ШТА СВЕ МОГУ „БРЗИ ПРСТИ“

Државна станоградња за припаднике служби безбедности

Влада је у критеријум за доделу стана уврстила ефективни стаж, али ни то није побољшало праведност и транспарентност. Министарство одбране је за то да се при свакој подели станова одреди квота за активне и пензионисане припаднике министарства, и да оно аутономно, по прописима, додели кров над главом онима с највише поена

Светско, а наше, могли бисмо да се нашалимо када је реч о подели станова које је изградила држава. Нисмо успели пронаћи земљу у којој се станови из фонда државнe станоградње деле по принципу „брзи прсти“. Та српска новотарија је, по свему судећи, чудо које, како време одмиче, све више плени пажњу грађана. Похвално је да држава својим службеницима који савесно извршавају тешке, одговорне и сложене послове у области безбедности земље настоји да реши по многима највећи животни проблем. И док је до појаве патриотске станоградње само систем одбране имао војностамбени фонд и бринуо о крову над главом својих припадника, Влада Србије је проширила круг стамбених брижника на запослене у Министарству унутрашњих послова и у Безбедносно-информативној агенцији. Многи су се томе обрадовали, али је велико разочарање наступило када је обзнањено да ће се подела вршити по принципу „брзи прсти“. Реч је о дигиталном начину пријављивања у којем побеђују они који успеју да се брже „окаче“ на припремљени сајт и „унесу“ личне податке, што би могло да им омогући добијање стана.

ПЛАЋЕНИ ИНФРОМАТИЧАРИ Да би се домогли крова над главом, многи припадници служби безбедности унајмили су врхунске информатичаре, па и осведочене хакере, чији је задатак био да својом вештином учине да се у што краћем року улогују на сајт. Колико се у томе ишло далеко, дошли смо и до сазнања да је посебна тарифа примењивала ако би „операција“ успела, то јест ако би стамбени интересенти упали у квоту која обезбеђује стан по повлашћеним условима. И пре него што је кренула подела станова по чудном принципу, заинтересовани су уочили да ће бити веома тешко квалификовати се у оквиру граница за доделу станова. На првој подели, у Врању, премијерка Ана Брнабић је, на конференцији за новинаре, лансирала ту бизарну идеју колоквијално названу „брзи прсти“. Рекла је, веровали или не, да је то „најбољи и најтранспарентнији начин да се одреди ко ће добити стан“, да није чула „ниједну критику овог система“, а новинаре је позвала да предложе бољи начин рангирања.
Председник Србије Александар Вучић је на изјаву премијерке овако реаговао: „Сматрам да је Ана направила ненамерну грешку и рекао сам јој то и још нисмо начисто да ли је грешка или није, али ја мислим да морамо да имамо начисто то, да исправимо. Ми смо, да бисмо избегли манипулације и намештања и комисије које би радиле 100 година, рекли – првих 1.000 којих се пријаве добијају станове. И сад неки људи са 20 или 30 година стажа у органима безбедности само зато што нису умели да кликну или нису умели да организују децу или некога да кликну брже од неког другог, не могу да имају решено стамбено питање. Мораћемо ту стамбену изградњу, нарочито у Београду, али и Новом Саду да буквално удесетостручимо и да људима изађемо у сусрет.“

