Шта чека Иран након истека санкција УН: Нове могућности за сарадњу са пријатељским државама

Реч је о ограничењима која су прописана Резолуцијом Савета безбедности Уједињених Нација 2231, донетом 20. јула 2015. године, којом је подржано усвајање  Заједничког свеобухватног плана акције – познатог и као Ирански нуклеарни споразум.

Сам споразум је у пракси пропао 2018 година, када је тадашњи амерички председник Доналд Трамп одлучио да повуче амерички потпис и окрене се чвршћој, антииранској политици која је две земље довела на ивицу рата почетком 2020. године, када је убијен командант Иранске револуционарне гарде Касем Солејмани.

Чињеница да су се САД повукле из нуклеарног споразума, иронично, данас значи да оне не могу да активирају клаузулу која аутоматски продужава ограничења уведена против Ирана. Представници Вашингтона су непосредно након објаве Ирана да је ембарго истекао најавили да ће са санкцијама наставити једнострано, ван Уједињених нација.

“Данас, Сједињене Државе уводе нове санкције како би се супротставиле иранским програмима за развој балистичких ракета и беспилотних летелица”, написао је на друштвеној мрежи Икс амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Вашингтон је такође послао смернице индустријским предузећима у којима наводи делове који су Ирану потребни за развој ракетних програма. У саопштењу које су САД објавиле са још 45 држава, укључујући Велику Британију и своје европске савезнике, Вашингтон је навео “растућу забринутост због ракета и беспилотних летелица у земљи и њихове испоруке партнерима и заступницима”, што “угрожава међународну стабилност и ескалира регионалне тензије”, преноси “Фајненшел тајмс”.

Русија је, с друге стране, потврдила да су мере из Резолуције СБУН 2231 истекле и да Москва више није у обавези да тражи одобрење тог тела како би сарађивала са Техераном у до сада санкционисаним областима.

“Испоруке производа који потпадају под Режим контроле ракетне технологије у Иран и из Ирана више не захтевају претходно одобрење Савета безбедности УН”, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова у уторак.

Иран се, дакле, сада налази у сличној ситуацији као и Русија – иза зида западних санкција које нису одобрене у Уједињеним нацијама, али уз слободу да сарађује са пријатељским земаља широм света без страха од кршења међународног права.

Иран ће бити у прилици да са Русијом размењује војнотехничке податке, да развија сарадњу у области наоружања, као и у свему где Москва и Техеран сматрају да имају заједничке интересе. Русија ће се осетити слободно да не поштује ни економске санкције према Ирану, тако да Москва сада има шири маневарски простор за сарадњу, која се значајно развила од када се и она нашла на удару западних санкција

Још једна ствар коју би требало узети у контекст је и актуелна криза на Блиском истоку, пре свега сукоб између Израела и Хамаса у Појасу Газе. Западне земље су последњих недеља оштро критиковале Иран због подршке коју Исламска република пружа Хамасу, иако нема доказа да је Техеран био директно умешан у иницијални напад на Израел.

Иран није заинтересован за ширење сукоба, нарочито са Израелом – иако је неупоредиво озбиљнији ривал од Сирије, Хамаса или Хезболаха. Иранска војска је на Блиском истоку најмоћнија и најопремљенија, пре свега домаћим наоружањем. Њихова индустрија наоружања је све развијенија и софистициранија, сматрају аналитичари.

(РТ)