АМЕРИКА САНКЦИЈАМА „ПРИТЕЖЕ“ РУКОВОДСТВО СРПСКЕ

После Милорада Додика САД ставиле на „црну листу“ члана Председништва БиХ Жељку Цвијановић, премијера РС Радована Вишковића, првог човека Народне скупштине РС Ненада Стевандића и министра правде Милоша Букејловића

Предводници западне коалиције из Вашингтона су, у циљу сламања отпора „непослушног“ руководства мањег ентитета БиХ планираној унитаризацији дејтонске творевине, извршили нови удар на Републику Српску. Доскорашња једина суперсила је посегнула за својим омиљеним аргументом – санкцијама, па су се тако, након „главног проблема Босне“ Милорада Додика, на „црној листи“ Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД нашли члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, први човек Народне скупштине РС Ненад Стевандић и министар правде Милош Букејловић. Њихов грех је – како је објашњено у саопштењу – у томе што су „спроводили неуставне и антидејтонске акције“, односно „били директно одговорни за подстицање доношења закона у Народној скупштини РС којим се одлуке Уставног суда БиХ проглашавају непримењивим у Републици Српској“.

ЦИЉ САНКЦИЈА ЈЕ ГАШЕЊЕ РС На први поглед је потпуно нелогично да они који инсистирају на стриктном поштовању Устава БиХ, донесеног у ваздухопловној војној бази у Охају давне 1995. године, буду оптужени за „неуставне и антидејтонске акције“. Проблем је, међутим, у томе што Америка и њени европски вазали одавно раде на разградњи актуелног устава некадашње централне југословенске републике (који са тачке њихових интереса даје превише самосталности ентитетима, а првенствено оном мањем чији је главни град Бањалука) због чега форсирају поштовање „духа Дејтона“ а науштрб за њих непожељног „слова Дејтона“.
У саопштењу Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАЦ) такође се истиче да „сва имовина (или право на имовину) четворо санкционисаних лица која се налази у САД или је у поседу или под контролом држављана САД мора бити пријављена ОФАЦ-у“. Поред тога ће „сва имовина у власништву, директном или индиректном, појединачном или заједничком, у уделу 50 одсто или више једног или више лица које се налазе на листи, такође бити блокирана“. Садржај санкција комплетира „забрана свих трансакција држављана САД које укључују имовину или право на имовину лица увршћених на листу, изузев уколико нису одобрене дозволом које издаје ОФАЦ“.
Мада се у саопштењу издатом од стране Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД наглашава да су „ове активности ОФАЦ усмерене искључиво на ова четири лица, а не на институције, нити позиције у власти које представљају и обављају“, јасно је да ствари у том погледу стоје сасвим другачије. Стављање најближих Додикових сарадника на „црну листу“ хегемона из Вашингтона је удар не само на ове особе већ и на институције Републике Српске и прву српску државу западно од Дрине, чија угрожена уставна дејтонска права челници власти у Бањалуци покушавају да заштите.
Премијер РС Радован Вишковић је у праву када истиче да се иза увођења санкција „крије намера развлашћивања и тихог гашења РС, односно остваривање циљева из деведесетих година прошлог века да БиХ буде унитарна држава“. Американци би свакако волели што брже рушење садашње неподобне власти мањег ентитета, али се надају да би најновијим казненим мерама могли да утичу на неке санкционисане особе да промене курс, баш као што се то очекује и од људи из другог ешелона владајуће коалиције. Најновијим санкцијама се шаље и двострука порука челницима прозападне опозиције РС. Вашингтонски партнер (да не кажемо газда) с једне стране их упозорава шта би им се могло десити уколико крену путем сарадње с Додиковим тимом у погледу заштите националних и државних интереса, док их истовремено охрабрује да ће их – уколико наставе да следе досадашњи курс – последње казнене мере приближити жељеном доласку на кормило власти у Бањалуци.
Занимљиво је да је некадашњи члан Председништва БиХ и почасни председник прозападног ПДП-а Младен Иванић изразио уверење да санкције Цвијановићевој, Вишковићу, Стевандићу и Букејловићу „неће имати ефекат какав се можда очекује у јавности Босне и Херцеговине“.

