Милорад Вучелић и Александар Вучић у “Ћирилици”

Главни и одговорни уредник Вечерњих новости Милорад Вучелић гостовао је у емисији “Ћирилица” на ТВ Хепи са председником Србије Александром Вучићем.

Говорећи о ситуацији у Украјини Милорад Вучелић је навео да је Русија нудила Украјини директну помоћ од 18 милијарди и још 5 кроз друге видове олакшица и попуста. Они су изабрали европски пут… Ја то не говорим да бих правио аналогије… И сада знамо како се то завршава.

“Демократским земљама и не требају ти избори – рекао је Вучелић – јер видимо да, рецимо, у Немачкој владаш са  14 – 16 % поверења. Да владајућа странка има 14% поверења, а Шолц 16%.

Дакле они владају нелегитимно. 

Друго, ја разумем ту разлику једноставно Александар  као председник републике има одговорност да одговорно размишља и не може да слободно о томе одлучује јер га функција ограничава, просто не може да каже ни детаље. Ми детаље о споразумима и уговорима сазнајемо по сто година касније. Државе које су паметне воде декларисану и “декларисану” политику. Али ја код ових објективних европских анализа ја имам и степен злурадости, да иду у рецесију.  

– Они су изабрали да иду у рецесију. Њихов раст је био на нивоу јефтиних енергената, и новог тржишта у Русији и Кини. Они су то изабрали. Ако неки људи нама праве невоље и несреће, ја немам интерес да ламентирам над њима – каже Вучелић.

То је њихов избор ако страдају. У принципу жао ми је људи. Али то је њихов избор. Друга занимљивост је да у популистичким ауторитарним режимима постоји власт која има 60 %, а у држави са развијеним демократским институцијама владају са 14 – 15 % и у неким коалицијама.

Имамо једну потпуно јасну саборну ситуацију : да Србија буде неутрална и суверена, да не уђе у НАТО, да не да део своје територије, да не призна Косово, да води рачуна о Републици Српској, да не уведе санкције Русији, и сви постоци који постоје су 80, 90, 70 и да постоји један рационални евроскептицизам и да нема еврофанатизма. Такође да се не користи елемент географије, као ми смо у Европи,  и када су Турци владали ми смо били део Европе, али смо припадали једном сасвим другом свету. И око тога постоји саборност. Ови избори су прилика да се та саборност оствари. Уз још неке вредности. Да не говорим о Српској православној цркви, да не помињем бригу о свим Србима у Црној Гори итд. 

 Значи имали смо ту прилику и та прилика некоме смета, и сад разлике које постоје међу нама, ја имам разумевање за то, али не волим када су увезене разлике. И када нам се те увезене разлике намећу, и сада кад око ових саборних ствари које сам побројао, где имамо већину, где нигде нема испод 70%, и сад, када имамо ту ситуацију, ми је забрљамо на неки начин. Ми је на забрљамо магистрално, него замаглимо тај проблем и онда у 20% тих који не прихватају одговорност имамо бес, буку и мржњу и сукобе који замагле основне елементе саборности овог народа, уместо да унутар тога тражимо ко је гарант тих вредности, ко ће их очувати, а не само гарант на речима. Гарант по ономе што је већ учињено јер ове принципе нико није нарушио, ове ствари које сам побројао. Подразумева се наравно да сам ја уз те вредности, а свеједно и да нисам, ја бих их морао регистровати, јер су оне већинске. И сада имамо прилику да се окупимо око тих елемената да остваримо саборност, и поред тога због тих измаглица имамо људе који не прихватају те вредности или избегавају да се о њима јавно изјасне.

И сада се све свело на Вучић и анти-Вучић. 

Политички живот, борба за плурализам, мора да се одвија кроз политичке странке. Ја лично не волим те коалиције, нада , не давимо, удавимо, метла…ја морам да кажем да о томе имам критички став, али ми имамо идеолошки утемељене политичке странке и мислим да ове дифузне странке и покрети не помажу демократији и политичком животу. А сада ми је занимљиво то да се одједанпут јављају људи, о којима је Мића Данојлић писао у Печату у више својих текстова, као лајт мотив, који нису потписали ни једни петицију у време социјализма и комунизма, који нису глас од себе дали у “Сабљи”, нема нити једног имена. Тих људи нигде нема. Али људи који су пропустили све прилике одједном су нашли диктатора. То је фантастично. Тита пропустиш, па и Милошевића и онда се бавиш будилницима, шерпама и сличним увезеним акцијама. Тако се Добрици Ћосићу може све опростити јер је готово читав живот посветио борби.

