АМЕРИКА ЈЕ ВЕЋ ИЗГУБИЛА РАТ У УКРАЈИНИ

ПРОМЕНЕ НА СТРАТЕШКОЈ МАПИ СВЕТА

Шта значи „промена геостратешке мапе Европе“? За почетак, повратак НАТО-а на границе из 1997, као што је Русија предложила још у децембру 2021. године. Руски предлог је тада на Западу доживљен као ултиматум. Промене је требало да буду мирне. Али стратези НАТО-а су активирали своје вазале у Кијеву. Тако је почео рат у Украјини

Чему данас уопште служи НАТО? Тачан одговор на постављено питање гласи: ничему. Како тврди бивши помоћник заменика министра одбране САД Стивен Брајен на свом блогу „Вепонс енд стратеџи“ (Оружје и стратегија), уколико НАТО не поврати поверење у своје војне способности, Алијанса ће „морати да закључи споразум с Русијом, што ће променити стратешку мапу Европе“.
Шта се дешава с „најмоћнијом војном алијансом у историји“? Укратко, Руси су научили лекције и окренули се тактици за коју је најзаслужнији руски генерал Сергеј Суровикин. Русија је усвојила дугорочну стратегију „крварења“ Украјине, што амерички и европски саветници нису схватили на време.
Идеје НАТО-а су једноставно застареле. Један од кључева (будућег) ратовања је артиљерија, тврди Брајен, а то је и иначе прилично очигледно. Стратези Алијансе нису узели у обзир суштински фактор: производњу артиљеријске муниције. „Залихе Европе и Сједињених Држава су далеко испод потребних. НАТО неће моћи да производи више од 163.000 граната месечно, док Руси већ сада производе преко 350.000.“ За сада.

За почетак, повратак НАТО-а на границе из 1997 Рат у Украјини је „индустријски рат“. Русија се показала способном да преустроји своју економију на ратни колосек, САД и Западна Европа нису.
У САД постоји шест фабрика муниције, наставља Брајен, али најважније су оне у Ајови и Пенсилванији. Иако ове фабрике добијају милијарде из буџета САД, оне користе застареле методе у производњи и тешко им је да пронађу нове и квалификоване кадрове. Али то је само део америчког проблема. Америчка економија је постала неефикасна, упадајући у замку „финансијализма“, о чему говоре анализе економисте Мајкла Хадсона.
Фабрика муниције војске Ајове у Мидлтауну је шездесетих година запошљавала 13.000 радника, али данас тамо ради свега 830 цивила и 25 војника. Фабрика је скоро иста као пре много година.
Друга велика фабрика је у Скрентону у Пенсилванији, изграђена је после 1900. године, и производи муницију великог калибра још од Корејског рата. Америчка војска није успела да промени технологију производње. Чак ни Агенција за напредна истраживања у области одбране (ДАРПА) није спремна за увођење нових технологија.
Сукоб у Украјини ће се несумњиво одужити. Али то је само привидно сукоб Русије и Украјине. Преко Украјине, Русија разоружава злогласну Северноатлантску алијансу. НАТО је постао тигар од папира. Алијанса је изгубила све ратове које је водила, почев од агресије на Југославију, закључно са Авганистаном. „Огромни губици у Украјини у опреми и људству једноставно нису одрживи у контексту НАТО-а“, додаје Брајен.
Шта значи „промена геостратешке мапе Европе“? За почетак, повратак НАТО-а на границе из 1997, као што је Русија предложила још у децембру 2021. године. Руски предлог је тада на Западу доживљен као ултиматум. Промене је требало да буду мирне. Али стратези НАТО-а су активирали своје вазале у Кијеву. Тако је почео рат у Украјини.
Пажња западних медија окреће се ка Блиском истоку Тешко је замислити да ће у будућности овај конфликт остати ограничен само на Украјину. Сукоб се, заправо, већ проширио на рат у Израелу и сада прети да запали читав Блиски исток.
Сукоб у Појасу Газе не може да сакрије чињеницу да је Америка већ изгубила рат у Украјини. Сада се пажња западних медија окреће ка Израелу. Како примећује бразилски публициста Пепе Ескобар: „Катастрофални дебакл пројекта ’Украјина’ и оживљавање нерешивог западноазијског рата дубоко су испреплетени. Десетине милиона на Глобалном југу питају се зашто хегемон (САД) сада очајнички тражи прекид ватре у Украјини, док одлучно одбија примирје у Палестини.“
Зеленски се у међувремену претворио у изопштеника, у међународног парију. Отуда је јасно зашто је Америци, суоченом с поразом у Украјини, толико неопходан рат у Гази. Другим речима, Империја (САД) више нема никакву стратегију. „У најбољем случају“, додаје Ескобар, „она је способна да ствара тактичке планове у ходу.“
Пројекат замрзавања украјинског сукоба можда би сачувао (америчку) хегемонију још неко време. Али да би то постигле, САД је очајнички потребна победа Израела у Гази, победа „по сваку цену“, како би задржале макар привид своје некадашње славе. Може ли Израел да оствари такву победу?
Неке непоправљиве штете, уочава Ескобар, већ су учињене. „Тел Авив је можда већ изгубио рат 7. октобра, јер више не може да одржи своју фасаду непобедивости. Ако се ово претвори у регионални рат, у коме ће Израел на концу бити поражен, САД ће преко ноћи изгубити своје арапске вазале, којима данас кинеска и руска опцију лежи у крилу.“

