Šta sve srpsko i svetsko čuva riznica Kosova i Metohije

IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA

INTERVJU Miodrag Marković – OBJAVLJENO 8. 12. 2017

Povodom izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na KiM. Identitet, značaj, ugroženost“ održane u Galeriji SANU, za „Pečat“ govori jedan od autora ove izuzetne postavke, koja je po raskoši, obimnosti i značaju za našu kulturu i duhovnost prevazišla sve do sada priređene

Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na KiM. Identitet, značaj, ugroženost“ autora prof. dr Dragana Vojvodića i dr Miodraga Marković (obojica vrsni istoričari umetnosti i redovni profesori na Filozofskom fakultetu) održana tokom novembra u Galeriji SANU po raskoši, obimnosti i značaju za našu kulturu i duhovnost prevazišla je sve do sada (ikada) priređene na ovim prostorima. Dela nastala zaslugom naših predaka – srpskih vladara, vlastele i visokih crkvenih dostojanstvenika, ostavljena su u amanet budućim naraštajima. Autori su uložili ogroman rad, znanje i želju da se pokaže da posedujemo kao narod pravu reku umetničkog i duhovnog blaga neprocenjive vrednosti kojoj preti stalna ugroženost i uništavanje!

„Ideja za izložbu potekla je od akademika Vladimira S. Kostića, predsednika SANU. Posvećenost Akademije izučavanju srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije traje još od vremena osnivanja Društva srpske slovesnosti i nije nikada prekidana. Danas, nažalost, postoje posebni razlozi za nju jer je tokom poslednje dve decenije ta baština pretrpela dva sistematska razaranja, preostalim spomenicima srpske kulture osporava se ili krivotvori identitet, onemogućuje se institucijama Republike Srbije da vrše njihovu konzervatorsku zaštitu i na kraju – sasvim paradoksalno i cinično – strana koja je odgovorna za sve te postupke kandiduje se za članstvo u Unesku čime bi stekla pravo da brine o srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu. U SANU viđeni eksponati mahom, njih više od dve trećine, potiču iz Narodnog muzeja u Beogradu i iz različitih riznica Srpske pravoslavne crkve, naročito iz Muzeja SPC. Ostale eksponate pozajmili su nam Muzej primenjene umetnosti u Beogradu, Muzej u Prištini sa sedištem u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Srpske patrijaršije, Arhiv SANU, Narodni muzej u Kruševcu, Narodni muzej u Nišu, Arhiv Srbije, Istorijski muzej Srbije i Galerija Matice srpske u Novom Sadu. Koautor izložbe je prof. dr Dragan Vojvodić. Obojica smo profesori na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde držimo predmete koji se odnose na srpsku srednjovekovnu umetnost“, za Pečat govori prof. dr Miodrag Marković.

Bila je ovo nacionalno značajna izložba. Da li je recepcija potvrdila svest našeg društva o toj činjenici?

Po likovnim, estetskim i dokumentarnim vrednostima izloženih eksponata i njihovom značaju za istoriju srpske umetnosti i celokupne kulture, izložba je svakako imala veliki nacionalni značaj. Njeno mesto u istoriji galerijske delatnosti ostvarene pod pokroviteljstvom SANU veoma je važno. Sam naziv izložbe Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost jasno je pokazao njen tripartitan karakter. U skladu s tim bila je koncipirana i postavka. Odabranim delima ukazalo se na viševekovni kontinuitet stvaralačkog života srpskog naroda na KiM, kao i na osoben identitet srpskog umetničkog i duhovnog nasleđa na tom području. Istovremeno, pokazan je ogroman značaj tog nasleđa za kulturnu istoriju srpskog naroda, kao i za njegovo versko i nacionalno održanje. Zasebna izložbena celina skrenula je pažnju na stalnu ugroženost i uništavanje pomenutog nasleđa od strane lokalne albanske zajednice, upravo zbog njegove jasne nacionalne određenosti. Dokumentovano je bila predstavljena duga istorija kontinuiranog uništavanja i različiti oblici ugrožavanja srpskog umetničkog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, sve do današnjih dana.

Šta je po, vašem mišljenju, najvrednije od svega prikazanog u Galeriji SANU?

