ŠTA AKO ONI POBEDE?

Piše Marija Stajić

Da li Amerika nudi najbolji uvid u to šta nas čeka ako ne zaustavimo promovisanje levo-liberalne agende?

Proteklih godina povremeno čujemo da je negde u Americi u nekoj školskoj biblioteci pronađena knjiga s otvoreno pornografskim sadržajem koji je neprikladan za dečji uzrast za koji je namenjen. U julu ove godine na društvenim mrežama saznalo se da se u školama školskog okruga Fort Vort u Teksasu nalazi jedna takva knjiga, nakon čega je naloženo da se sve knjige u školskim bibliotekama pregledaju i njihova prikladnost oceni. U prvi mah uklonjene su tri knjige, da bi do kraja avgusta taj broj premašio stotinu.
Prema novom zakonu (HB 900) koji je potpisao guverner Teksasa Greg Abot, takve knjige moraju nositi oznaku ili da su „seksualno eksplicitne“, što znači da će biti uklonjene iz školskih biblioteka, ili da se u njima nalazi „seksualni sadržaj“, što znači da je učeniku potrebna roditeljska saglasnost pre pozajmljivanja.
Kada je kanal Foks4 izveštavao o ovim knjigama, rekli su da „nisu u mogućnosti da emituju pojedine slike iz tih knjiga jer su previše eksplicitne,“ što znači da bi televizijska kuća dobila kaznu zbog emitovanja neprikladnog sadržaja. Roditelji se s pravom pitaju zašto je materijal koji nije dozvoljen da se javno emituje na televiziji lako dostupan deci u školskim bibliotekama.

KNJIGA ZA PREPORUKU? Na Amazonovom veb-sajtu knjiga Wait, What okarakterisana je kao „najbolja od najboljih knjiga Državne biblioteke Čikaga 2019. godine“, jedan od „najboljih LGBTQ romana u stripu 2019. godine“ i „istaknuta dečja knjiga“ prema rečima udruženja bibliotečkih servisa za decu, što je ogranak Američke bibliotečke asocijacije. Inače, Emili Drabinski, koja za sebe kaže da je marksistička lezbijka, u julu je postala predsednik ove asocijacije i kao jedan od ciljeva svoje uprave navela je borbu protiv „rekordnog broja pokušaja zabrane knjiga širom zemlje“.
Knjigu Wait, What napisala je Heder Korina, autorka nekoliko knjiga o seksualnom obrazovanju, dobitnica nagrada u vezi sa seksualnim obrazovanjem, i žena koja za sebe koristi zamenice oni/njihovo, te tako u njenoj biografiji stoji da su to nagrade za „njihov doprinos seksualnom obrazovanju“ i da „oni često odvoje tri minuta vremena posle posla da se bave cvećem, kuvanjem, da prošetaju psa“ i slično.
Amazon navodi da ovaj roman u stripu „pokriva ključne teme za pretpubertetlije i mlade tinejdžere o promenama na telu i osećanjima“. Knjiga je „inkluzivna za različite vrste džendera, seksualnosti i drugih identiteta“. Namenjena je za uzrast od 9 do 14 godina.

DŽENDERI NA BIRANJE Knjiga je napisana iz ugla petoro dece, od kojih jedno za sebe koristi zamenice u trećem licu množine, a drugo dete je devojčica koja misli da je dečak. U knjizi su prikazani crteži muških i ženskih polnih organa u različitim fazama polnog uzbuđenja, a postoje i nedovršeni crteži gde deca treba da spoje tačkice i dovrše te prikaze genitalija. Primera radi, knjiga ohrabruje decu da masturbiraju, navodeći da je to „zdravo“, koristi novogovor u kom postoje „momci, devojke, osobe s penisima i osobe s vaginama“, a na jednoj strani stoji sledeće:
„Da li si gej? Strejt? Oboje? Ništa od toga?
Bljak! Ljudi govore kao da postoje samo dve opcije i dve vrste ljudi, gej i strejt. Ali ima mnoooogo više od tih dveju vrsta ljudi i mnooogo više izbora o tom delu ličnosti, a ne samo te dve! Često deluje kao da su ljudi ili gej ili strejt, ali to nije tačno! Mnogo ljudi nalazi se negde u sredini, izvan toga ili se osećaju potpuno drugačije u vezi s tim. Reći da postoje samo gej i strejt osobe isto je kao i reći da postoje samo ljudi koji vole mačke i pse.“
Dodaću i rečenicu iz jedne recenzije s Amazonovog sajta: „Ova knjiga dosledno stavlja potrebe čitalaca na prvo mesto, i marljivo radi na tome da istakne raznolikost džendera, individualnost i sav haos adolescencije… Delovi tela su s namerom bezrodni (bolje reći androgini), seksualne orijentacije su prikazane kao fluidne i radosne, i neprekidno se ističe značaj prijateljstva i uzajamne podrške.“
Vidimo da se deci i mladima ovim grafičkim romanom nedvosmisleno poručuje da je ljudska polnost fluidna, da smo svi mi kvir-nešto u nekoj meri, a umesto podrške roditelja, ističe se značaj prijateljstva i vršnjaka.

