Ера конфронтације: Како је Запад лакомислено и трајно продужио рат у Украјини

После самита НАТО-а у Вилњусу, на ком нису испуњена очекивања Кијева, све је извесније да ће украјинско-руски рат потрајати и да се неће завршити онако како је Запад планирао

Украјини самит НАТО-а у Вилњусу није донео оно најважније што је Кијев тражио и очекивао. Напротив, Кијев се нашао у зачараном кругу – победа у рату с Русијом постала је услов за украјинско чланство у Алијанси. Стога су Украјинци присиљени да и даље ратују. С друге стране, и Русија је објавила да ће због претње њеним националним интересима рат у Украјини потрајати, све док та опасност постоји… Намеће се питање колико дуго би могао да потраје тај рат и како ће се завршити? Неке одговоре нуде студије које су проучавале сличне ратове и њихову дужину; у једној је познати амерички институт још на почетку рата у Украјини упозорио да ће се десити ово што данас видимо на фронту.

РЕАЛНОСТ ДРУКЧИЈА ОД НАТО ПРИЧА А што се тиче постигнућа самита НАТО-а у Литванији, нема сумње да су западни савезници постигли победу на оном бојном пољу на ком су убедљиво најбољи: пропагандном самоубеђивању да Украјина – побеђује. И да само потпуни пораз Русије може довести до окончања рата. Својеврстан допринос поменутим илузијама дала је и Турска отварањем врата чланству Шведске а пре тога и ослобађањем из кућног притвора команданата злогласног неонацистичког батаљона Азов. Анкара је тиме прекршила договор с Москвом, притиснута захтевима Вашингтона који уз батину није заборавио да понуди и шаргарепу у облику обећања издашног пакета финансијске помоћи Турској од ММФ-а. Извештаји с украјинског фронта у међувремену говоре да је НАТО мајстор у сабирању пропагандних победа у западним медијима, иако је реалност радикално другачија.
Укратко, последњи самит НАТО-а поручио је Украјини да нема ништа од очекиваног чланства иако су се украјински председник Владимир Зеленски и његово окружење надали да ће тако увући цео Запад у рат против Русије. Украјина се може надати чланству у војном пакту који предводи Америка, али тек „када се савезници договоре и испуне услови“, пише у заједничкој изјави коју су после много међусобних трвења лансирали чланови западне алијансе. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг био је јасан и када је на новинарској конференцији навео да блок мора прво да обезбеди да Украјина оствари „победу“ у сукобу с Русијом, а ако у том напору пропадне, чланство не долази у обзир. Претходно је Зеленски поштено разбеснео своје спонзоре када је на друштвеним мрежама критиковао НАТО због неодлучности и недовољног поштовања украјинског жртвовања за „заједничку ствар“. „То је без преседана и апсурдно јер није дефинисан временски оквир ни за позив ни за чланство Украјине, а истовремено су додате нејасне формулације о ’условима’ чак и за позивницу (за чланство у НАТО)“, обрецнуо се на савезнике Зеленски у осврту на нацрт документа завршне декларације.

ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ Како на све то гледа Москва, објаснио је уочи самита у Литванији бивши руски председник Дмитриј Медведев рекавши да Русија тражи да НАТО призна њене безбедносне захтеве, али не намерава да „обуздава“ војни блок који предводе САД. Упозорио је и на опасност нуклеарног сукоба с обзиром на то да је Запад наумио да порази нуклеарну силу Русију; подсетио је и да је „нуклеарни табу“ срушен, захваљујући Америци: „Апокалипса је не само могућа већ врло вероватна.“ Указао је и на чињеницу да ће, уколико је рат у Украјини „препрека за чланство Украјине у НАТО-у“ – то продужити рат пошто украјинско чланство у западном војном пакту угрожава руске виталне националне интересе. „Сукоб [са Украјином] биће трајан јер је у питању постојање Русије“, подвукао је Медведев, заменик шефа руског Савета безбедности. Није крио песимизам: „Не морате да будете пророк да бисте схватили: ова фаза конфронтације… трајаће деценијама.“
Да би се то избегло, потребан је ребаланс светског поретка, што би захтевало нов међународни уговор сличан Хелсиншкој декларацији из 1975. године, али и ревизију Уједињених нација, додаје Медведев. Сматра да не смемо пренебрегнути чињеницу да је Хелсиншку декларацију и Повељу УН прво прекршио НАТО током интервенције у БиХ још средином 1990-их, затим 1999. када је СРЈ нападнута без дозволе Савета безбедности УН, а онда поново 2008. када су исте земље које су напале Србију признале отцепљење Косова где су потом НАТО снаге глумиле „мировњаке“.
Описано лицемерје западних земаља и узастопно кршење међународног права били су одлучујући моменат, пише Џорџ Фридман, оснивач Стратфора, да Русија с Владимиром Путином на челу окрене нову страницу историје, ојача своју привреду и војску, а агресивну политику ширења НАТО-а заустави прво у Грузији, а потом и у Украјини. И зато се данас, како примећује Медведев, налазимо у „ери конфронтације“.