Заједничко обележавање Дана сећања на страдање Срба у „Олуји“ Државна делегација Републике Србије коју је предводио председник Александар Вучић боравила је 3. и 4. августа у Републици Српској, а главни повод за ову посету било је заједничко обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба у „Олуји“ које је одржано у Приједору. Првога дана боравка делегације Србије у РС Вучић и Додик су, заједно с патријархом Порфиријем, посетили манастир Осовица код Српца (иначе задужбину краља Драгутина), где су вођени разговори о актуелним националним и државним темама. Другог дана посете у Бањалуци је одржана седница Савета за сарадњу Републике Српске и Србије и потписан Меморандум о изградњи меморијалних центара у Доњој Градини и Београду посвећених јасеновачким жртвама. Додик и Вучић су у Босанском Петровцу одали почаст српским избеглицама убијеним на Петровачкој цести у селу Јањи током „Олује“ 1995. и обишли комплекс са спомен-капелом која се гради у знак сећања на српске страдалнике. На централној манифестацији обележавања Дана сећања у Приједору Додик је нагласио да је акција „Олуја“ била „удружени злочиначки подухват САД и Хрватске“, али и истакао да Америка „од првог дана руши права Републике Српске и Дејтонски споразум“. Вучић је из Приједора поручио да ће „Србија увек бити уз Републику Српску“.

КРИТИКЕ КАЗНЕНИХ МЕРА ИЗ МАЂАРСКЕ И РУСИЈЕ „Они (Американци – К. Б.) мало притегну па пусте да ови могу да живе под условом да буду мало толерантнији. Мој осећај је да ће се све вртети у том правцу. Не очекујем да ће то довести до неког спектакуларног резултата. Американци су још раније увели санкције Додику и он због тога није трпео никакве последице. Кад то није имало последице за њега, онда је за политички амбијент далеко мање важно какве ће последице бити по Цвијановићеву или Стевандића“, закључио је Иванић током чијег је „седења“ на важним државним функцијама Српска остала без значајних уставних ингеренција пренетих на ниво БиХ.
Једина чланица Европске уније која је јавно (макар и на умерен начин) критиковала казнене мере Вашингтона била је, наравно, Орбанова Мађарска, чији је државни секретар у Министарству спољних послова Петер Старан констатовао „да санкције против демократски изабраних лидера РС повлаче за собом нестабилност и продубљивање конфликата“. Још оштрије је реаговала Москва, тачније амбасада Руске Федерације у БиХ, која је саопштила да „најновији сет санкција Министарства финансија САД представницима руководства РС представља пример двоструких аршина и лицемерја и не заслужује ништа друго осим презира“.

СУМЊЕ У ФАЛСИФИКОВАЊЕ ГУТЕРЕШОВОГ ОДГОВОРА Српска се, пре америчких санкција њеним челницима, суочила и с неистинама изнесеним у одговору генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша на писмо које му је претходно упутила Жељка Цвијановић. Српска чланица Председништва БиХ је тражила од португалског дипломате да јој, уколико постоји, достави одлуку Савета безбедности УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, а његов одговор је, пре него што је стигао првој сарадници Милорада Додика, објављен у више медија у различитим верзијама. Цвијановићева и остали челници руководства из Бањалуке су изразили сумњу да је Гутерешов одговор фалсификован, тачније да су га изменили најодговорнији људи у Министарству спољних послова БиХ (Елмедин Конаковић) или Мисији БиХ у УН (Златко Лагумџија).
„Сарадници су ми пренели да се амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија слатко насмејао на моје писмо. Имам озбиљну сумњу да су они учествовали у фалсификовању писма које ми је послао генерални секретар УН. Прво су спречили да моје писмо стигне дипломатским каналима, затим да ја добијем Гутерешово писмо, а трећа ствар је што су се поиграли са стварима које не смеју радити. Не достављајући писмо мени пустили су га у медије, па се могло десити да се убаци реч која не постоји у оригиналу. На једном сарајевском порталу се појавила реч only (само) која не постоји у оригиналу. Ово су озбиљна кривична дела, да не кажем да је у питању политичка манипулација, што је само једна димензија“, нагласила је Жељка Цвијановић.
Одавно је познато да Министарство спољних послова БиХ и Мисија БиХ у УН спроводе делатности искључиво у интересу бошњачке политике, али је велико питање да ли би се челници ових институција (уколико су то, за шта постоје основане сумње, заиста урадили) усудили да фалсификују писмо генералног секретара светске организације да за то нису имали сагласност (или можда чак и захтев) моћних западних пријатеља. Без обзира да ли је и у којој мери Гутерешов одговор Цвијановићевој фалсификован, његов садржај је испуњен неистинитим тврдњама, што не може да служи на част генсеку УН.
Некадашњи премијер Португалије и бивши председник Социјалистичке интернационале је у писму послатом српском члану Председништва БиХ изнео безочну лаж да је „Савет за примену мира у БиХ (ПИК) једино релевантно тело за именовање високог представника“, поткрепивши успут ту тврдњу „објашњењем“ да „Уједињене нације нису потписник Дејтонског споразума нити члан Савета за примену мира“. Тешко је поверовати да Гутерешу није познато да се у Анексу 10 Дејтонског споразума, који се односи на Цивилну имплементацију мировног споразума, у члану 1 (који прецизира обавезе високог представника) јасно истиче да ће високи представник „бити именован у складу са релевантним резолуцијама Савета безбедности УН“. Дипломата рођен 30. априла 1949. године у Лисабону је заборавио или свесно игнорисао чињеницу да су сви претходници Кристијана Шмита бирани за високе представнике у Савету безбедности светске организације, као и да гаулајтер из Баварске није на седници овог тела добио зелено светло за обављање тог посла због противљења Русије и Кине.
Могли бисмо, наравно, генсека УН подсетити и на обавезу високих представника да два пута годишње подносе извештај о стању у БиХ управо Савету безбедности светске организације, што се никако не уклапа у његову „истину“ да најважнији орган УН нема никакве везе с избором „гувернера“ Босне. Одговор Антонија Гутереша Жељки Цвијановић, ипак, не представља изненађење када се зна да је овај искусни дипломата политичар глобалистичке оријентације који и на дужности коју тренутно обавља „трансформише“ истину у складу са интересима оних који се држе искључиво властитих правила.

Чудан захтев Бећировића и Комшића „Босанске патриоте“ у Председништву БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић затражили су од министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића да позове на хитне консултације у Сарајево амбасадора БиХ у Србији Александра Врањеша због његовог сусрета да директором БИА Александром Вулином. Њиховом захтеву се супротставила Жељка Цвијановић поручивши да амбасадор „има право да се састане са руководиоцима и представницима сваке институције у земљи пријема“. „Жељка Цвијановић ме је информисала да Председништво није расправљало на ту тему на седници, те да не постоји сагласност Председништва БиХ да ме Министарство спољних послова позове на консултације“, изјавио је Врањеш. Очигледно је да су „босанске патриоте“ желеле да на овај начин дисциплинују за њихове интересе неподобног амбасадора из РС (Врањеш је претходно био саветник Милорада Додика), али и покажу газдама у Вашингтону како кажњавају свакога ко се сусреће са, од стране америчке администрације санкционисаним, Вулином.

ПОНОВО О УСТАВНОМ СУДУ Челници три национална блока који имају заједничку власт на нивоу БиХ постигли су договор о усвајању сета европских закона (крајем августа). Уз то ће, како је најављено, бити припреман закон који би требало да реши питање страних судија у Уставном суду БиХ, а његову садржину ће крајем августа или у септембру представити заједничка радна група. Велико је питање да ли су Бошњаци спремни да се одрекну страних судија или неких других решења којим би задржали доминацију у Уставном суду БиХ, а да је исход започетог посла крајње неизвестан сматра и Милорад Додик.
„Нисам ни оптимиста, ни песимиста кад је у питању Уставни суд БиХ. То више није тест за нас него за неке друге. Све што се ради на нивоу БиХ је веома тежак процес“, оценио је он.
Ништа мање значајна од будућности Уставног суда БиХ је перспектива уласка Републике Српске (у оквиру БиХ) у Европску унију на чији рачун председник РС отворено износи оштре критике због њеног уцењивачког односа према Бањалуци.
„Европска унија није оно што је била и не верујем у Европу која се назире. Ако нисмо видљиви, не занима нас ЕУ, зашто бисмо били у процесима који смањују нашу аутономију. Нисмо ни ми наивни, данас западни свет није једино место финансирања. Њихово финансирање је све ригорозније и заснива се на купопродаји. Ако вам нешто дају, траже промене у друштву. Ми Српску не дамо и то схватају у Бриселу. Кад виде да постоје алтернативе, скачу на нас“, каже Додик.
Неће, наравно, после ових речи први политичар РС одустати од јавног залагања за улазак БиХ у ЕУ, али је сваком ко је спреман да чита између редова савршено јасно да он будућност мањег ентитета дејтонске творевине не види у „европској породици“, већ на другом месту, на Истоку.