Директива број 24

Владимир Иљич Лењин је 1900. године основао лист “Искру” чији је задатак био да буде “колективни пропагандист, колективни агитатор и колективни организатор” у револуционарној борби.

Гледајући, читајући и слушајући данашње прозападне медије у Србији, може се видети да се Лењинов наум остварује. Реч је код нас о правом водитељско-репортерско-новинарском “револуционарно-организационом” раду и колективном активизму. Мисија коју је имала “Искра” је код нас далеко надмашена. “Искра”, или некада код нас “Борба” или “Комунист”, имали су основни задатак да преносе директиве партијског руководства и то су чинили. Ствари су се данас код нас потпуно преокренуле.

Нове “Искре” су преузеле командну функцију. Данашње перјанице прозападних медија дају беспоговорне директиве свим партијским вођама “Србије против насиља”. И то јавно. Понеке од њих позову пред камере Н1 или Нове, где су нарочито строге и опасне водитељке, ако нешто погрешно кажу изгрде их или наруже и натерају да се јавно поправе. Дисциплинују их. Одреде им јавно шта треба да кажу и раде и пошаљу их – на извршење. Па онда поново на сликање. Сутра поново сви на преслишавање и јавно испоручивање диктата и директива. Праве дневне заповести.

И не покушавају да објасне како је могуће да на истим изборима на којима су они из СПН наводно покрадени, нису покрадени и СПС, Несторовић и НАДА. Њих су покрали, а поменуте нису. Јесу ли ове три београдске листе крађом дошле до одборничког статуса? Јесу ли сви удружено на челу са Александром Вучићем и листом “Србија не сме да стане” крали од СПН? И како их нико други није приметио, али Немци, и обавезно један Аустријанац, јесу, додуше накнадно, после неколико дана. И то опет по захтеву и налогу нових “Искри” а не прозападних опозиционих политичара. Да ли су ови Немци, и обавезно један Аустријанац, љути и на Американца Кристофера Хила као што су то београдске нове “Искре”? Хоће ли се то опет на српској територији и преко српских леђа Немци и ЕУ, бар на трен, ослободити улоге америчких вазала?

Преко медија стижу и директиве из иностранства, а поготово из Немачке и, наравно, обавезно од једног Аустријанца. Нису у дане избора видели ништа конкретно да замере, али су онда накнадно не видевши ништа ново – прогледали. Нарочито Немци и неки немачки званичници са Аналеном Бербок на челу. Она је, иначе, уочи избора свесрдно примала неке од вођа прозападне опозиције и дала им прецизније директиве. Она предњачи. А, узгред буди речено, не види да нема те изборне крађе која би јој међу немачким бирачима тренутно, а вероватно и трајно, бар намакла петину бирачког тела.

Када смо већ почели са Лењином, морамо се и подсетити како је он и чиме стигао до Русије 1917. године. У Октобарску револуцију је стигао из изгнанства у Цириху све преко Немачке која је била у рату са Русијом и то специјалним немачким возом у коме су биле десетине његових блиских сарадника. А све то по директиви и уз пуну контролу немачких војних обавештајних служби.

И да ова подсећања и присећања с почетка приведемо крају. Пре непуних месец дана Република Србија је купила документ злогласне Директиве бр. 25 од 27. марта 1941, којом је немачки канцелар Адолф Хитлер издао наређење за напад на Краљевину Југославију и Грчку. Ускоро ће бити, или већ јесте, та Директива у нашем Државном архиву. За наук да је гледамо, читамо и запамтимо.

Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник, “Вечерње новости”