ВУЧИЋ И ОРБАН ВЕЛИКИМ РЕЧИМА ИСПРАТИЛИ ПАСТОРА НА ВЕЧНИ ПОЧИНАК: Река људи се опростила од председника Скупштине АПВ

Председник Скупштине АПВ и лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор (68) сахрањен је у 14 часова на Бајском гробљу у Суботици.. До вечне куће испратили су га и председник Вучић и мађарски премијер Орбан.

– Одлучио сам да не читам говор, јер у њему не пише оно кроз шта смо пролазили последњих месеци, какве смо речи размењивали и о чему смо говорили. Иштван Пастор је историјска личност и биће записано његово име не само у мађарским, већ и у српским уџбеницима – рекао је председник Вучић.-  То је човек који је успео више од свих ратника, војсковођа, државника. Од свих оних којих су нам пуна уста, које смо неретко прецењивали, а тако велике људе попуд Иштвана Пастора неретко подцењивали. То је био човек који је нас упознао са Виктором Орбаном. То је био човек који је спојио две највеће партије у Србији, Срба и Мађара – Српску напредну странку и Савез војвођанских Мађара. Пастор је био човек који је радио на помирењу, увек довољно снажан да штити интересе и Мађара и Срба, али увек довољно паметан да направи компромисе, јер без договора напретка и будућности нема. Иштван Пастор је постао један од најважнијих људи на српској политичкој сцени, без кога је било немогуће замислити пуну стабилност и најблиће односе између Срба и Мађара. И увек када бисмо разговарали пред изборе и после избора, са њим никад није било изненађења, није било оних политчких трикова, једно место, једна фотеља више. Није га то интересовало. Хоћу да његови Мађари то овде знају, интересовало га је нешто друго – колико ће путева више да прође кроз мађарска села и насеља, колико посла, колико фабрика можемо заједнички да направимо, доведемо, шта је то што можемо заједно да донесемо. – Има једна реч по којом ћу га запамтити и коју је користио као да му је српски једини језик. Изашли смо на терасу Председништва и гледали смо, колико је могуће далеко видети, шта је то што смо урадили заједно. Почели смо да говоримо о прузи Београд-Будимпешта и ја сам му рекао – “Само да смо то урадили у Србији, није мало шта смо направили”. А Иштван се окренуо према мени и неким чудним покретом руке, то ћете ви из породици знати, и рекао је то је била ситница у односу на све што смо урадили, и онда ми је рекао једну српску реч – Александре урадили смо “онолико”. То је та српска реч коју су српски владари користили још у 19. веку, није могао бољу да пронађе. 

– То је човек који је данас овде окупио све нас, и Мађаре и Србе. Осећамо исто према човеку који је успео да нас уједињи. Последњи пут сам га видео у болници у Суботици пре 15ак дана. Био је ведар и чио, био је јак, стабилан и обрадован сам изашао из Болнице, уверен да ће још дуго да поживи. Причали смо о плановима, будућности, о томе шта је то што још морамо да урадимо, за шта да замолимо Виктора да нам помогне око неких зелених линија. Видео сам се приватно са Виктором у Будимпешти два дана пре него што је стигла вест Иштван преминуо. Говорили смо о Иштвану, а Виктор ми је рекао да има забрињавајуће вести. Ја сам рекао “ја сам га видео одлично је изгледао, видео сам да су га сви волели и сестре и лекари, без обзира да ли су Мађари или Срби”. Сви су га волели, и надали се желећи му брзо оздрављење. И онда сам рекао Виктору, када ми је рекао да су му лекари у Будимпешти рекли да није добро стање – “за нас би било катастрофа било шта да се догоди”. У року од 48 сати смо чули ту тужну вест. Хоћу да знате још нешто, можда ће неко једног дана пренети, да знате колико је био идејно и идеолошки снажан. Пожалио сам му се пре годину дана и рекао да ми је све теже, да нисам неко ко не уме да трпи, притиске, претње, који су долазили из многих делова света. Он је тим поводом тражио разговор са мном, јер је нешто осећао, нешто је видео. Рекао сам му да је теже него икада, да се плашим чиме све Србији прете и да не знам хоћу ли моћи да издржим. Он је тада показао нешто што до тада нисам познавао код њега – невероватну одлучност, енергију и снаги. Он је први пут повисио тон, стего леву песницу и рекао – “ако могу да те замолим, иако не знам шта се све дешава, све им то издржи, јер они се само праве да су јаки, а не виде ни шта се код њих догађа у њиховом дворишту, зато само издржи, а ми ћемо да подржимо све што буде потребно, јер не смемо да попустимо после свега што смо урадили”. Ја сам тада видео пред собом једног другог Иштвана – једног снажног лидера, великог лидера, не само мађарског, већ и лидера српске државе. По годинама нешто старијег, од кога сам могао у том тренутку много да научим.

Одласком Иштвана изгубили смо и пријатеља, и брата и великог политичког лидера. Изгубили смо дивног човека. Надам се да оно што је он урадио нико неће моћи да погази у будућности, верујем и у нашег пријатеља Орбана, у наследнике и у породици и у политичкој партији коју је предводио Пастор, а ми ћемо показати као српска држава које поштовање смо имали и које поштовање ћемо увек имати. Јер то што умрете то је физички, Иштва Пастор ће генерацијама још живети и бити поштован како од Мађара, тако и од нас Срба. Ми ћемо знати за сво добро које је учинио овој земљи. Нека му је вечна слава – закључио је председник Вучић.