ANUS JE ZA PENETRACIJU? Pomenuću i knjigu Let’s Talk About It, koju je takođe nekoliko javnih i školskih biblioteka ili uklonilo ili premestilo iz dečjeg odeljka u deo za odrasle, zbog eksplicitnog sadržaja. Na Amazonovom veb-sajtu naznačeno je da je namenjena za uzrast 14–17 godina, međutim autori Erika Moen i Metju Nolan posvećuju knjigu „Svakome kome je potrebna, bez obzira na uzrast“.
Grafički roman obiluje uputstvima o seksu i masturbaciji, praćenim detaljnim ilustracijama, govori o „telesnoj pozitivnosti“, što je još jedan produkt savremenog diskursa tzv. socijalne pravde, govori o poštovanju ličnih zamenica drugih osoba i o tome kako da budete bezbedni i da ne stupite na pogrešnu stranu zakona dok imate seks ili gledate pornografiju. Primera radi, u romanu piše:
– da je anus „primarna zona za dodirivanje i penetraciju“ jer ima dosta nervnih završetaka;
– da erotske veze mogu biti monogamne, poliamorne, otvorene, „kežual“ i slično, što je praćeno ilustracijom na kojoj devojka i dva momka jedu sladoled dok u oblačiću piše „Romantične veze mogu biti različitih ukusa. Ne postoji pogrešan izbor. Možeš da ih istražuješ više ili manje, koliko god želiš“, čime je biranje partnera i njegovog pola praktično izjednačeno s biranjem ukusa sladoleda;
– da je rodna binarnost „zastarelo stanovište zasnovano na nedostatku razumevanja o tome koliko raznolikosti i nijansi postoji među ljudima“;
– da su polno prenosive bolesti „ultračeste“, ali se većina lako leči i „ako se rano otkriju, sve je laganica“;
– da je u redu konzumirati pornografiju svakojake vrste dokle god je legalno i dokle god nam to ne remeti svakodnevni život;
– da je slanje seksualno eksplicitnih fotografija putem telefona u redu dokle god se onaj ko šalje i onaj ko prima drže svih zakona, imaju dogovorena pravila i ne dele fotografije s drugima, kao i da sakriju lice i uklone druge lične informacije i karakteristike;
– da „tela koja imaju dosta testosterona“ imaju široka ramena, malje na licu, jaču mišićnu konstrukciju, ali ne moraju uvek imati i penis;
– da „tela koja imaju dosta estrogena“ imaju šire kukove, dojke, više masnog tkiva, ali ne moraju uvek imati i vaginu;
– da „mnogo ljudi medicinski izmeni telo kako bi imali karakteristike koje su prave za njih“.

ŠTA ZNAČI PRISTANAK? Oni koji brane ovaj roman i tvrde da je informativan, da mladima daje odgovore na važna pitanja bezbednosti, da je „otvorenog uma“ i slično kao da su potpuno slepi za činjenice o zrelosti, tj. nezrelosti omladine, o tipičnom nepažljivom i nemarnom ponašanju adolescenata koje je posledica nedovoljne zrelosti čeonog režnja koji dostiže punu zrelost tek u trećoj deceniji života, te naivno misle da je dovoljno da mladima napišeš da su bezbednost i pristanak važni, ubaciš nekoliko strip-ilustracija i oni će to primeniti u životu.
Dovoljno je da im kažeš da nije u redu proslediti drugima nečije seksualne fotografije i oni to zasigurno neće uraditi, zar ne? Moram da se zapitam kako se niko dosad nije setio da jednostavno kaže mladima kako treba, a kako ne treba da se ponašaju. Evo dve revolucionarne rečenice: „Pristanak podrazumeva komunikaciju i poštovanje granica. To znači doći na mesto gde ti i osobe s kojima nameravaš da se zezaš želite isto, osećate se informisano, saglasni ste i spremni za ono što će se desiti.“
Roman mladima govori da džender „definiše društvo i kultura u kojoj živiš“ – iako sva društva i sve kulture poznaju dva pola, a ne stotinu džendera. Pornografija je predstavljena kao „slatko zadovoljstvo“. „Kada se pravilno konzumira“, kaže ovaj roman, „pornografija ti može pomoći da otkriješ nove aspekte svoje seksualnosti i pomoći ti da bezbedno istražuješ kink i fantazije.“

