ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: Српска држава убија српско у српској деци

Београдска Oсновна школа „Браћа Барух“ је „добила налог да се у року од годину дана мора ослободити приличног броја дотрајалих књига које су бактериолошки неисправне и опасне за децу“. Одвојено је 617 књига, али „број није коначан“. „Након отписа – те ‘болесне књиге‘ Школа је послала у српске енклаве на Косово и Метохију, а један део у сиромашне средине на Југу Србије ‘њима то много значи јер те установе немају богате библиотеке‘.“ Дакле, бактериолошки опасне књиге за децу у Београду шаљу се деци на Косову и југу Србије!

Игра с будућношћу Србије је увелико у току – и изводи се иза леђа народа. Држава се бави мењањем свести Срба (како се то са Запада тражи; сетићете се кад је 2013. дошла делегација немачких парламентараца са тим захтевом, а наше власти у томе нису налазиле ништа лоше). Кад кажем држава, мислим на српску државу.
Ових дана је адвокатска канцеларија Радић јавила контузованој јавности о дну до којег је српски народ доведен. Понижење иде до поништавања здравог разума.
Пример је малих размера, али носи застрашујућу поруку.
Београдска Основна школа „Браћа Барух“ је „добила налог да се у року од годину дана мора ослободити приличног броја дотрајалих књига које су бактериолошки неисправне и опасне за децу“. Одвојено је 617 књига, али „број није коначан“. „Након отписа – те ‘болесне књиге‘ Школа је послала у српске енклаве на Косово и Метохију, а један део у сиромашне средине на југу Србије ‘њима то много значи јер те установе немају богате библиотеке‘.“
Прочитајте поново: дакле, бактериолошки опасне књиге за децу у Београду се шаљу деци на Косову и југу Србије!
Боже мој, како неко „ко је Србин и српскога рода“ може да ово и помисли – а камоли чини и онда напише као службени извештај. То се могло радити у колонијама – где постоје особе првог и другог реда. Како је то могуће у данашњој Србији?
Зато што живимо у систему – колонијалне демократије!
Они им дају печат да су „демократска држава“ а они раде.
Али случај школе с Дорћола је још мрачнији. Једна је ствар што неко мисли да може да болест шаље деци на Косову у енклавама – тога се ни Курти не би сетио! – а друга, још поразнија је што је то само део потпуног убијања српског у детету. Српска држава убија српско у српској деци! Одбацује им књиге у којима се држи до људског, а празни простор ће попунити… Знате чиме! Школа је логор за обуку нових чувара логора са geneder identities знањима. Ништа се више у школи не ради озбиљно, сем тога. Сви извештаји о школи говоре о великом регресу, једино је брига о ЛГБТ у великом успону. И то је – по закону који је обезбедила српска влада – „на европском путу“.
Нашој министарки просвете је нормално да су, као у Орвеловој „Животињској фарми“, нека деца „једнакија од друге“. Влада упреподобљене грађанске социјалисткиње…није се огласила ни кад је ватерполо-голгетер одлучио да се деци Београда дају бесплатни уџбеници, бесплатни вртићи, сад и бесплатни часови енглеског. Све за глас више!
Како би нормална влада Србије могла да одобри ту „велику племенитост“, а која за последицу има тотално разламање Србије – богатији део земље се брутално руга сиромасима с југа!
Побогу, у нормалној држави – којом би владала умност српског домаћина – све би ишло обрнутим путем. Сиромашни би се помагали. Да се земља уравнотежује. То је ваљда циљ.
Јер у којој глави сиромаха то не води закључку – ако тамо дају, идемо тамо, децо моја?
Иначе, знају и извођачи ових библиотекарских радова оличени у државном извршиоцу да су „бактерије“ ту на брзину смишљена димна завеса. Па како би постојала Конгресна библиотека у Вашингтону, највеће складиште књига на свету? То је по мерилима српске владе бактериолошка бомба већа од највеће нуклеарне бомбе: „преко 29 милиона каталогизованих књига и штампаних материја на више од 470 језика; преко 58 милиона рукописа…“
Има ту важнијих тровања од бактериолошких – децу треба учити да убијају сопствени идентитет. Зато лете бајке, Ћопић, Десанка, Змај, Чехов, Твен… јер с њима се не може до gender equality.
А ако сте министар у оваквој држави, знате да треба се држите – колонијалног управника. Боље је вама да вас похвали неки кретен из Брисела него да убришете све сузе деце у косовским енклавама за сто година унапред.
И наравно да нећете губити време да забринутом Србину одговарате на грубо питање: Да ли библиотеке, приликом пописа књига за избацивање, морају да следе логику и „самовласно и слободном вољом“ процењују да се тим књигама „не остварује gender equality (родна равноправност), да су старе и неупотребљиве књиге јер нису написане на gender sensitive language (родно осетљивом језику), да поред жена и мушкараца, као биолошких појмова, нису равноправно заступљени и сви остали geneder identities (друштвени појмови – родни идентитети) итд.“? Глупо питање! Јасно је да је одговор – да!
Што је логичније питање, то је јасније да ова влада на њега неће обратити пажњу. Што је штета по овај народ очигледнија, то је подршка из Брисела и Вашингтона за владу Србије извеснија.
Наравно, драги радићи, да ће се наше школе држати „европских вредности“ пре него здравља ваше деце? И физичког и духовног здравља. Да им се обезбеди духовна болест – то је први задатак ове и свих следећих влада! А слоган „За болесну децу Србије“ – подржаће сви амбасадори Квинте а сад и „велика петорка“.

