ЕВРОПА САД, ИЛИ НИКАД И ЗАШТО НИКАД

Према најавама из Подгорице нова влада Црне Горе биће формирана најкасније до краја августа. У теорији Европска унија требало би да буде звезда водиља нове владе. У пракси биће њена највећа препрека

Tешко је очекивати економски и друштвени препород а да се при том спроводи политичка и идеолошка матрица која је на великој сцени европске и светске политике доживела крах и која се налази у завршној фази свог постојања. Како очекивати помоћ од Европске уније, у тренуцима када Унија више не може да помогне ни себи? Та ЕУ, за нас увек туђа, направљена као неоколонијални пројекат са циљем да обесмисли претходно стечену слободу и суверенитет малих, а поготово, балканских и словенских земаља, постала је туђа и самој себи.
Када се Васко да Гама, вратио са свог тријумфалног пута у Индију, пред крај 15. века, један локални свештеник га је дочекао речима: „Ви, Да Гама, успели сте да стигнете тамо где нико није јер сте снажан и мудар Божији човек“. Да Гама, је одговорио: „То је само једним делом тачно, оче. Другим делом, стигао сам тамо јер сам имао где да стигнем“. Где данас могу да стигну државе које се слепо крећу ка Бриселу и Вашингтону?

ОДЛУЧУЈУЋА РУНДА ПРЕГОВОРА Председник Црне Горе, Јаков Милатовић, именовао је лидера њиховог заједничког Покрета Европа сад (ПЕС) Милојка Спајића за мандатара, и тако је отклоњена и последња формална препрека пре одлучујуће рунде преговора које ПЕС води са потенцијалним коалиционим партнерима око формирања нове владе. Форма је испоштована, остала је само још суштина, оличена баш у поменутим преговорима, који већ сада нису лаки, а чини се биће још тежи у свом фото-финишу пре него што се искристалише јасна слика везано за то – која ће парламентарна већина владати Црном Гором у наредном периоду. Иако је по Уставу, крајњи рок за формирање владе 90 дана од проглашења коначних изборних резултата, односно у овом случају половина октобра, и Милатовић и Спајић, сагласни су у оцени да је време луксуз који Црна Гора нема и да влада мора да буде формирана до краја августа. Спајић, је још раније свим потенцијалним партнерима проследио програм ПЕС-а у 10 тачака који ће бити темељ будуће сарадње, али који је по речима Спајића, и политичка црвена линија преко које нема преласка. Програм је на неки начин и својеврсни манифест ПЕС-а, заправо, далеко више оставља утисак идеолошког концепта него привредно-економског елабората и своди се на чврсту везаност Црне Горе за НАТО и ЕУ и на жељени економски и системски процват који би требало да прати знатно већи животни стандард грађана, пројектован пре свега кроз обећану просечну плату од 1.000 вера и просечну пензију од 450 евра уз нулту стопу незапослености. У сваком случају, ПЕС-у ће у новој влади поред подршке странака мањина, које су већ виђене као владајуће, бити потребно коалиционо братимљење са бар једном великом парламентарном листом и ту се пут рачва у три правца: коалиција око ДПС-а, коалиција Алексе Бечића и Дритана Абазовића, и коалиција „За будућност Црне Горе“ коју чине српске странке.
Логика каже, да је влади бар у овом тренутку најближа српска коалиција, пре свега због чињенице, да је Милојко Спајић, више пута изјавио да је сарадња са ДПС-ом и Дританом Абазовићем, мало вероватна, односно, готово па, немогућа. Са ДПС-ом из јасних разлога, а са Абазовићем због међусобног спора, а чини се и међусобног анимозитета који неколико месеци уназад постоји на релацији Спајић-Абазовић. Ипак, уколико српске странке одбију да буду део владе, што за српски политички фактор у Црној Гори уопште не мора бити гора опција, може се очекивати да ће Спајић, морати да нађе начин да закопа ратне секире или са Абазовићем, или са ДПС-ом, што ће у исто време значити и закопавање доброг дела изнетих ставова у предизборно време, имајући у виду да отровне стреле које су летеле у троуглу ПЕС-ДПС-Абазовић, нису биле нимало наивне, а ни лаке.
Ако Срби, пак, одлуче да партиципирају у влади, то ће готово извесно српски политички фактор у Црној Гори суочити са гажењем доброг дела својих предизборних обећања. Ипак, то је друга тема. Једно је сигурно, с ким год да ПЕС формира владу, највеће муке по ову странку почеће првог радног дана те владе када ПЕС на терену буде био суочен са великим обећањима из кампање. Просечна плата 1.000 евра, просечна пензија 450 евра, нулта стопа незапослености и потпуно решење проблема криминала у Црној Гори. Људски је из срца рећи: дај Боже. За такве циљеве и за таква обећања у овом тренутку, узимајући у обзир прилике које владају у Европи, људи, ма какви они били, нису довољни. Ту просто Бог мора да умеша прсте.

РАЈЗИНГ РАЈНКЕ – АМБАСАДОРКА ИЛИ ГУВЕРНЕРКА КОЛОНИЈЕ Да ће влада ЦГ бити формирана много пре истека законског рока, односно већ до краја августа, било је јасно након недавне изјаве америчке амбасадорке у Подгорици, госпође, Џудит Рајзинг Рајнке – да Вашингтон очекује брзину и експедитивност и да је крај августа крајњи разуман рок. Такође, Рајнке је изјавила да из угла Вашингтона, не долазе у обзир ни нови избори ни мањинска влада, а на питање новинара: како ће ПЕС, ДПС и Абазовић помирити своје несугласице, уколико формирање владе буде зависило од њих, амбасадорка је кратко одговорила – ако буде потребно, нека нађу компромис.
Но најеклатантнији пример мешања амбасадорке у унутрашње ствари наизглед независне државе, била је њена изјава да су српске странке добродошле у влади само ако доследно подржавају политику Црне Горе као НАТО и ЕУ државе, и ако не буду преиспитивале претходне одлуке донете око питања Косова и Русије. Дилема за Србе: под којим условима желе да буду део владе? Што се бар блиске судбине Спајића тиче, она је јасна. Ако са осталим политичким субјектима не буде нашао решење на неком свечаном састанку у Подгорици или на Цетињу, договор ће пасти за столом лепе куће у улици, која се гле чуда зове: Џона Џексона број 2. У случају да неко не зна, то је адреса амбасаде Сједињених Држава у Подгорици.