А када се говори о паралели Милошевић – Вучић и покушајима рушења, Вучелић је потврдио да су методе и интереси исти, као и кругови одакле долазе такви планови. Данашња опозиција повлачи исте потезе као и коалиција деведесетих.

Обраћајући се Вучићу Вучелић је рекао: Ти имаш само један проблем око легитимитета, за тебе је гласало 2 300 000 људи, ти немаш то комфорно право да кажеш да тих 2,3 милиона гласова не важи.

– А шта, Милораде, да урадим? Хоћете одмах да вам кажем како би то изгледало, ево, рећи ћу вам све. Постоје ствари које ја знам, а које ви не можете ни да знате. То би изгледало овако. Рекли би: “Ми смо весници промена и весници будућности, а Вучић је старовременски. Он је тип који нас спутава да гледамо у будућност” – рекао је Вучић и објаснио шта би се са Косовом и Метохијом десило да опозиција презуме власт:

– Знате, мени када кажу признај независност Косова и пусти да уђе у УН, јер на крају је само то циљ. Сад ћу да вам објасним којом техником и технологијом хоће да то уђе. Да се комплетан, уз сагласност Србије, прихвати Охридски споразум и са деловима које смо ми недвосмислено одбили, а онда вам донесу извештај ЕУ који проследе УН, не морају чак ни да нас питају то. Нелогично је, али могу да нас не питају. И тај документ постаје део докумената УН, после чега друге државе могу да се позивају на тај документ и да кажу ево сад ћемо да променимо свој однос према КиМ. Све су спремни да раде. Пошто ћу ја на тако нешто унапред да упозорим УН да је то немогуће, они (опозиција) ће да кажу: “Вучић нам прави проблем, али решите ви тог старог типа, оновременског, који није модеран”. Јер чим ја размишљам о Србији, ја сам загледан у прошлост а не у будућност, тако они (опозиција) дефинишу ствари, а они би били модерни, који ће ствари да гурају напред. И онда бисмо се свађали сваког боговетног дана и на крају би наши противници све циљеве остварили. Не бисмо имали инвестиције.

Председник је подсетио и на чињеницу да нам инвестиције јер опозиција већ вређа земље са којима сарађујемо.

– А шта, извините, да радим после тога? Да ја будем задовољан, Милораде? Да можемо да пијемо по флашу вина и да ми будемо задовољни? Је ли то лицемерно? А шта ћу онда да радим, да издам саопштење дневно, ко Звезда и Партизан око судијских одлука. А да знам да ће све то да буде лоше за Србију. А што бих то радио? Боље да се склоним. Победићемо за три или четири године поново и урадићемо све што буде могуће. Никаквог то смисла нема. Само размислите, људи! А никада се ни ти тиме ниси бавио, ни многи други.

Председник је подсетио и на то како је изгледало када се Црна Гора одвојила и како су се сви у држави који су је у прошлости водили правили блесави и по том питању и по питању признавања независности Косова.

– Ајде размислите како смо ми били тако незаинтересовани када нам је пред очима отишла Црна Гора. Незаинтересовани. И не могу ја да замерам то покојном Никитовићу јер знам да се борио за то и залагао. Друго су могућности и остало. Не могу да то замерам чак ни Коштуници, али то: “Седим у кабинету, обавестио ме Пеца Поповић… Иде добор” Дај, бре, немој да се правите блесави и да вам Удба није рекла како стоје ствари.

Председник је потом рекао да неће да буде потрчко опозицији и да потписује њихове бесмислене законе.

– Ја да будем потрчко који ће да им служи да им потписује бесмислене законе, што бих то Србији радио? Што бих одузимао Србији снове да може да има нормалну власт? Због чега? – рекао је председник и додао: – Ја сам чуо тај аргумент од Љиље Смајловић, а први пут га вечерас чујем од тебе (Вучелића), али како да ти кажем, не бих се у тој ситуацији осећао ни секунда слободно да делујем као председник нити било кога шта да питам. Шта да радим онда са мандатом до 2027. године? Да идем да примам Виолу фон Крамон и да кажем: “Да, да не треба да имамо литијум а да неке друге земље треба и да могу да остваре предност над Србијом и да Србија не може да оствари предност у односу на регион”. И сви се правите наивни…

Мислиш ли да си погрешио што ниси увео санкције Русији.