NE TREBA TI RODITELJ NEGO PORNO-GLUMCI Onda sledi upozorenje, uz crtež dva tela u analnom odnosu: „Ali u zavisnosti od tvog uzrasta i mesta gde si je našao, gledanje pornografije može da bude i neetički ili nelegalno. Zato dobro istraži!“, kažu autori zabrinuti da omladina ne prekrši zakon. Umesto upućivanja na roditelje i osobe od poverenja, kaže se: „Potraži intervjue s omiljenim pornografskim izvođačima, idi na sajtove koje preporučuju i plati pornografiju koju gledaš.“ I uz svu navodnu priču o tome da roman uči mlade o bezbednosti, nigde se ne pominje da treba biti oprezan zbog onlajn predatora, niti da je nelegalno da odrasle osobe seksualizuju decu i navode ih na nedozvoljene radnje, niti, na primer, šta da rade ako naiđu na materijal u kom su maloletna lica i slično.
Za one koji možda nisu upućeni u ove savremene trendove, naročito roditelje, dodaću i da pojam kink označava nekonvencionalne seksualne prakse, koncepte i fantazije. Ponekad se povezuje sa sadomazohizmom, vezivanjem (bondidž) i fetišima, i zajedno s njima svrstava se pod krovni pojam parafilija, tj. označava nastranosti u seksualnom ponašanju. To što se mladim čitaocima ove i sličnih knjiga preporučuju takvi sadržaji, a da to istovremeno velikom broju roditelja, rukovodilaca u školama i bibliotekama i donosilaca politike ne smeta – dokle god je mladima dato revolucionarno upozorenje o granicama i bezbednosti – pokazuje na kom nivou opšte dekadencije se zapadni svet danas nalazi i kako izgleda taj „normalni svet“ čiji deo naši lokalni levičari tako žarko žele da budu.

AUTOVANJE ZA POČETNIKE Pomenuću još samo knjigu Gender Queer autorke Maje Koubejb koja za sebe koristi neprevodive i nepostojeće zamenice „e/em/eir“. To je memoar u stripu za starije od 18 godina – iako se nalazila u više osnovnih i srednjoškolskih biblioteka u okrugu Fort Vort – u kom autorka opisuje kako se „autovala“ porodici i prijateljima. U romanu se govori o povezivanju grudi, masturbaciji, seksualnim pomagalima (tzv. igračkama), gej seksu, oralnom seksu i slično, dok na Amazonovom sajtu stoji da je to „odličan priručnik za one koji se identifikuju kao nebinarni i aseksualni“. Dokumentujući svoj život i proces „autovanja“, autorka između ostalog opisuje i kako se zbližavala s prijateljima oko zajedničkog interesovanja, a to su erotski gej romani.
Zanimljivo je pročitati recenzije čitalaca koji podržavaju ovakva dela. Jedan čitalac napisao je da knjiga nije pornografska, ali odmah u sledećoj rečenici kaže „Namera grafičkih scena jeste da izazovu seksualno uzbuđenje (mada su meni bile čudne i odbojne, iskreno da kažem)“. Ova osoba je primer poslušnika današnjeg totalitarnog sistema – on ili ona priznaje da su mu takve ilustracije odbojne, ali istovremeno brani knjigu od napada tzv. ekstremista i konzervativaca. Takvi mlaki ljudi jednako su opasni koliko i sami ideolozi totalitarnih sistema. Oni imaju neku crvenu liniju, ali je često pomeraju i obično svoje nedelovanje ili podršku novim trendovima objašnjavaju time da se to njih lično ne dotiče, i da ljude treba pustiti da žive kako žele i da vole koga žele – čemu danas dodajemo i nove stavke, kao što su da se oblače kako žele, da se prezentuju u kom god dženderu žele, da koriste koje god zamenice žele – ne shvatajući da se država ne brani kada je neprijatelj uveliko na vratima.