Izložba nema antologijski karakter, već teži formiranju celovite, neulepšane slike o srpskom umetničkom nasleđu na Kosmetu. Ona, međutim, ne oskudeva u remek-delima srpske umetnosti iz svih epoha njenog razvoja. Reč je o fragmentima dekorativne skulpture i fresaka, ikonama, ilustrovanim rukopisnim knjigama i crkvenim sasudima. Vredi posebno istaći komade plastike iz Banjske, najstarije freske iz Bogorodice Ljeviške, deo kamenog patosa i ostatak živopisa iz prizrenskih Svetih arhanđela, dečansku ikonu arhanđela Gavrila, litijske ikone Bogorodice Pelagonitise iz Prizrena i Dečana, dvostranu ikonu iz Ljubižde, Longinove ikone iz Dečana, među kojima se posebno ističe žitijna ikona Svetog kralja Stefana Dečanskog, Rodopovo zvono iz Bogorodice Hvostanske, Radulove ikone iz Peći, dečanske hrisovulje i prizrenski prepis Dušanovog zakonika, mnogobrojna dela primenjene umetnosti iz dečanske riznice poput artosne panagije sa lučnim arkadama iz 14. veka, okovratnika za felon koji je izvezla vojvotkinja Despina Branković, putira, ripida i zvezdice ktitora Radivoja, „krsta cara Dušana“ i dečanske parusije. Od arheološkog materijala vredi pomenuti fragment krčaga sa glagoljskim natpisom iz Čečana kod Vučitrna i nalaze iz Novog Brda, a od dela novije umetnosti portret patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Najreprezentativnije freske iz Pećke patrijaršije, Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Gračanice i Dečana predstavljene su kopijama koje se čuvaju u Galeriji Fresaka Narodnog muzeja u Beogradu.
Važno je naglasiti da su, pored eksponata vrhunskih estetskih dometa, ravnopravno mesto dobili i oni koji imaju znatno skromniju vrednost, ali su dragocena svedočanstva o snazi volje kosmetskih Srba za ostajanje na svojoj dedovini i naporima što su ulagani u to da se i u najtežim vremenima sačuva kontinuitet stvaranja. Posebnu ulogu imaju eksponati koji ne spadaju u delokrug likovnih ili primenjenih umetnosti – manastirske povelje, tipici i pomenici, ktitorski i nadgrobni natpisi, različita ravna akta. Oni svedoče o dubokoj ukorenjenosti srpskog naroda na tlu KiM i njegovim pregnućima u svim sferama života kao osnovi za stvaranje umetnosti. Istaknuto mesto na izložbi dobile su monumentalne ikone Hrista i Bogorodice na prestolu, rad pećkog monaha Longina, jednog od naših najvećih umetnika iz vremena turske okupacije. Namenjene jednom od ikonostasa u dečanskoj crkvi Hrista Pantokratora, one su prenete iz manastirske riznice u Narodni muzej u Beogradu, gde se na njima sprovode detaljni konzervatorsko-restauratorski radovi. Iako su ti radovi još u toku, ikone su izložene kako bi se naglasila važnost brige koju nadležne institucije Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve posvećuju umetničkom nasleđu s Kosova i Metohije.

Objavljen je i bogat katalog. Priredili ste tekst „Istorija stvaranja. U vreme prvih Nemanjića (1168–1321)“.

U katalogu su navedeni detaljni podaci o izloženim eksponatima, njihovom poreklu, ktitorima, vremenu i okolnostima nastanka. Svaki eksponat je uz to predstavljen fotografijom u boji. U uvodnom delu kataloga ukratko se govori o mestu Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda i o umetničkoj baštini Srba na tom području. Objašnjeni su evropski okviri i srpska samosvojnost te baštine, prikazana je istorija njenog stvaranja, stradanja i borba za njeno očuvanje. Ti kratki tekstovi su u stvari sažeci opširnih studija koje čine deo velikog zbornika naučnih radova. Na pisanju navedenih publikacija angažovani su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi tri akademije, SANU, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka, univerzitetski profesori, saradnici naučnih instituta, muzejski kustosi, ali i talentovani mladi istraživači, studenti master i doktorskih studija, što je svakako posebna vrednost. Katalog je štampan na srpskom i engleskom jeziku.

Prikazane su bile i srpske srednjovekovne svetinje koje su albanski ekstremisti uništili do temelja, 1999, 2004… Posetioci su mogli da vide njihov nekadašnji izgled, nacrte, planove… onoga čega više nema!

Na izložbi su prikazani eksponati iz više srpskih srednjovekovnih crkava i manastira koji su uništeni tokom poslednje dve decenije. Među njima su, na primer, Bogorodičina crkva u Mušutištu, Crkva Svetog Đorđa u Rečanima, Sveti Nikola u Čabiću i Sveti Nikola u Đurakovcu. Izloženi su i eksponati iz crkava i manastira koji su uništeni znatno ranije, još u vreme viševekovne turske okupacije (manastir Svetih arhanđela kod Prizrena, Bogorodica Hvostanska, katedrala u Novom Brdu) ili tokom svetskih ratova (Sveta Nedelja u Brnjači kod Orahovca)…

Da li postoji mogućnost da izložba krene u Evropu, u svet? Koliko bi taj poduhvat značio za upoznavanje sveta sa istinom i problemima kosmetskog pitanja?

Vođeni su i još uvek se vode razgovori o tome da izložba bar u određenom vidu proputuje Srbijom i Evropom, pa čak i da stigne do Amerike. Da bi se to dogodilo, neophodno je savladati mnogobrojne organizacione, administrativne i finansijske prepreke. U svakom slučaju, osnovne poruke izložbe biće dostupne međunarodnoj javnosti i putem publikacija koje prate izložbu, kataloga i zbornika radova. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je izrazilo želju da otkupi deo tiraža engleskih verzija tih izdanja. One će biti deljene odgovarajućim ustanovama Ujedinjenih nacija, predstavnicima diplomatskog kora i ličnostima iz mnogih država, posebno onih najuticajnijih u međunarodnoj zajednici. Tako se možda mogu uvećati šanse da se briga o srpskom kulturnom nasleđu na KiM poveri institucijama naroda koji je to kulturno nasleđe stvorio.