***
У каквом то свету ми имамо овакве колонијалне владе?
У свету у којем моћ западноколонијалног хегемона одумире, наочиглед света. И то би био парадокс.
Американци су одавно у стању кад не верују ни у оно што знају. Две трећине века је протекло откад је мајор Едвард Марфи рекао чувену мисао: „Ако се неки посао може обавити на два и више начина, а само један води у пропаст, биће урађен баш на тај начин.“ Марфијев закон је био једно од великих достигнућа америчке културе у време Хладног рата. И изгледало је да њихови противници постају заморчићи тог закона… И управо тако пропадају. И да не могу ништа да учине да се не понашају као идиоти.
Сад је очигледно да ће закони попут Марфијевог одредити судбину Америке.
Сетите се вица да ће Путин добити Нобелову награду за медицину јер је у трену свет решио најопаснијег вируса. Тако би Биби Натанијаху могао добити Нобела за мир јер је у трену Украјину оставио Путину на слободно уређивање.
Невероватно – али Израелу је требало недељу дана да окрене читав свет против себе и Америке. Украјинска криза је успоставила поразан однос по Запад – 14 одсто становништва у земљама које су увеле санкције Русији насупрот 86 одсто на другој страни. Самоубилачки притисак Америке за преко годину и по нигде на свету није нашао ниједну земљу која би променила став „за“ Америку. Убрзо је почело унутрашње распадање Колективног запада, те су Путин и Русија постајали прихватљиви за делове западног друштва. До 7. октобра, слободно се може рећи, ствари су еволуирале до односа 10 : 90…
А онда је Биби придремао и амерички зид поделе света је постао проклето бушан. Европа се свалила у потпуни бућкуриш. Владе су одмах заузеле проамерички став, а онда су остале на сувом…
Кад су израелски војници почели да убијају људска бића без икаквог жаљења, грађани су им окренули леђа. Владе су могле да од светла и магле праве паучине од израелских застава на зградама, али је то извело на улице стотине хиљада грађана од крви и меса.
Амерички пивотмен Зеленски је потонуо у дану, а Биби Натанијаху је постао фигура на коју би се – да је у домету „обичног човека“ – бацило највише покварених јаја у историји. Прва одлука америчког Конгреса, који је некако изабрао Мајка Џонсона за лидера Представничког дома, и аплауз са устајањем – као подршка САД јеврејској држави у „одбрани од варварског рата који су покренули Хамас и други терористи“ – на екранима је изгледала као документ испао из неког архива. Нико им није јавио да више нема света у коме би тако олака одлука била нормална.

