Si-En-En: Zašto avioni F-16 nisu nikakav “srebrni metak” za Ukrajinu?

Ukrajincima su američki lovci F-16 hitno i preko potrebni. Ruska nadmoć u vazduhu, posebno na južnom frontu, zaustavila je napredak ukrajinske kontraofanzive i nanela velike gubitke ukrajinskim jedinicama. Međutim, kada će zaista F-16 leteti na frontu i koliku će tamo zaista razliku napraviti, zavisi od mnogo činilaca i ostaje pod znakom pitanja, piše Si-En-En.

 

Iako portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ihnat veruje da bi dve eskadrile, svaka od po 12 aviona promenile situaciju na bojnom polju, F-16 se nikada nije borio protiv ruske protivvazdušne odbrane u stvarnom svetu, dodaje se.

Ideja da bi F-16 rešili sve ukrajinske probleme na frontu nije održiva i previše je opasna, ocenjuje za Si-En-En viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije Mark Kensijan.

Teška obuka

Prve grupe ukrajinskih pilota se već obučavaju na američkim letelicama u Danskoj, Rumuniji i Sjedinjenim Državama. Njihova obuka trajaće duže od tri ili četiri meseca, koliko se načelno preporučuje za koji nemaju iskustva sa zapadnim borbenim avionima.

Za početak, ogromna je razlika između osnovne obuke (poletanje, letenje, sletanje) i delovanja u borbi u dometu dobro utvrđene ruske PVO.

“Biće nam potrebno oko šest meseci da naučimo kako da se borimo sa njima i koristimo projektile”, priznao je portparol ukrajinskog vazduhoplovstva.

Ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznjikov rekao je da je “šest do sedam meseci za obuku minimalan period koji treba ozbiljno uzeti u obzir”.

Čak je i taj rok ambiciozan, upozorava Si-En-En. Zapadnim pilotima koji se obučavaju na drugim avionima potrebno je oko devet meseci za dostizanje potpune stručnosti, pri čemu ni to ne uključuje obuku za specifične borbene scenarije. 

Takođe, izgled pilotske kabine F-16 je mnogo drugačiji od onog u MiG-29 – mlaznjaku iz sovjetske ere kojim su obično leteli ukrajinski borbeni piloti.

Na sve to – potrebno je da piloti koji se obučavaju znaju engleski jezik. Ihnat kaže da se engleskim služi oko 30 pilota ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, što je apsolutni minimum potreban da se održavaju dve eskadrile.

“Problem je u tome što moraju da pređu na avion koji ima gomilu sistema koje ranije nisu videli, plus postoje čitave strategije vazdušnog rata koje koriste SAD i NATO, a koje Sovjeti nisu koristili”, navodi Kensijan. 

Teško održavanje

F-16 zahteva mnogo više održavanja nego prosečan lovac iz sovjetske ere, što bi za Ukrajince bio veliki izazov.

Sagovornik Si-En-Ena objašnjava da je za F-16 potrebno 16 sati održavanja po satu leta. Letenje je pritom, po ceni od skoro 27.000 dolara po satu, prilično skupo.

Izveštaj Generalnog računovodstvenog ureda SAD-a od prošle godine rangirao je F-16 kao jedan od najtežih aviona američkih vazduhoplovnih snaga za održavanje.

Komandant američkih vazdušnih snaga u Evropi Džejms B. Heker rekao je da taj američki avion neće biti u Ukrajini do sledeće godine. 

Ranije ovog meseca je za medije rekao da F-16 “neće biti instant rešenje zbog kog će odjednom početi da obaraju SA-21 (ruske rakete zemlja-vazduh)”.

Sekretar američkih vazduhoplovnih snaga Frenk Kendal ponovio je rekao da će F-16  Ukrajincima “obezbediti sposobnosti koje trenutno nemaju, ali da to neće biti dramatična promena u igri”.

Kako podseća Si-En-En, poslednji javno priznati gubitak F-16 u borbi bio je izraelski avion koji je oborila sirijska protivvazdušna odbrana (koju je obezbedila Rusija) u februaru 2018. Skoro 20 godina pre toga, za vreme NATO agresije 1999. godine, američki F-16 oborila je Vojske Jugoslavije.

Ukrajinski piloti, koji lete nepoznatim avionom, suočiće se sa mnogo većom pretnjom od naprednije ruske protivvazdušne odbrane, uključujući S-400, najnoviji i najsposobniji ruski raketni sistem zemlja-vazduh.

(RT)