SATANIZAM KAO ZABAVA ZA MASE To su oni kojima ne smeta, na primer, nova pesma pevačice Dodža Ket nazvana „Demoni“ u kojoj je ona doslovno maskirana u crnog demona s rogovima i crvenim očima. Portal Stiriogam kaže da se s novim albumom Dodža „igra sa satanističkim predstavama, što je zabavno“. To su oni kojima je zabavna i pesma nebinarnog pevača Sema Smita nazvana „Nesveto“, koju izvodi zajedno s transrodnim Kimom Petrasom koji misli da je žena, i koja je na dodeli Gremija u februaru ove godine izvedena uz satanističku scenografiju koja prikazuje prizore iz pakla. To su takođe oni kojima ne smeta ni pesma gej repera umetničkog imena Lil Nas X MONTERO (Zovi me svojim imenom), u kom reper glumi Adama u Edemskom vrtu koga đavo zavede i kasnije odvede u pakao gde on pleše Satani u krilu, zatim ga ubija, uzima mu krunu i stavlja je sebi na glavu. Jedan od naših lokalnih LGBT aktivista pohvalio je svojevremeno ovaj „veoma kvir spot“ kako sam kaže, i prokomentarisao da je to „veliki uspeh i još jedan dokaz da kvir umetnost i te kako može da bude komercijalna i deo mejnstrima“.
Da me pogrešno ne razumeju naši neistomišljenici, razume se da oni imaju pravo da koriste satanističke prikaze u svojim delima. Nas to ne iznenađuje jer znamo šta stoji iza svega toga, što oni ovakvim ponašanjem i potvrđuju. Problem nastaje kada se takve predstave i vrednosti relativizuju kao bezazlene i serviraju redom deci, uključujući i one koje roditelji gaje u skladu s drugačijim vrednosnim sistemom, na šta i imaju pravo.

IMATE SVOJA PRAVA? IMAMO IH I MI! Na kraju bih samo pojasnila da roditelji i aktivisti koji se bune protiv ovih i sličnih naslova u bibliotekama nipošto se ne mogu izjednačiti s nacistima, kao što se to pokušava prikazati u medijima i na mrežama, jer ne zagovaraju „zabranu knjiga“ već samo da se, u skladu sa zakonom, određeni materijali pravilno označe ako se u njima nalazi sadržaj neprimeren za maloletnike i samim tim da ne budu dostupni deci i maloletnicima, ili da se takve knjige pozajmljuju uz saglasnost roditelja. Svako je slobodan da svom detetu kupi bilo koju od ovih knjiga, ako želi.
Za razliku od toga, upravo su današnji levičari i progresivci ti koji se zalažu za istinsku zabranu knjiga koje im se ne dopadaju, te su tako 2022. godine pokušali da zabrane izdavanje autobiografije Ejmi Koni Baret, sudije Vrhovnog suda SAD, zbog njenog stava o abortusu. U pokušaju da opravdaju zahtev za zabranom objavljivanja ove knjige, levičarska organizacija Hjuman rajts voč pozvala se na Univerzalnu deklaraciju UN o ljudskim pravima koja, navodno, pristup abortusu proglašava ljudskim pravom. Naravno, ko god je pročitao Deklaraciju mogao je videti da takvo pravo u njoj ne postoji, niti se tu pominje išta vezano za abortus, pa čak ni trudnoću i reproduktivno zdravlje.

ŠTA NAS ČEKA AKO IZGUBIMO Takođe, već pomenuta Američka bibliotečka asocijacija ove godine dala je smernice o tome kako pojedincima uskratiti mogućnost okupljanja u javnim bibliotekama ako religiozni izdavači žele da organizuju događaje. Tako je izdavaču Brave Books zabranjeno da održi knjiške događaje s roditeljima i decom čiji je cilj bio da se deca uče o „veri, nadi i ljubavi“, kao i da se „mole, pevaju i čitaju knjige tog izdavača i druge knjige o vrlinama.“ Američka bibliotečka asocijacija tvrdi da ovaj izdavač „cenzuriše LGBTQIA materijale i ponižava ili ućutkuje korisnike biblioteke koji su LGBTQIA, i koriste otvorenu prirodu biblioteke da promovišu svoju agendu“ – jer očigledno je da ta ista asocijacija to nipošto ne radi da bi promovisala svoju agendu koju je nova predsednica javno i najavila.
Nadam se da sam ovim uvidom u delić dešavanja u Americi uspela da ilustrujem šta i nas čeka ako ne zaustavimo promovisanje levo-liberalne agende. Ako je moj račun tačan, u ovom izlaganju sam 22 puta upotrebila reč „seks“ u nekom obliku, a s obzirom i na sve druge pojedinosti koje sam pomenula, mislim da je sasvim jasno na šta mislimo kad kažemo da živimo u hiperseksualizovanom društvu i da današnja (ne)kultura bezočno seksualizuje decu umesto da im osigura bezbedno okruženje za odrastanje u kom mogu da razviju talente i ostvare svoj lični i profesionalni potencijal.

(Izlaganje sa okruglog stola na temu „Rat protiv porodice u kulturi“, s podnaslovom „Mreža nevladinih organizacija u srpskom obrazovanju“, u organizaciji Porodičog sabora.)