Sve ili ništa

U Beogradu je 18. maja u isto vreme održano nekoliko koncerata umetničke muzike – na Kolarcu, u Gvarnerijusu, Ruskom domu, Konaku knjeginje Ljubice i svečanoj sali Muzičke škole Stanković

Koncerti koje smo nabrojali u podnaslovu ovog prikaza su oglašeni u medijima, verovatno ih je bilo još. Ovaj primer neplaniranosti doveo je do osipanja publike, jer u Beogradu imamo ograničeni broj ljubitelja klasike. Koncert u školi Stanković, najstarijoj koncertnoj sali u gradu, organizovao je UMUS, a nastupile su dve mlade, šarmantne i talentovane umetnice impresivnih karijera – Mina Mendelson, violina, i Bojana Dimković Šumanjski, klavir. Na sreću, kvantitet publike ne određuje kvalitet koncerta, pa smo prisustvovali izvanrednom umetničkom doživljaju i predstavljanju nepoznatih i malo izvođenih dela.
Svita u starom stilu sovjetskog kompozitora Alfreda Šnitkea, jednog od najizvođenijih autora 20. veka, predstavlja baroknu osnovu u novom ruhu. Lucidno kombinujući barok i savremeni senzibilitet, Šnitke ostavlja dosta slobodnog prostora za interpretaciju, što je pogodovalo umetnicama. Mina Mendelson je preciznim potezima, čistim i lepim violinskim tonom, vodila kroz promene raspoloženja u pet stavova, dok je pijanistkinja znala da iskoristi svoje šlagvorte na najbolji način. Simpatična ravnoteža između baroka i 20. veka. Nokturno broj 2 ruskog kompozitora Nikolaja Metnera, kao srpska premijera, bio je nabijen romantičnim poletom ranog 20. stoleća. Iako u senci svojih savremenika Rahmanjinova i Skrjabina, Metner je uspeo da ostavi svoj pečat na klavirskoj muzici, ali i na ovom prefinjenom nokturnu u kome su uživale umetnice i publika.
Retko svirana Šumanova Sonata za violinu i klavir u a-molu pravi je predstavnik tamnog romantizma i prave kamerne muzike, s podjednakim zahtevima za oba instrumenta, ponekad čak više za klavir, jer je Šuman bio pre svega pijanista – čak je i štampana sa oznakom za klavir i violinu, ne obratno. Na premijeri 1851. godine je klavirski part svirala Šumanova žena Klara. Tehnički zahtevne deonice su predložak za muzički i interpretativno zahtevnu kamernu muziku. Strast početnih taktova se razvija u brze promene raspoloženja, s kojima su se uspešno izborile, i preko toga, obe umetnice, violina nikad ne gubeći čisti i zreli ton, klavir sa ukusom ne prelazeći zvukovna ograničenja instrumenta. Veoma impresivan treći stav, furiozan tehnički i muzički.
Srpski kompozitor Dejan Despić napisao je Vinjete za klavir (u nekoliko varijanti) u neoklasičnom stilu. Deset minijatura od kojih neke traju samo 30 sekundi, predstavljaju izazov da se u tako kratkom vremenu svaka od njih obeleži atmosferom koju nagoveštava naslov. Alla Marcia evocira svečanu povorku, La Vals – Šopena, Caccia – lovačke rogove, svaka skicirajući atmosferu trenutka. Despić nam nudi obilje pozitivnog duha, šaljivosti, elana i radosti, što je umetnicama zaista odgovaralo. Duhovitost i britkost velikog majstora Despića izašla je na svetlo dana s punim sjajem i donela radost i publici i izvođačima. Koncert je efektno završen Kineskim tamburinom Frica Krajslera. Ovaj vrhunski muzički događaj trebalo bi ponoviti na polzu onih koji mu nisu prisustvovali.