Озваничена нова конфигурација кинеске државне моћи

Кинеско друштво је потврдило да у сусрет глобалним изазовима, које доноси ривалство са САД, иде са Си Ђинпингом у „змајевом гнезду“. На унутрашњем плану то значи да Пекинг, сасвим хегелијански, не дозвољава да држава постане улог у захтевима нагло обогаћених интересних група

Си Ђинпинг је једногласно изабран за председника Кине, у трећем мандату. Си је, такође једногласно, изабран и за председника Централне војне комисије. Трећем пленуму Свекинеског народног конгреса присуствовала су 2.952 члана конгреса, а гласање је било анонимно.
Си је, како преносе кинески медији, у тренутку избора, на себи имао тамно одело, с бордо краватом. Устао је и наклонио се члановима конгреса.
Премда је „Печат“ о његовим биографским подацима већ писао („Си Ђинпинг за почетнике“, бр. 511, 16. 3. 2018), поновимо да је Си Ђинпинг рођен 1953. године, да је током младости боравио и радио на селу и да је Комунистичкој партији Кине (КП Кине) приступио јануара 1974, поставши партијски секретар у провинцији Шанси.
Идеја да Си Ђинпинг постане главни лидер, што је неформална титула која се користи унутар партијских односа, изнета је на светло дана 2016. године. Главни лидери до сада су били Мао Цедунг, Денг Сјаопинг, премда никада није обављао функцију председника државе или премијера, и Ђијанг Цемин.
Кина се у време доношења одлуке да Си буде постављен за лидера у језгру суочавала с низом изазова који су, споља, били тешко уочљиви.
Унутар својих граница, Кина се још увек сукобљавала с тероризмом радикалних ујгурских сепаратиста, стопа њеног економског раста је због промена економске структуре номинално све спорије расла, САД су подстицале побуне и немире у Хонгконгу, а новокомпоноване елите су своје економске интересе почеле да намећу као одлучујуће.
Поврх свега, биле су ту и даље актуелне социјалне разлике и питање корупције и лошег рада локалних функционера.

СИ ЂИНПИНГ ЈЕ ПОНУДИО ОДГОВОРЕ Сликовито речено, кинеском друштву Си је предочио да је „кокошка старија од сваког пилета“, без обзира колика цена јаја на тржишту била.
У овим околностима треба тражити разлоге јачања утицаја Си Ђинпинга и „конзервативаца“ унутар кинеског политичког вођства које је на Западу читано искључиво кроз хладноратовску оптику, као јачање аутократије.
Унутар кинеског друштва, које гради властити политички и економски модел, ствари ипак стоје унеколико другачије.
Прва два мандата Си Ђинпинга, а ту не треба заборавити ни премијера Ли Кећијанга, Кина је успела да начини кључни корак у свом модерном развоју: од економије јефтине радне снаге која производи јефтине производе, Кина је постала економија заснована на најновијим технологијама, иновацијама и знању, избегавши, за сада, замку такозваног средњег нивоа развијености. Уз то Кина је под Си Ђинпингом пацификовала ујгурски тероризам, а Ујгурски аутономни регион постао је синоним економског и инфраструктурног развоја.
Поврх свега, Кина Си Ђинпинга предузела је највећу глобалну иницијативу у области међународне сарадње и економског повезивања, названу „Појас и пут“. Следећи историјске токове идеја, робе и капитала, кроз Евроазију, Блиски исток и Африку, Кина економским пројектима и инфраструктурном изградњом успоставља мостове између Кине са овим подручјима, промовишући концепт узајамно корисне и равноправне сарадње.

НАЈПЕРСПЕКТИВНИЈИ АКТЕР ГЛОБАЛНЕ ИГРЕ Ова глобална визија до сада је окупила више од 150 земаља, а значајно место на југоистоку Европе у оквиру ње заузима и Србија. Да не помињемо чињеницу да је Пекинг, уз Москву, једина поуздана брана од прихватања независности Косова и Метохије.
Избором или потврдом избора Си Ђинпинга, кинеско друштво је потврдило да у сусрет глобалним изазовима, које доноси ривалство са САД, иде са Си Ђинпингом у „змајевом гнезду“, не из разлога које нам представљају западни медији већ, како то виде у Кини, ради стабилизовања и продубљења реформи и даљег јачања и отварања земље.
Може се рећи да је избором Си Ђинпинга Кина избегла да у новој, овога пута глобалној великој игри кинеска држава постане улог. Кина верује да је овим избором остала најперспективнији актер ове игре.

ГОВОР СИЈЕВИХ БРОЈЕВА У протеклој деценији кинески БДП је порастао на 121 билиона јуана (око 17,37 билиона америчких долара), са 53,9 билиона јуана у 2012. години. Кинеска економија чини преко 18 одсто светске економије у последњих 10 година, а њен допринос светском економском расту у просеку износи преко 30 одсто. Земља је искоренила апсолутно сиромаштво и изградила највећи систем образовања, социјалне сигурности и здравствене заштите на свету. Просечан животни век Кинеза порастао је са 74,8 на 78,2 године током протекле деценије, а дошло је до историјских, трансформативних и свеобухватних промена у еколошкој заштити и заштити животне средине. Кина се придружила редовима светских иноватора и остварила убедљиву победу и у потпуности консолидовала успехе у борби против корупције. Војска земље је прошла кроз свеобухватно револуционарно реструктурирање, постајући много модернија и способнија борбена снага.