Како је Жижек због Палестине разбеснео Немце

Неће бити мира на Блиском истоку без решења палестинског питања. Решење није труо компромис односно “права мера” између два екстрема, оценио је словеначки писац на отварању Франкфуртског сајма књига и изазвао бурну полемику

Славој Жижек, најпревођенији словеначки писац и суперзвезда светске филозофије, искористио је ту своју улогу да на отварању Франкфуртског сајма књига у уторак вече проговори о актуелним догађајима на Блиском истоку.

Знајући да његово мишљење одступа од некритичке подршке Израелу која провејава широм Европске уније, Жижек се већ на почетку обратио званицама речима да сачекају са аплаузом, јер ће их на крају проћи воља, што је публика прихватила као шалу и пљеском наградила контроверзног словеначког филозофа.

Али, чим је наставио излагање, делу публике је оно пресело, јер је, иако је одмах осудио терористички акт Хамаса 7. октобра, у истом даху проблематизовао чињеницу да се свака критика израелске политике према Палестинцима аутоматски жигоше као антисемитизам, а уз то је осудио третман Палестинаца које “Израел третира као проблем”. Појединци из публике нису оклевали већ су га истог трена оптужили да је антисемита, покушавајући да га ућуткају, прекину или бар отерају са бине. Међу њима су предњачили неки од немачких функционера из градских али и савезних власти који су, ни не сачекавши да Жижек заврши излагање, његов наступ оценили скандалозним.

Без икаквих “ако и али”

Тако је Жижек поштено запаприо свечано отварање 75. Франкфуртског сајма књига (ФКС), на којем је Словенија ове године почасни гост. Вербални дуел између Жижека и неких од званичних представника Немачке прерасло је у међународни скандал, известили су љубљански медији. За такву “срамоту” нанету Словенији оптужили су и председницу државе Наташу Пирц Мусар коју су организатори из Франкфурта позвали да отвори сајам, а она је бирала ко ће од словеначких литерата увеличати прилику за коју се Љубљана припремала годину дана. Изабрала је Жижека, али он је одбио да игнорише, како је сам рекао, актуелна дешавања на Блиском истоку. Истакао је да нема решења за Газу без књига, а када је упозорио да је Израел на путу да постане диктатура, заправо се позвао на изјаву познатог израелског историчара, професора и писца Јувала Ноу Харарија, што није умањило бес дела публике.

“Безусловно, без икаквих ‘ако и али’, осуђујем напад Хамаса на Израелце близу границе са Газом. Израелу признајем право да се брани и одстрани претњу. А ипак не могу а да не приметим нешто необично – истог момента када неко помене да треба анализирати сложену позадину настале ситуације, одмах је оптужен да оправдава или подржава Хамасов тероризам”, рекао је, између осталог, Жижек и упозорио да је “нужно узети у обзир и ситуацију у којој су се нашли Палестинци поређењем комплексног историјског контекста палестинског отпора”.

“Неће бити мира на Блиском истоку без решења палестинског питања. Решење није труо компромис односно ‘права мера’ између два екстрема”, сматра Жижек.

“Не можете да поредите Хамасов терор са оним што ради израелска држава”, довикнуо је из публике хесенски комесар за анитесемитизам Уве Бекер. “Срамота је да то говорите, док су данас људи убијани и масакрирани”, прекинуо је Бекер Жижека и други пут, мислећи на израелске жртве, на шта га је филозоф подсетио да “масовно гину и становници Газе!”, Палестинци.

“Не можете да поредите те две стране и релативизујете злочине Хамаса”, беснео је Бекер, на шта је Жижек поново узвратио да “не релативизује” терористички акт, да би се тренутак касније наругао Бекеру тако што је на том “примеру неуспелог дијалога” остатку публике објаснио “да овако у пракси изгледа ‘толеранција’; ово је логика искључивања – да бисмо гајили ‘нашу верзију различитости’, морамо прво да одстранимо оне који мисле другачије”.