ТУЖБЕ ПОЛИЦАЈАЦА Потекла су бројна обраћања активних и пензионисаних припадника служби безбедности Влади и председнику Републике Србије. Они који очекују од државе стан упорно су износили чињенице које су против оваквог начина поделе станова. Све је, ипак, остајало онако како су чиновници у државном апарату одлучили. Данас се реакције на доделу станова по принципу „брзи прсти“ могу свести на два правца. Припадници МУП-а масовно туже државу, покушавајући да оспоре уставност и законитост поделе материјалних добара велике вредности по принципу лутрије. Запослени у Министарству одбране и војни пензионери захтевају да Влада при свакој подели станова одреди квоту у броју станова намењених активним и пензионисаним припадницима система одбране. Они су чврсто опредељени да оно што се додели систему одбране, Управа за традицију, стандард и ветеране МО подели тако што ће се придржавати прописа о рангирању оних који немају трајно решено стамбено питање.
После многобројних реакција Влада је донела две уредбе о поштовању радног стажа за рангирање при подели станова. Занимљиво је да нису познате чињенице на који начин се бодују дани и године радног стажа. С друге стране у обзир се узима само ефективни радни стаж. Познато је да припадници служби безбедности имају бенефицирани радни стаж, јер обављањем тешких дужности нарушавају здравље. То би држава требало да им вреднује. Према актуелној ситуацији неку врсту предности у процедури доделе стана (због бодовања само ефективног стажа) имају сви они који у те три службе раде лакше послове, то јест извршавају радне задатке који им не нарушавају здравље. Зашто је то тако, нема званичног објашњења.
Влада је 15. августа 2022. усвојила две нове Уредбе којим се регулишу услови за куповину стана за припаднике снага безбедности (јефтини станови). У њима су наведена три критеријума по којима ће се утврђивати редослед за куповину стана на локацији. Први се односи на то да ће се редослед утврђивати на основу ефективног радног стажа израженог у данима у Генералном секретаријату Владе Србије. Други параметар је тачно време када је извршена пријава – апликација електронским путем. Трећи критеријум се састоји у томе да лице које се пријави, право приоритета на локацији Београд има ако је пребивалиште у Београду пријавило пре 26. 7. 2019, а на локацији Н. Сад приоритет имају лица с пријављеним пребивалиштем на територији АП Војводине пре 25. 5. 2021. године. Да ли треба ограничавати могући број стамбених интересената датумом пријаве, посебно је питање. Том административном мером нису задовољни многи припадници служби безбедности.

ОЧЕВИ И СИНОВИ Право на куповину стана имају лица која немају никакав стан, као и они који имају делимично решено стамбено питање, конкурисањем за било коју структуру стана. Право приоритета за куповину стана има прво лице без стана, а лице које има неодговарајући стан може остварити право под условом да за куповину стана није заинтересовано лице које нема стан. Како време пролази, све су гласнији захтеви да се укине додела станова путем „брзих прстију“. Део оних који су без стана или имају делимично решено стамбено питање самоиницијативно су почели да истражују ко је на овај начин решио стамбено питање. Тврде да су дошли до сазнања да су неки синови очева на положају имали „најбрже“ прсте. Другим речима сумњају у објективност пријављивања и утврђивања, па су блиски ставу да је редослед за појединце намештен. Стручњаци за дигитално обављање административних послова кажу да су, теоретски гледано, злоупотребе заиста могуће. Али зар би неко намерно оскрнавио углед Владе? Тешко је докучива контрола, ако у овом случају постоји. Она би требало да буде без остатка дефинисана и у свему транспарентна. У оквиру оних који контролишу рад дигитализованих административних поступака требало би да буду интегрисани и стамбени интересенти, па и чланови заинтересованих невладиних организација.
Веома је дискутабилна одредба да самци, ако су имали довољно брзе прсте, могу да откупе троипособан стан, а да они чији су прсти били тромији и имају више чланова породице могу да дођу само до гарсонијере. Има ли у томе праведности? У најтежој ситуацији су пензионисани припадници служби безбедности јер они, због година живота, не могу да добију комерцијални кредит. Садашњи прописи не омогућавају да њихови наследници, после одласка на пут без повратка, не могу да наставе с отплатом кредита. Што се војних пензионера тиче, тој популацији највише одговара класичан начин доделе станова. Министарство одбране је у минулих неколико деценија установило и доградило веома разуђен Правилник за доделу станова који је предвидео и бодовао све чињенице које могу да утичу на ранг-листу стамбених интересената.

ПОСКУПЉЕЊЕ На многобројним скуповима Удружења војних пензионера Србије широм земље највише незадовољства исказује се према „брзим прстима“. Осим тога што се говори о дубокој неправди која се упорно промовише, они што су деценијама верно служили домовини захтевају свестраније сагледавање ефеката досадашње примене „брзих прстију“, наводе одговорност државних чиновника и траже да се ова значајна животна област уреди на другачији начин. Ове године државна станоградња је у застоју. Мада је наговештено да ће у Београду бити саграђено још 3.000 станова за поделу, а у Новом Саду 1.000, до сада нису отпочети земљани радови. Цена од 500 евра по квадратном метру, због бројних поскупљења материјала, а и радне снаге, не може да се одржи, па добри познаваоци грађевинарства наводе да ће будућа цена стамбеног квадрата бити између 800 и 1.000 евра.
Уз три министарства у којима се запосленима деле уз откуп станови које је саградила држава, већ се најављује да ће се по истом принципу градити станови за још нека министарства. Да ли ће у међувремену „брзи прсти“ бити укинути, тешко је прогнозирати.