Једина стратегија Запада је недостатак стратегије Бесциљно стратешко тумарање Вашингтона се наставља. Како је приметио Елбриџ Колби, један од најистакнутијих спољнополитичких стратега, супротно америчким очекивањима, светска ситуација је веома суморна по Америку, а убрзо би могла да постане још гора. Америци је потребна суштинска промена стратегије, али најпре је неопходно да се схвати да се САД налазе у озбиљним проблемима.
Недавно је, председник САД Џозеф Бајден, у интервјуу за Си-Би-Ес, ускликнуо: „Забога, ми смо Сједињене Државе, најмоћнија држава у историји човечанства! У стању смо да водимо рачуна и о Украјини и о Израелу, а да истовремено задржимо нашу одбрамбену способност у међународним границама“
Да ли је то истина? Не постоје границе лажи којима нас хегемон свакодневно засипа. О томе сведочи и текст америчког председника Џозефа Бајдена, који је недавно објавио „Вашингтон пост“. У њему је Бајден изједначио руског председника Путина и Хамас, што је посебан апсурд. Они се, наводно боре да „збришу демократију“ (шта год то значило) с мапе света. Једина истина изречена у њему је да се „свет данас суочава с преломном тачком, где ће избори које доносимо, укључујући кризе у Европи и на Блиском истоку, одредити правац наше будућности и будућности за генерације које долазе“.
У Бајденовим очима Америка је и даље „суштинска нација“, која „окупља савезнике и партнере, како би се супротставила агресорима“ не би ли „напредовала ка светлијој, мирнијој будућности“. „Свет тражи од нас да решимо проблеме нашег времена“, написао је Бајден, „и то је дужност вођства“, а Америка ће, без сумње, и даље „предводити (свет)“.
Све смо то чули толико пута до сада. Бајденове речи данас изгледају као филм из холивудске А продукције, у који су уложени милиони долара, али који изазива једино досаду.
Где Америка води свет? На ивицу понора.

Поглед из Индије Сасвим другачији и много реалнији поглед на тренутак у коме се данас налазимо нуди пензионисани индијски дипломата М. К. Бадракумар. Послушајмо шта он има да каже.
Бадракумар свој осврт почиње констатацијом да, иако је прошло скоро четири недеље откако је Хамас напао Израел, Русија не покушава да искористи збуњеност Бајденове администрације поводом колапса безбедности на Блиском истоку (узгред, овај колапс је последица америчке политике). Зашто?
„Рат у Украјини је на ауто-пилоту. Компас је подешен, коцка је бачена, а рачуница поводом стратешких циљева постављених од стране председника Владимира Путина у фебруару прошле године се не мења. Русија види да је стекла предност у рату и да се то неће променити.“
Украјинска контраофанзива, коју су месецима помпезно најављивали западни аналитичари и „експерти“, суочила се с очигледним неуспехом. Тешко да ће Украјина имати снаге да понови нешто слично.
У таквом, осетљивом тренутку, Русија је, према изјави заменика руског шефа дипломатије, од САД добила неформални предлог за „систематску обнову стратешког дијалога“. „Не чуди што је Москва“, додаје Бадракумар, „показала промишљену индиферентност према америчком предлогу“.
Другим речима, иако то још не желе јавно да признају, западни лидери (веома полако) схватају да је рат против Русије практично изгубљен и да и је неопходан наставак сарадње с Русијом. И све сличне иницијативе, да се Кијев примора на преговоре, за сада се суочавају са истом „промишљеном индиферентношћу“ Москве. Западу су сада неопходни преговори власти Кијева и Москве, Русији нису.

САД су џиновски паук Сада стојимо на прагу нове фазе руске Специјалне војне операције. Ову фазу су већ најавиле изјаве неколицине руских званичника, почев од Владимира Путина и Дмитрија Медведева.
Шта значи „нова фаза Специјалне војне операције“? Русија је спремна за дуготрајни рат, Кијеву време убрзано истиче. Како пише Бадракумар, „још је много незавршеног посла преостало у вези с такозваним јужним руским земљама, које чине Новорусију, што је историјско име коришћено током царистичке ере за административне области које се налазе непосредно северно од Црног мора и Крима“.
Ово се дешава у тренутку када су државе Европске уније признале да неће моћи да испуне обећање Украјини о испоручивању муниције и оружја Кијеву, које су раније изрекле „уз громогласне фанфаре“.
И Бадракумар примећује да Русија сада има неупоредиво више наоружања и муниције него САД и Европа заједно: „Русија је у стању да производи 200 тенкова и два милиона артиљеријских зрна годишње. Ова асиметрија има озбиљне последице за рат исцрпљивања који се води у Украјини.“
На недавном састанку о безбедности, Путин је упоредио САД са џиновским пауком: „Нужно је знати и разумети где се налази корен зла, паук који покушава да обмота читаву планету – читав свет – у своју мрежу, и који жели да нам нанесе стратешки пораз на бојном пољу…“
Чему данас служе НАТО и прескупо америчко оружје? Руско наоружање се на бојном пољу показало неупоредиво ефикаснијим. Чији ћемо пораз ускоро гледати?
Смешно је када САД оптужују било кога да води освајачки рат, да пропагира мржњу или да крши одредбе међународног права. Све је то до сада спадало у устаљене, рутинске праксе Вашингтона.
„Лагали смо, варали и крали“, изјавио је, не тако давно, пред америчким студентима, бивши директор ЦИА Мајк Помпео. И сада је дошло време за наплату.