Мислим да сам урадио најбољу могућу ствар за нашу земљу. Две године покушавамо да не уведемо санкције и успевамо. Показали смо да можемо да водимо другачију политику.

Један коментар

  1. destruktivan Briselski sporazum

    Oduvek sam postovao i visoko cenim stavove Milorada Vucelica. Nadam se da On nece zameriti na moj stav (i ne samo moj) iz drugog ugla na aktuelna desavanja. Politicki konsenzus na pr. oko KiM mora da se postigne obostrano sa patriotskom opozicijom zasnovan na argumentima i ustavu (Briselski sporazum koji su Dacic i Vucic potpisali i sproveli – je totalno protivustavan)!

    Dat je dobar primer u demokratskim drzavama (pr. Nemackoj) gde vladajuca garnitura vlada sa 14-16% poverenja.
    Dok su u Srbiji, na primer, na vlast stranke SNS-SPS na celu sa Aleksandrom Vucicem, sa preko 60% poverenja glasaca (populisticki autoritaran rezim). Takva ubedljiva vecina, pobeda Vucica, se stalno potencirala na parlamentarim i predsednickim izborima, ali sustinski je diskutabilma, zasto? Zato sto nije bazirana na cvrstim kriterijumima po pitanju nacionalnih interesa Srbije.

    Izborni kriterijum bi trebalo da glasi:
    — Vladajuca garnitura bi trebalo da ima najmanje “dvotrecinsku vecinu” od ukupan broj glasaca sa pravom glasa (na pr. 5-6 miliona) – a ne od broja izaslih glasaca (3-3,5 miliona).
    — Nekoliko miliona glasaca nisu glasali, zasto?
    — Vucic je dobio ranije 2 miliona i 200-300 hiljada glasaca, od tog broja mozda 800 hiljada nisu Srbi – kako se stite nacionalni interesi drzave Srbije ako Srbi vecinski ne glasaju za Vucica. Zasto?
    — U izbornom sistemu bi trebalo da se ukljuci i Republicki zavod za statistiku, da nam da podatke koliki je broj Srba glasao na izborima, kao i ostalih nac. Zajednica. To bi zahtevalo da se na glasackim listicima naznaci i “nacionalna pripadnost glasaca”. To bi pozitivno uticalno na izborni sistem da se vidi prava slika i stanje.

    Bez cvrstih izbornih kriterijuma dolazi do zloupotrebe. Na primer, na ranijim predsednickim izborima Srbije, pokojni Muarem Zukorlic je na TV govorio, citiram: “Ako Vucic ispuni obecanja koja mi je dao – pozvacu sve bosnjake da glasaju za Vucica(!)”. Juce na promociji stranke SNS-SPS u Novom Pazaru Vucic je, pored ogromnog angazovanja u izgradnji Novog Pazara, na kraju uputio apel Bosnjacima da svi glasaju za Srpsku listu “Srbija ne sme da stane u Novom Pazaru” – da ubedljivo porazimo beogradsku (srpsku) opoziciju koja hoce da rasturi-razbije Srbiju(!)). Naglasio je da Bosnjaci mora da udju u sve institucije sistema, vojsku, policiji, univerzitete, drzavnih institucija… To zvuci kao stvaranje koalicije SNS-SPS sa Bosnjacima protiv srpske patriotske opozicije (Srbi i Bosnjaci protiv Srba). Takva solidarost na etnickoj osnovi je vrlo stetna po nacionalne interese. Svi imaju pravo da ramnopravno, po kriterijumima glasaju – a ne da ih aktuelna vlast potkupljuje.

    Slican, problematican izborni sistem, decenijama se desava i u Nemackoj, Francuskoj. Na proslim izborima Makron zamalo nije izgubio izbore od desnicarske organizacije “Mari Le Pen”. Za Makrona u velikoj meri glasaju stranci koji imaju velike privilegije, benefite i socijalna davanja u odnosu na nacionalne francuze kod kojih vlada bela kuga. Dok za Mari Le Pen uglavnom glasaju autohtoni nacionalni francuzi. Zbog toga francuskoj preti ubrzan gubitak nacionalnog identiteta (pravi Francuzi se sami ugusili u megalomansku multikulturalnost).
    O mnogim bitnim stvarima nisam stigao da napisem, mozda u nastavku. Hvalaa na objavi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *