ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Правда по мјери Пентагона

Како објаснити чињеницу да су санкције САД у БиХ уведене противницима тероризма, док су њих поштеђени инспиратори рушења Кула близнакиња?

Половично парламентарна, половично предсједничка (не)демократија а уз то и половично протекторат-држава БиХ јединствена је творевина незабележена у скоријој политичкој историји света.
БиХ има три предсједника који, привидно, имају највећа овлашћења у земљи, јер предсједници у БиХ представљају своје народе и ентитете и конституишу орган уставне власти, Предсједништво БиХ. Иако Федерација БиХ има два члана Предсједништва, који је попола представљају, оба та члана се бирају на једној половини и од стране само једног народа. Оног најбројнијег. Бошњачког, наравно.

НА ВИСИНИ ЗАДАТКА Када неко споља баци поглед ка том најважнијем органу наводне државе, видјеће да је ту највећи ауторитет и најснажнији лидер представник српског народа и Републике Српске, ауторитативни патриота и најхрабрија жена лидер у Европи Жељка Цвијановић.
Поред ње ту су два члана Предсједништва који представљају два народа и двије државе. Први је „учестали“ Жељко Комшић, изабран да заступа интересе конститутивних Енглеза у БиХ и Велике Британије и Комонвелта, а други Денис Бећировић, који представља још важнији и конститутивнији народ у БиХ – онај амерички и свакако Сједињене Америчке Државе и цјелу Сјеверну Америку.
Како би били на висини задатка, радили по упутствима и за интересе странаца, а истовремено се представљали као чувари националних интереса, њих морају изгласати Бошњаци. Последично, да би стекли поверење Бошњака, они морају сваки боговјетни дан нападати Србе, Републику Српску и Србију – Додика и Вучића. Јер то је темељни, па чак и једини, бошњачки национални интерес, којима они бране и чувају „Босну“. Тако у Сарајеву конципирају рационалну политику изградње заједничке државе. Бошњацима заједничке, јер у Сарајеву није битно ко је које нације или вјере, важно је само да је Бошњак и да је муслиман. И разумије се – да брани државу, нападајући други народ.

ЦЕНА СЛОБОДЕ Нису ни Хрвати поштеђени притиска „храбрих Бошњака“ и привидно „црвених“ и лажно „зелених“, али за разлику од Срба, они показују висок степен толеранције и прилагодљиви су, а каткад су праве чекалице, али чекалице-дочекалице.
Срби, међутим, не знају глумити и нису научили прешутити увреде, лажи и пропаганду. То је висока цена ако се посматра из угла чињенице да су санкционисани од највеће свјетске силе САД – прво Милорад Додик, затим Жељка Цвијановић, те Радован Вишковић, Ненад Стевандић и новоизабрани министар правде РС Милош Букејловић. Додика и Цвијановићку су „поселамили“ санкцијама, поред Американаца, и Енглези.
Санкције су главна тема у Сарајеву: о њима говоре хоџе и хаџије – галаме политичари, сеири кусо и репато, дакле сви они који су избегли да се огласе због начина на који је Врховни суд САД потврдио казну доживотног затвора Бошњаку, у Америци школованом грађанину Мирсаду Кандићу, глобалном терористи из Босне и Херцеговине. Ако изузмемо хрватски медијски сервис, медији у БиХ нису се осврнули на ту пресуду, вјероватно, вођени идејом да не покваре слику европског пута протектората а посебно оних грађански и европски оријентисаних Бошњака који су креирали идеју европског ислама у Сарајеву, тамо гдје нема ни Европе нити ислама.

КО ТО РОБИЈА У САД? Али има радикализма. Сваки говор, свака писана ријеч и свака акција Дениса, Жељка и оних који су им издејствовали те позиције, носи снажан печат радикализма. Један такав је Бошњанин Мирсад Кандић (41), који је сада заглавио доживотну робију у САД. Ухапшен је у Сарајеву 2017. године, а правоснажно осуђен у Сједињеним Америчким Државама на доживотни затвор због регрутовања особа за Исламску државу – ИСИЛ, те пружања отворене подршке терористичкој организацији од 2013. до 2017. Служио је терористичкој кампањи Исламске државе и борио се у Сирији, ширио пропаганду, кријумчарио оружје и радикализовао западне регруте.
Он није ни инцидент у Босни и Херцеговини нити ће у америчком затвору бити усамљен. Године 2012. још један босански грађанин осуђен је на доживотни затвор. Ријеч је о Адису Медуњанину, који је 2008. и 2009. с двојицом сарадника у Пакистану прошао обуку руковања оружјем у кампу Ал Каиде. Њих тројица вратила су се у САД и планирала извести координисани бомбашки напад на метро у Њујорку. У пресуди Медуњанин је означен „срцем и душом“ завјере а 16. новембра 2012. проглашен кривим и осуђен на доживотни затвор за више кривичних дјела тероризма. Рођен је у БиХ, од 1994. живио је у Квинсу, Њујорк, САД, гдје је 2009. дипломирао економију на Квинс колеџу.

ЦЕНТАР ТЕРОРИЗМА Прича о бошњачком ћутању кад је ријеч о младим терористима не завршава се ни с Медуњанином. У Гвантанамо бази налази се и Халид Шеик Мухамед, рођени Пакистанац, од 1994. држављанин БиХ. Преко Кувајта овај џихадиста капиталац стигао је у Босну, где се прикључио Ал Каиди и одреду Ел Муџахедин.
Главни је организатор напада на Куле близнакиње и Пентагон 11. септембра 2001.
Од 1991. преко 2001. до данас, више од четврт вијека, БиХ је претворена у најважнији центар свјетског тероризма.
О томе Американци мало говоре, иако свесни да ни Мухамед ни Медуњанин ни Кандић нису деловали ван логистичке подршке и оквира који им је систем у БиХ дозволио. Упркос свим чињеницама и доказима, санкције су ипак добили они који су устали против терора. Запажање није новијег датума, али треба на њега подсећати.

Аутор је оснивач и главни уредник сајта „Дисидент“