Мешетари свих боја

Дестабилизација Србије

Дуг је континуитет дестабилизације српског корпуса а у корист Албанаца. Од оружаних похода и бомбардовања до перфидних дипломатских подвала, користећи се неретко и домаћим (не)свесним помагачима

Проблеми Срба са Албанцима на простору КиМ толико дуго трају као да нам је одувек таква судбина. Међутим, веома је дуг и период организованог и планског притиска на Србе – скоро 150 година, од оснивања Прве призренске лиге (1878). Да боље разумемо планско антисрпско деловање Аустроугарске царевине преко Албанаца помогла нам је бугарска историчарка Теодора Толева, која је успела да уз тешко доступне бечке архиве необориво докаже утицај Црно-жуте монархије на стварање албанске државе и нације. Идеја је била превасходно економска – јефтиније је било формирати нацију и државу преко које су могли да контролишу улаз у Јадранско море, него да тамо трајно стационирају своје војне снаге. Тако је доказано оно што смо знали и осећали, да су притисци на Србе последица тајних планова великих сила и да нису настали спонтано.
Теодора је напрасно умрла под чудним околностима, па многи оправдано сумњају да је због својих открића на перфидан начин ликвидирана. истраживања била су опасна и за друге велике силе које су се касније појавиле са истом идејом, да искористе Албанце за стварање напетости и дестабилизацију Србије. Како би једна велика сила пропадала, појавила би се друга, са идентичним намерама – потискивање Срба и српске државе што даље од Јадранског мора и стварање што ширих зона без Срба којима нису могли да се наметну послушност и поданички менталитет.

КОНТИНУИТЕТ АНТИСРПСТВА Оно што је трасирала Аустроугарска, наставила је фашистичка Немачка. Током Другог светског рата фашисти, и италијански и немачки, користили су та искуства и покушавали да контролу Балкана и Јадранског мора остваре преко квислиншких формација. Своје право лице Албанци су показали кроз сарадњу са италијанским и немачким фашистима.
Практичну реализацију планова стварања „Велике Албаније“ по идејама Призренске лиге започео је Шабан Полужа, полуписмени Албанац с подручја Дренице, када је са својим присталицама 1942. године основао војну организацију Бали комбетар, чије су присталице и војнике називали балисти. Након пада Италије балисти су прихватили да служе немачким окупационим снагама, прихватили су немачке официре као надређене и као инструкторе, а резултат те сарадње била је Друга призренска лига, основана са гаранцијама фашистичке Немачке и њене војнообавештајне службе Абвер, да ће „Велика Албанија“ бити формирана, и да у њој за Србе неће бити места.
Опасних идеја Албанци се нису одрекли ни након пораза Немаца. Још док су трајале жестоке борбе на Сремском фронту, крајем 1944. и почетком 1945, на КиМ је избила широка војна побуна Албанаца – балиста. У питању је било 20.000 наоружаних побуњеника, тако да је ЈНА морала да ангажује пет дивизија да би угушила побуну. Балисти су поражени, али идеја је опстала и перфидно се на њој радило и у новој комунистичкој Југославији. Југословенски комунисти интернационалног става и погледа решили су етнички сукоб на КиМ на специфичан, али за Србе и Србију поразан начин – законом су забранили повратак 50.000 избеглих Срба на своја огњишта, а прихватили као реалност насељавање 200.000 Албанаца из Албаније на КиМ.

Раскринкала мешетаре и напрасно умрла: Теодора Толева

Тако су Албанци полако стварали „већину“, што ће касније постати кључни аргумент за учестале покушаје отцепљења јужне српске покрајине. Протести, демонстрације и трагање за новом великом силом преко које би остваривали своје циљеве постали су стратегија. То што су се САД појавиле као нови кључни ослонац за балистичке идеје није случајно јер је Трећа призренска лига организована 1946. године у Њујорку, да би временом као снажну подршку окупила не само америчке него и друге светске моћнике који су финансирани албанским прљавим новцем.
Ако се историјске чињенице имају у виду, онда није чудно да су се на активирању старих проблема за Србију превасходно ангажовале САД и Немачка преко својих моћних обавештајних служби. ЦИА и БНД су успеле да потпале нову оружану побуну и буквално створе нове албанске војне формације на КиМ по узору на балисте. Нису презали ни од агресије на Србију како би створили нову албанску државу и одвојили Црну Гору од Србије, са старим идејама удаљавања Срба од Јадранског мора и етничког чишћења Срба са што више територија на Балкану преко својих нових квислинга.
Просто је невероватно да и поред ангажовања толико војног потенцијала, политичких, дипломатских и економских притисака до данас нису успели да остваре свој план стварања нове албанске државе под контролом НАТО-а на српској земљи. Схватили су да без подршке Срба тај циљ никада неће остварити, и упрегли све велике западне и локалне сателитске обавештајне службе у том правцу. Истраживања и трагања за слабим Србима који би се могли компромитовати и уценити су непрестана. Не ради се ту само о класичној агентури, него и о стварању агената утицаја којима је задатак да подривају и слабе Србију и вештачки стварају унутрашње незадовољство и нестабилност, са основном идејом да Срби изгубе морал и веру у могућност одбране, и прихвате планове великих западних сила у које су уграђени и они балистички.
Зато не треба да се чудимо када неки доказ о деструкцији, издаји или велеиздаји однекуд исплива у јавност. Ако смо праву деструкцију својевремено имали у врху државе, у војсци, тајним службама и ко зна којим све институцијама, па западни моћници ипак нису успели да постигну крајњи циљ да „Косово“ буде независна и међународно призната држава, одакле толики страх да ће данас успети и да ли је тај страх уопште оправдан? Ни садашње покушаје не треба потцењивати, били они оружани или перфидне дипломатске подвале, али их се не треба ни плашити јер смо све школе прошли и све смо научили о њиховом наступању, директном, посредном и перфидном. Наравно, на ове унутрашње подриваче српских интереса странци и даље рачунају. Преко њих страни новац и даље игра важну улогу у формирању српског јавног мњења. Упумпавање страног новца у неке медије, неке политичке структуре, невладине организације и којекаква удружења грађана и те како се осећа.