Жижек је хесенског комесара за антисемитизам још поучио да је читање књига кључ за разумевање ситуације на Блиском истоку, и уопште. Додао је и да је тероризам уперен против Израела противан вредностима Франкфуртског сајма књига. Али Бекер то није чуо – већ је протестно напустио свечаност отварања сајма књига.

Без поштеде

Словеначки филозоф је експлодирао и због срамне чињенице да је из програма сајма у последњи час повучена додела награде палестинској књижевници Аданији Шибли.

Током Жижековог излагања низали су се протести појединих званица из немачког естаблишмента, од којих су многи истакли да је његов говор био “неприкладан за ту прилику”. Неки су гласно протестовали и напустили “поприште”, попут градоначелника Франкфурта Мајка Јозефа, иначе члана јеврејске заједнице у Немачкој. Градоначелник и његови истомишљеници, када су схватили да им не успева да прекину Жижека, демонстративно су напустили догађај.

Неки су се потом ипак вратили у салу у нади да је Жижек одустао, али када су видели да је и даље на подијуму и, видно изнервиран, не престаје да држи предавање о “испразним флоскулама о дијалогу, које слушамо свакодневно”, изашли су поново. Свеједно – на крају је ипак пожњео овације преосталих слушаоца.

Жижек није поштедео ни саму словеначку председницу. “Исправите ме ако грешим”, обратио се присутнима, “само једном је изговорила реч ‘Палестинци’. Чули смо само литаније о Хамасу против Израела. Извините, али у ту ситуацију морате да укључите и три милиона Палестинаца.”

Иначе, било је планирано да уз словеначку председницу овогодишњи Франкфуртски сајам књига отвори и немачки канцелар Олаф Шолц, али је он због “најновије блискоисточне кризе” изненада отпутовао у Израел. Уместо њега, окупљенима се обратила немачка министарка културе Клаудија Рот која се у свом говору такође дотакла актуелних дешавања на Блиском истоку, осудивши напад на жене, мушкарце и децу. У Израелу. Истакла је да “морамо као друштво да изразимо солидарност са Израелом, и са Јеврејима који живе у тој земљи”.

 

Страсти, полемике и слоган

Без обзира шта мислили о Жижеку, његов говор о догађајима у Гази на отварању ФКС 2023 у контексту немачког простора, који је само неколико минута раније аплаудирао изједначавању критике државе Израел са антисемитизмом, храбар је и неопходан, наглашава словеначки публициста Аљоша Харламов. Што није уверило председника највеће словеначке опозиционе партије СДС Јанеза Јаншу који је позвао министарку културе Асту Вречко (Левица) да поднесе оставку због Жижековог говора у Франкфурту којим је “изазвао гнев и узнемирење”.

Нема сумње да је Жижеку, као и увек, поново успело да распали страсти и изазове полемике. Наругао се и сопственој домовини, јер је јавно упитао: “Који идиот је смислио словеначки лајтмотив овогодишњег сајма (‘Саће речи’). Саће? Знате ли ви како пчеле живе? То је најтоталитарније друштво које можете да замислите. Више од 80 одсто су жене које су де факто кастриране, не смеју полно да се развију ни сазре, већ само раде.”

Директор Франкфуртског сајма књига Јирген Бос одазвао се на аферу речима да се овде ради о “слободи изражавања коју морамо да оставимо да је таква каква је, то је важно”.

Жижек је тако поново изненадио своје поклонике. Неке пријатно, док је друге разочарао, исто као на почетку руско-украјинског конфликта, када се јасно поставио на страну режима у Кијеву и у есеју који је написао за британски Гардијан поновио познате фразе о “ничим изазваном сукобу и руској агресији”, чиме је потврдио епитет “корисне будале” у служби западних интервенциониста које је често ватрено подржавао, нарочито током бомбардовања СР Југославије 1999. године. Критичари му стога пребацују да је превртљивац спреман да заступа потпуно опречне ставове само да би остао у жижи рефлектора.

У Франкфурту му је тај подухват очигледно успео, а уз то је, можда и нехотице, подсетио тај део Европе на лицемерје Запада који није способан да осуди поступање Израела према Палестинацима и палестинску голготу која траје већ више од пола века.

(РТ)