МУСЛИМАНИ У СРБИЈИ ВОЛЕ СВОЈУ ДОМОВИНУ КАО СВОЈУ ВЕРУ

Шавки Алам, велики муфтија Египта

Односи између наше две земље су историјски, нису скоријег датума. Нарочито су оснажили приликом оснивања Покрета несврстаних, који су предводили Тито и Насер. Квалитету наших односа допринела је и недавна посета нашег председника вашој земљи. Када говоримо о верским везама, оне су веома јаке и чврсте. Године 2015. основана је „Кућа Фетви“, каже наш саговорник

Велики муфтија Египта Шавки Алам боравио је протекле седмице у званичној посети Србији, где је разговарао с патријархом Порфиријем, председником Александром Вучићем и другим званичницима наше земље. Том приликом дао је и интервју за „Печат“.

Религије као што су ислам и хришћанство суочавају се са огромним изазовима у савременом свету. Који су тренутно најважнији изазови за муслимане?
Као што знамо, све религије су дошле да исправе човека и да испуне његово срце добротом и лепим и искреним осећањима. Многи су изазови с којима се суочавамо сваког дана, а тако је и у сфери религије. Током боравка у Србији сусрео сам се с патријархом Порфиријем и током разговора закључили смо да у данашњем свету нема морала, да смо као људи одаљени једни од других и да све тече супротно постулатима и принципима вере. О томе сам разговарао и с директором Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, где смо се договорили да ћемо покренути мировну иницијативу како бисмо послали свету поруку, али и указали на значај који има повратак моралу и основним постулатима вере. Нажалост, данас се суочавамо и суочавали смо се претходних година с тероризмом. Модерне технологије умногоме утичу на ширење погрешних схватања религије. Све су то изазови с којима се суочавамо.
И ислам и хришћанство, укључујући православну доктрину, суочавају се са проблемима како да се интегришу у нови светски поредак, посебно када је у питању очување моралних вредности, традиције, породице… Како да се носимо с тим?
У Србији живи један братски народ који чине и муслимани и хришћани. Веома је битно је да су сви они деца домовине без обзира на разлике међу њима. Наравно, суштина су сарадња и градња, и то је циљ – успостављање мира и пријатељских, братских односа без обзира на поделе. Свет се суочава с бројним изазовима, али се надамо да ћемо их превазићи међусобном сарадњом, разумевањем, поштовањем, пре свега једни других. Верујемо да то неће бити кључ само за Србију већ и за читав свет.
Како се бавити разликама у верским уверењима и културама међу људима не би ли се очувало друштво?
Наравно да је разноликост сасвим нормална ствар и нормална појава. Како је истакао и председник Вучић, на састанку који смо имали, „сви смо ми деца домовине“. Сви смо ми исти без обзира на религију, боју коже, на било какво уверење и размишљање. Управо те разлике треба да нас вежу и да учврсте разумевање и поштовање, а не да нас раздвајају.

Што се тиче верског екстремизма, коју би стратегију требало усвојити како би се млади људи усмеравали ка одржавању исправних принципа и вредности исламске вероисповести, засноване на мирном суживоту и толеранцији?
Много разлога утиче на екстремизам. И јасно је да се они укрштају. Наравно да треба указати на опасност од било којег вида екстремизма. Прави верник је насупрот искривљеним схватањима вере. Треба пратити пут мира и разумевања. Улога верских вођа је у нашем друштву веома велика. И управо они треба да пошаљу поруку мира, разумевања, те да спрече ширење погрешних идеја и погрешног мишљења, али и да помогну у превенцији против тих погрешних идеја. На нама је да објаснимо и да разјаснимо оно што је погрешно и оно што би се евентуално схватило погрешно.
Колико је образовање важно у усмеравању младих људи и обезбеђивању боље будућности за њих верски и морално?
Образовање је основа сваког напретка, а управо се стицање нових знања, образовања и улагања у људе везује за све религије. Један од првих ајета из Курана је био – читај.
То бих надовезао на оно о чему сам говорио. Значајно је да сваки народ улаже у образовање, јер је у образовању кључ успеха и појединца и народа.
Како видите односе између муслимана и Копта у данашњем Египту?
Ми у Египту не разликујемо муслимане и Копте. За нас су сви људи исти без обзира на разлике које међу нама постоје. У Египту сви људи живе у слози која их повезује. Можемо објаснити везу и однос између муслимана и Копта на три нивоа. Пре свега је идеја друштвене слободе, што значи да сви имају једнака права приликом запослења, у образовању. На свим друштвеним нивоима сви су апсолутно једнаки. Други ниво је доношење одређених фетви, међу којима је и једна стара више од хиљаду година која дозвољава и уређује градњу цркава у Египту, што потврђује чињеницу да су оба народа једнака, као и обе религије. Египат је кућа и за муслимане и за хришћане. Трећи ниво су египатски закони, а најпре устав. Још за време Мухамеда Алија Египатског била су одређена законска правила и за једне и за друге. Наравно, то је потврђено и у Уставу из 1923. године. Такође, и у једном новијем уставу, у чијем сам састављању учествовао.
Како видите будући развој верске сарадње Египта и Србије?
Односи између наше две земље су историјски, нису скоријег датума. Нарочито су оснажили приликом оснивања Покрета несврстаних, који су предводили Тито и Насер. Квалитету наших односа допринела је и недавна посета нашег председника вашој земљи. Када говоримо о верским везама, оне су веома јаке и чврсте. Године 2015. основана је „Кућа Фетви“. Приметио сам и да је наша сарадња на верском нивоу веома значајна, у шта сам се уверио и кроз разговоре с патријархом Порфиријем, председником Вучићем, Ивицом Дачићем и директором Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама.
Коју поруку би велики муфтија Арапске Републике Египат послао свим муслиманима у Србији и свету?
Током боравка у Србији сусрео сам се с бројним представницима муслиманске заједнице. Била ми је велика част да разменим своје идеје с њима. Приметио сам да они у великој мери чувају своју домовину и воле је на исти начин као и своју веру. Такође, постоји значајна интеграција муслимана у српско друштво. Желим да истакнем да муслимани у сваком делу света живе на исти начин, имају своја права и поштују своју веру и домовину у којој живе на исти начин. Поручио бих да треба волети и домовину и веру на исти начин, јер сви су људи исти и једнаки.