор центра Марк Алеси је нешто раније (четвртак 16. новембра) на Гала донаторској вечери, на којој су били и амбасадор Љиљана Никшић из Министарства спољних послова Србије и генерални конзул у Њујорку Владимир Божовић, рекао да им је част што их највеће компаније попут Гугла, Амазона, Мајкрософта и многих других, као и директори великих мултинационалних корпорација, али и Фондације Илона Маска, подржавају у реконструкцији Теслине лабораторије.

Алеси: Теслина лабораторија издржала искушење озбиљног пожара

“Тесла је био поносан на своје српско порекло, па се чини прикладним, да је једна од првих земаља која нам се обратила да нам помогне у нашој мисији обнове његове историјске лабораторије баш Србија… Циљ нам је да Ворденклиф отворимо за јавност до краја 2026”, истакао је Алеси.

Убрзо после тога избио је пожар.

И поред тога што наш народ каже: “Све што се једном деси, не мора се никад поновити. Али све што се деси два пута, десиће се сигурно и трећи пут”, остаје нам да се надамо да до трећег немилог догађаја неће доћи и да ћемо крај старе године дочекати без нових напада на тековине српског рода.