ПРОПАДА ПЛАН ЗАПАДА Сва је прилика да се последња конфронтација неће завршити онако како је Запад планирао, на шта од почетка сукоба у Украјини упозоравају и некадашњи високи амерички обавештајни официри и аналитичари, попут Скота Ритера, Дагласа Макгрегора и Ларија Џонсона. Да је Запад у проблему, открива и слање пут Кијева спорних и у већини држава света забрањених касетних бомби, уместо „обичних“ 155-милиметарских граната које понестају Америци, али и Великој Британији и Европској унији, уз најаву да се производња нових транши може очекивати тек кроз годину-две, чак три. Западни медији у међувремену „навијају“ за Украјину и кљукају јавност русофобијом кроз објављивање негативних вести о Русији и Русима и „позитивних“ вести о „победама“ украјинских оружаних снага… Иако је ових других све мање. На том месту се намеће питање – како ће се, и када, украјински рат завршити ако узмемо у обзир став чланица НАТО-а и Русије?
Још суморнију слику заокружује подсећање да су већ на почетку рата у Украјини поједини западни аналитичари упозоравали да је неопходно сукоб што пре окончати јер ће у супротном трајати веома дуго. Москва је такође упозоравала да ће бити теже постићи договор с Русијом што рат дуже траје. И у том смислу је све јасније колико је био погубан потез западних земаља а посебно Вашингтона, који је у пролеће 2022. послао тадашњег британског премијера Бориса Џонсона у Кијев да убеди Зеленског да одбије руске мировне предлоге, безмало већ утаначене у Истанбулу. Џонсонова мисија је успела – Зеленски је одбио договор за зеленим столом. Рат се разбуктао.
Ипак, одговор на питање о крају и трајању украјинског рата постоји, иако није онај коме се већина нада… Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) је у марту 2022. објавио анализу ситуације у Украјини. „Анализа података из прошлих ратова показује да ће се време за окончање насиља и проналажење излаза из растуће кризе у Украјини драстично смањити после првих 30 дана. Вашингтон би своју подршку украјинском народу требало да допуни позадинском дипломатијом која би подстакла Москву да пристане на прекид ватре и избегне велику трагедију“, утврдио је ЦСИС на основу података о окончању различитих сукоба у последњих седам деценија како би установио „пукотине могућности за кризну дипломатију“. Инвазије великих размера – попут оне чији смо сведоци у Украјини – ретке су, оценио је ЦСИС: „Ако анализирамо податке које је прикупио Упсала конфликт дата програм (УЦДП) о окончању сукоба од 1946. године наовамо, 26 одсто међудржавних ратова попут украјинског завршило се за мање од 30 дана, а следећих 25 одсто за мање од годину дана. Ратови који су завршени у року од месец дана трајали су у просеку осам дана, а 44 одсто се завршило прекидом ватре или мировним споразумом. Од ратова који су трајали више од месец, а мање од годину дана, само 24 одсто завршило се прекидом ватре. Када међудржавни ратови трају дуже од годину дана, у просеку трају више од деценије, што резултира спорадичним сукобима“, упозорили су стручњаци ЦСИС.

У ЧЕМУ СЕ СЛАЖУ ИСТОК И ЗАПАД Када су анализирали Русију (и њену претходницу, Совјетски Савез), дошли су до закључка да је већина ратова у којима су једна од сукобљених страна били Руси трајала од два дана до три месеца. Зимски рат 1939. између Совјетског Савеза и Финске трајао је три месеца. Војне операције током совјетске интервенције 1956. у Мађарској трајале су седам дана, док је Прашко пролеће 1968. године трајало два дана. Рат Русије и Грузије 2008. трајао је 13 дана, а криза на Криму 2014. кључала је више од месец дана, што је на крају резултирало сукобом који је поделио Украјину.
„Сада је време за кризну дипломатију. Што дуже траје рат без уступака било које стране, већа је вероватноћа да ће ескалирати у дуготрајан сукоб“, написао је марта 2022. виши сарадник ЦСИС-а у програму ратних симулација, стратегије и међународне безбедности. И где смо сада? Запад је одбацио дипломатију, а рат траје више од годину дана. Погинуло је на стотине хиљада људи, махом војника. Што се Русије тиче, најављује да би рат могао да траје деценијама, што је недавно поновио и Медведев. Чини се да се и Исток и Запад слажу само у једном – да ће рат трајати дуго. Свакако до тренутка када би западне земље могле да се сете тражења дипломатског решења које би узело у обзир и руске интересе. У супротном, упозоравају амерички стручњаци, биће то рат на „неодређено време“…