НОВЕ ПОДЕЛЕ У питању је само промена тактике страног фактора и поделе нових улога у актуелним покушајима отимања КиМ. Све треба да изгледа као да Руси дестабилизују Србију и желе да је увуку у сулуди рат, а у ствари западне дипломате имају тежак задатак да безначајне групице повежу у једну значајну, иако имају дијаметрално супротне политичке погледе.
Од оних који су на слободу пустили Аљбина Куртија, као „невину жртву режима Слободана Милошевића“, преко бившег високог функционера ДОС-а за којег се случајеви оружаних напада на Србе на КиМ дешавају зато што „Косово“ није члан Интерпола, или заштитнице људских права која каже да „Косово“ треба да уђе у Унеско јер ће тако српске светиње бити заштићене, док извесни новинар на заседању Грађанског демократског форума каже да су све лажне наде ишчезле а у јавности је још увек ушанчен борбени слоган „Косово је Србија“. Наравно да није случајно да се ове године и у Београду обележио „дан независности Косова“ уз присуство неких Срба као гостију.
Очито да вештачки здружене политичке снаге нису у стању да изврше налог страног фактора, али то не значи да нису оправдали новац који су добили – знатно су ослабили преговарачку позицију Србије. Било је судбински важно да се избегне војни сукоб на КиМ који упорно провоцира Курти. Он зна да своје стратешке планове може остварити само посредно, ако увуче Србију у сукоб са Кфором и НАТО-ом. Дијалог се у условима тоталног НАТО окружења и претње потпуном изолацијом једноставно не сме одбити. Црвене линије су јасно постављене – нема признања лажне државе „Косово“ и нема прихватања уласка „Косова“ у УН, без обзира на сумње које провејавају у јавности.
Сада је најважније да Срби опстану на КиМ и формирају Заједницу српских општина као српски услов да се уопште разговара о „европском предлогу“. Јер ако су до сада издржали све неправде, насиље и оружане нападе без икакве формалне повезаности и икаквих права, шансе за опстанак вишеструко им повећавају нове надлежности из различитих области које им даје ЗСО, јасно дефинисане Бриселским споразумом. Зато је Курти толико нервозан и толико упоран да тако нешто спречи. Више му одговара сукоб, а нисмо ваљда толико наивни да чинимо управо оно што он жели, сем ако нас неко нападне, а то подразумева и напад на Србе на КиМ. Актуелна власт, поред чврстог става о КиМ, успева да одоли драконским притисцима и не уводи санкције Русији знајући да је и руски вето у УН велика препрека формирању независног и међународно признатог „Косова“ или да нам неки западни злочинци наметну хипотеку да смо ми, а не они, геноцидан народ и тако увелико ослабе углед и позицију Србије. Тешко је поверовати да неко све то не разуме, и свакако да је ближе истини да иза њиховог понашања стоје инструкције и страни интереси.

2 коментара

  1. Tоплица

    Претпостављамо да дивљачки притисци од стране Албанаца на нас трају од одласка Турака на оне просторе, посебно одкако су Албанци прешли на ислам. Очигледно реч је о неевропском народу подмукле природе, који не зна ни за витештво ни част. Да би се као ффлуид ширили, они су у стању да подиђу под кожу свакој присутној сили ! Управо супротно од онога што смо ми, тако да су наша страдања тамо напросто закономерна,
    Аутор је сигуран да наше власти са нашег гледишта раде позитивне ствари ?
    – Ако је тако онда би он могао да се позабави раскринкавањем појма куване жабе ! Могао би да нам објасни бројне нејасноће као на пример: зашто је Запад пристао да наше интрерсе заступа само један човек, чак супротно нашем Уставу, а да уопште не зна какве особине ће тај човек испољити ?
    – Зашто наш човек има потребу да читаву деценију крије резултате договора, док у преговорима учествује и кад Албанци не испуњавају своје обавезе ?
    – Зашто се током тог периода нама додељују милијардски кредити, који надаље јачају нашу зависност, а од којих почимамо солидно да живимо а од националних циљева одустајемо ?
    – Зашто, зашто, зашто . . .

    • objektivna analiza

      @Toplica. Svaka čast na vrlo opjektivnoj, skraćenoj analizi, da neko objektivno govori o dogovorenom tajnom planu Vučića sa Zapadom i SAD – da se Btiselskim sporazumom otme, preda albanskim muslimanima. Vučić je u startu sa prvom posetom americi govorio, citiram: čekaju nas teški i bolni pregovori o Kosovu (koji mogu samo hrabri lideri da implementiraju) – a nije (Vučić) u Srbiji hteo da obavesti srpski narod u čemu su ti “teški i bolni” pregovori (otcepljenje Kosova). To su danas za implementaciju ti bolni i teški pregovori – da Kosovo dobije nezavisnost u punopravno članstvo u UN. Zato Briselski sporazum nije dostavljen Narodnoj skupštini na raspravu po tačkama, niti je bio referendum, da se desetogodišnjim pregovorima sprovede otcepljenje Kosova pred svršen čin, da ne može Srbija da ga povrati nazad u svoj sastav. Pozdrav!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *