Спорни колосеци

Закон о држављанству

У захтевима ЕУ да Србија што пре усклади своју законску регулативу с њиховом, попут рецимо држављанства, нескривено се упућују чисто политички захтеви који, истовремено, не важе и за њене главне чланице

Нема тренутка да званичници Европске уније не подсете Србију да се од ње, као земље кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, очекује да се постепено усклађује с политикама и одлукама ЕУ. У низу очекивања, боље рећи условљавања којима се стално додају нови захтеви, нашло се и питање држављанства иако је то једна од најважнијих одлика суверенитета сваке земље. Из ЕУ се претња због неке мере, уколико се не испоштује њихов захтев, најчешће најављује као забринутост због корака појединих држава, предузетих мимо њихових жеља и захтева.
Тако се ових дана огласила Европска комисија (ЕК) због најављених измена у Закону о држављанству Републике Србије којим би се могле олакшати процедуре по којима би страни држављани могли доћи до српског пасоша. „Комисија је изразила забринутост да би предвиђене измене српског Закона о држављанству могле да представљају ризик за јавну политику или безбедност Европске уније, с обзиром на то да грађани Србије уживају слободни визни приступ у ЕУ“, наводи се у писаној изјави из ЕК коју су доставили Радију Слободна Европа (РСЕ). Додаје се да би кроз поједностављене процедуре држављани трећих земаља којима би иначе била потребна виза за путовање у ЕУ могли слободно то да ураде. С тим у вези се потврђује да је ЕК свесна великог броја пресељених руских држављана у Србију након руског „агресорског“ рата против Украјине. „Европска комисија помно прати ситуацију и редовно се распитује код српских власти о присуству руских држављана у Србији. ЕК је затражила од Србије да узме у обзир њену забринутост“, истиче се у писаној изјави.
Европска комисија потврђује да је Србија учинила важне кораке у усклађивању визне политике са онима у ЕУ, али тражи да овај процес буде потпун. Слободан визни режим за Србију би могао бити угрожен и због поједностављених процедура добијања српског држављанства, потврђено је РСЕ у Европској комисији. Механизам суспензије виза је део визне политике ЕУ, који даје могућност да се привремено суспендује слободни визни режим за земље које нису чланице ЕУ, у случају значајног повећања нерегуларних миграција.

ПОСЕБНА ПРОЦЕДУРА Закон о држављанствима омогућава Влади да под одређеним условима одобри држављанство по посебној процедури. Како је дефинисано у закону, држављанство се по тој процедури даје ако би „пријем у држављанство представљао интерес“ за Србију. Како показују решења Владе Србије објављивана у „Службеном гласнику“, до 21. августа држављанство Србије добило је 76 грађана других националности. Највише њих је из Русије. И раније у току ове године ЕК је упозорила да Србија ризикује слободни визни режим због поједностављених процедура добијања српског држављанства.
У основи, Закон о држављанству Републике Србије примењује се од 2005. и ускоро ће трећи пут бити измењен. А већ током расправа за округлим столом се чуло да ће измене олакшати подношење захтева за држављанство, али не и сигурносне провере пре пријема нових држављана Србије. Скупштински одбор за одбрану и унутрашње послове већ је усвојио предлог измена и допуна Закона о странцима и Закона о држављанству, којима је олакшана и убрзана процедура дозволе боравка и смањена папирологија.
Већина измена закона односи се на пријем странаца којима је олакшана редовна процедура за добијање држављанства. Досадашњи законски основ је подразумевао статус стално настањеног странца, отпуст из претходног држављанства и најмање три године пребивалишта на територији Србије пре подношења захтева за држављанство. То је у већој мери компликовало и отежавало процедуру јер странци нису желели да се одрекну држављанства земље порекла. То више неће бити услов. Овим изменама, као и изменама закона о странцима и запошљавању странаца, подстичу се долазак и останак квалификованих радника, а крајњи циљ је – раст привреде.
Према Закону о држављанству, постоје два начина на који странци могу добити српски пасош. Странац коме је одобрено стално боравиште у Србији може на лични захтев да добије држављанство под условом да је старији од 18 година и да је радно способан. Такође, услов је да има отпуст из страног држављанства, три године непрекидног пријављеног пребивалишта у Србији, као и да је поднео писану изјаву да Србију сматра својом државом. О пријему у држављанство Србије одлучује Министарство унутрашњих послова. Ти подаци нису доступни јавности. Према члану 19 истог закона, држављанство Србије може добити и странац који не испуњава тражене услове, али чији би пријем у држављанство „представљао интерес“ за Србију.
Због економских интереса предлог Закона уводи могућност да српски држављани постану они који имају привремени боравак најмање годину дана, запослење и образовање у нашој земљи или признату диплому. Показало се да је у последњих пет-шест година наглашен прилив управо таквих људи.
Највећа новина предложених измена и допуна Закона о странцима је што је омогућено да се и боравишна дозвола и радна дозвола добију у МУП-у, чиме је процес поједностављен и радницима и послодавцима који могу поднети захтев за боравак и рад више страних држављана одједном.

ИНОВИРАЊЕ ЗАКОНА Предвиђено је и да радна дозвола вреди три године, а не једну, као досад, а стално боравиште странац може добити после три године, уместо пет, што је важећи пропис. Новина је и да ће визе за улазак у Србију бити издаване у електронском формату, што ће олакшати долазак држављана земаља у којима Србија нема дипломатско-конзуларна представништва. Изменама Закона о држављанство олакшан је упис у књигу држављана, а странац може постати држављанин Србије после три године сталног боравка. Супружници држављана Србије који немају стално боравиште у Србији држављанство могу добити након 10 година брака.
Наравно, ту је и бојазан да ће олакшице имати и негативан ехо. Српски пасош многима би могао да буде пут до других земаља, у које тренутно не могу да оду, мада из Владе поручују да држава и даље има право да захтев за пријем одбије, чак и када се испуне сви услови.
Занимљиво је да се ова тема не потеже први пут, али је сада дошла у склопу још неких претњи са истим механизмом и инструментима, али на чисто политичком нивоу. Стигла је директно од француског председника Емануела Макрона, који је, остајући при свом ставу да се ЕУ мора прво реформисати пре проширења, али и да Европа мора да „функционише у више брзина“, упутио претњу у виду разматрања враћања виза ако се не почне са имплементацијом Охридског споразума.
Ово, први пут, спомињање санкција и враћање виза показује приличну нервозу Запада и жељу да косовско питање што пре реши, пре следеће године и избора у ЕУ и САД. Наравно, на начин који њима одговара, што је за нас још једно упозорење да размислимо куда то срљамо и да ли наш циљ – евроинтеграције – има смисла, уз толико препрека и условљавања. Рекло би се да је и грађанима више преко главе политике која не прати и њихове основне интересе.
С друге стране, можда би из ЕУ било више обзира да на десет српских пасоша додељених страним држављанима у 2023. години – готово шест није отишло у руке Руса, како наглашава РСЕ и пословично констатује како Брисел безуспешно покушава да изврши притисак на Београд да уведе санкције Русији, забрани директне летове из земље у РФ и не пружи уточише руским компанијама и појединцима који желе да избегну западне забране путовања и замрзавање имовине. Дакле, нису у питању сви странци, већ само Руси, док се Украјинци не спомињу. А само према подацима Канцеларије Високог комесаријата УН за избеглице, после 24. фебруара 2022. на територији европских држава живи 8,6 милиона људи из Украјине.
Има их доста и у Србији, што показују и својим организовањем, па чак и учешћем у протестима на страни опозиције. Од њих пак подозревају неки наши душебрижници, страхујући да је давање држављанства Украјинцима замена за сигуран глас на предстојећим изборима. Острашћени иду тако далеко и наводе да је у Србији 43.000 укронациста под изговором да су избеглице. Један такав коментатор је сликовито описао своју вожњу градским аутобусом с „укронацистом“: „Седео је поред мене. По говору је јасно да је из Украјине, млад, снажан, изглед антируски. Кад сам га на руском упитао одакле је рекао је да не разуме и да говори енглески. Онда сам га на енглеском упитао из које је земље, окренуо је главу, јер му је било јасно да сам га препознао као Украјинца. Овакви ће бити Вучићеви гласачи, а премијерка каже да ће их примити много више. То су будуће усташе у Србији…“ То само доказује да рат у Украјини оштри и подиже анимозитете до пуцања, а политика их немилосрдно користи за тренутне сврхе и потребе. ЕУ то увија у обланду страха и забринутости.

НЕМЦИ С ЈУПИТЕРА А да оно „што важи за Јупитер не важи и за вола“, показали су Немци, чија је влада 23. августа представила свој нацрт Закон о држављанству, са олакшицама за добијање двојног држављанства, као и доделу држављанства људима који нису из Европске уније.
Ову реформу Закона о држављанству треба посматрати у контексту свеобухватне ревизије немачког Закона о имиграцији која је углавном усмерена на подстицање добро квалификованих радника да дођу у Немачку и надокнаде велики мањак радне снаге на тржишту рада. У образлагању закона нема помињања пожељних и непожељних нација. Немачке економске потребе су изнад тога.
„Моћи ћемо да привучемо најквалификованије људе света само ако они у догледно време у потпуности постану део нашег друштва са свим демократским правима“, нагласила је Ненси Фезер, немачка министарка унутрашњих послова. Реч је о реформи коју је започела коалиција левог центра социјалдемократа, зелених и либерала, која је на власти од јесени 2021.
А у новом закону предвиђене су следеће одредбе: имигрантима који легално живе у Немачкој биће дозвољено да поднесу захтев за држављанство након пет година боравка, уместо досадашњих осам, а ако имају посебна достигнућа, то се може свести на само три године; деца рођена у Немачкој од најмање једног родитеља који пет или више година легално живи у земљи аутоматски ће добити немачко држављанство; имигранти старији од 67 година моћи ће да полажу усмени уместо писменог теста немачког језика…
Према немачком МУП-у, око 14 одсто становништва нема немачки пасош, што је више од 12 милиона људи. Према немачком Савезном заводу за статистику, у Немачкој тренутно живи око 2,9 милиона људи с више од једног држављанства. То је око 3,5 одсто становништва. Стварни број би могао бити већи, јер је проценат нових немачких држављана који задржавају свој оригинални пасош порастао на 69. У томе предњаче људи с пољским, руским или турским пасошима.
Зато и на поступке ЕК према нама треба гледати пре свега из политичког угла. Нарочито када су Руси у питању. Да не спомињемо поруку одлуке Европског парламента да од 1. јануара следеће године грађани Косова и Метохије, они који поседују пасош такозване државе Косово, могу да путују у ЕУ без виза. Додуше, Макрон је запретио и њима (по оном принципу једнаке кривице обе стране), мада ми знамо да је порука пре свега упућена нама. Па је и ова претња ЕК на истом политичком колосеку. Убрзо ћемо сазнати и колико се „наш воз држи властитог колосека“, што нам с врха власти стално поручују.