***
Какве везе има распад на Западу са Србијом?
Па ваљда једини ко у овом трену има снаге да Запад посматра као некога ко негде може да уводи ред је – Београд. Власт у Београду.
Најтеже питање српске нације – статус јужне покрајине Косово и Метохија – даје се у руке неком безглавом воду који наш председник зове „Велика петорка“, мртворођенче „међународне заједнице“. Досад Квинта, а сад су унапређени да се предаји даје оправдање?
Последњи разговори нашег председника с његовим пријатељима Олафом Шолцом и Емануелом Макорном, а придружила се и залудна Ђорђа Мелони, донели су: „Позивамо Косово да покрене процедуру за формирање Заједнице општина са српском већином, а Србија да испоручи de facto признање.“ Добићете ко зна шта ако Курти не буде устао на леву ногу, а даћете све! Фер однос „европских пријатеља“ за биће које бауља кроз блато хотећи да верује да је то „европски пут“ који ће народу представити као пут у Еден.
То биће не може да примети да „европско путовање“ без граница више не постоји – Хрвати не могу ни у Словенију, ни у Мађарску, ни у Италију како је обећавао Шенген. Дојучерашњи суперевропљанин Јанез Јанша позива храбре Словенце да се (опет) наоружају. „Последњим упадом палестинских терориста у Израел још једном се потврдило колико је важно да народ буде добро и легално наоружан.“ Наш председник нам је до јуче на сав глас објашњавао како је разоружавање народа, које од нас траже његови пријатељи из Европе, европска вредност. Све иде дођавола. Више свећом не можеш да нађеш „европску вредност“.
И председник је овај пут у Бриселу био врло нервозан, па је гласно објашњавао да је улазак „Косова“ у УН и признање неприхватљиво. И као и увек, викао је: Живела Србија!
Надамо се да није мислио на Србију као инвалида на „европском путу“. Највећа тајна је, као и свих ових година од 2013. кад је Ивица Дачић потписао антидржавни Бриселски споразум, шта наш председник сматра добитком. Такав преговарачки добротвор у међудржавним договарањима – све је давао низашта – није виђен у новијој европској историји. Чвршће су се држали Немци после потписа капитулације 1945. Додуше, сад можемо очекивати да ће прекинути (привремено?) с том праксом изузетном – јер следе избори.
Мада не знам ко би могао да смисли ишта боље ако би био окружен изузетним персоналитетима као што су он/она с највише државних овлашћења у држави Ана Брнабић, председник „народне“ скупштине Владимир Орлић (ових дана се појавио са идејом да ће учинити „Крим украјинским“), први међу српским привредницима Марко Чадеж, председников кључни спољнополитички представник послат у Вашингтон Марко Ђурић, плус чиновница из Министарства иностраних послова Тамара Вучић која је стално у изузетним мисијама по свету настојећи да што чешће укрсти хаљине са Оленом Зеленски… Каква момчад на „европском путу“!
Замислите да они изађу на изборе у децембру. Па они чије гласове би могли да добију вероватно могу да седну за два састављена стола у „Старбаксу“. Али они одлучују о судбини народа у преломним тренуцима. Боже, чувај Србе! Пробудиће се.

P.S.
Успут, не будите лењи, читајте ових дана Почетак буне против дахија. Чкаља је био у праву: то је најбоље написана историја Срба и Србије. Само сад вам ништа неће бити смешно. Читајте полако и опуштено – све је тамо написано. И свако може да разуме. Јер је све као данас: Боже мили! Чуда великога! / Кад се ћаше по земљи Србији, / По Србији земљи да преврне / И да друга постане судија. Али обратите пажњу о извештају с терена: Ту кнезови нису ради кавзи, / Нит’ су ради Турци изјелице, / Ал’ је рада сиротиња раја, / Која глоба давати не може, / Ни трпити Турскога зулума. Свашта има у тим старим књигама које наша власт баца кроз прозор.