Медведића више не занима мед – хоће крв!

Филм „Вини Пу – крв и мед”

Прикладно данашњем свету у слеш-хорор филму „Вини Пу – крв и мед” чувени медведић за забаву деце Вини Пу је, уместо меда и играња с другарима за којима је жудео претходних деценија у бројним филмовима и серијама, у свом новом филмском издању претворен у манијакалног убицу који јурца за људском крвљу. Још тужније од овога је да је баш као такав постао забава за милионску публику широм света, а да је његов аутор поносан јер је покренуо уносни посао па, наравно, обећава скоре наставке

Мало је вероватно, чак и данас у време „новог времена“ које не признаје ништа што је постојало пре њега, да је више оних који не знају од оних којима је познат лик медведића Винија Пуа. За оне који не знају управо у свету актуелна, нажалост и код нас, филмска хорор верзија је нешто што би требало да их упозна с дотичним ликом на најгори и најогавнији начин. Заправо, за те који не знају, тај крвави Вини Пу у филму „Вини Пу – крв и мед“ осим имена и неких детаља у изгледу нема никакве везе са оним нежним, наивним, за дечју забаву смишљеним пре готово једног века. Али баш је у том коришћењу имена и појаве малигна намера аутора да загаде позитивне ликове, мисли и поруке из прошлости. А проблем је у том једном веку. Јер како је првог јануара прошле године истекао законски рок копирајт заштите што важи у Великој Британији, дело енглеског писца за децу Александра Алана Милна је постало такозвано јавно добро. Дакле, на располагању је свакоме да га без накнаде и одобрења носилаца права на његову експлоатацију и интерпретацију користи како год пожели. У овом случају драстично и накарадно злоупотреби.
Јер све оно што је пленило детињу машту и душу (па и многих одраслих) у тој век старој причи о дечаку Кристоферу Робину (сину аутора) и његовој менажерији пријатеља (коју је написао његов отац А. А. Милн, а потом илустровао енглески уметник Ернест Шепард на основу играчака из дечакове собе) с медведићем Винијем Пуом на челу, сада је изврнуто бесрамном и умоболном руглу. У оквиру агенде да се све претходно доводи у питање, одбацује, занемарује или једноставно оскрнави, а још да се на том подухвату културног поништавања и заради, појавио се и филм „Вини Пу – крв и мед“, прва скаредност коју су данашњи „аутори“ учинили овом делу чим је постало јавно добро на располагању за черечење без казне и накнаде. Па су Вини Пу, симпатични медведић који обожава мед и чини све не би ли га се домогао, и остали животињски пријатељи дечака Кристофера (прасе Праслин, тигар, магарац, зец, кенгур), као у неком изврнутом огледалу безумља, у овом филму представљени у злој и наопакој верзији. Тако је прича о Винију Пуу која је одувек била испуњена позитивним порукама, мислима и генерално пријатном атмосфером, нежном, пригодном за тимарење незрелог и невиним и наивним порукама наклоњеног духа малишана, сада испуњена психопатским убиствима и крвљу до колена. Генерације су одрасле уз овог халапљивог медведића, који је у сваком смислу био позитиван и симпатичан лик, чија је спремност да другима помогне, отвореност, наивност и брижност нешто што је све до најновијих времена сматрано неопходно позитивним посебно у дечјем уму. Уз „Вини Пу – крв и мед“, међутим, не постоји нико иоле нормалних начела или неоштећеног духа ко ће пожелети да му деца одрастају уз овакве призоре и ликове. Све је изврнуто, па је Вини Пу постао осветољубиви убилачки манијак који тамани људе (претходно су животиње из Кристоферовог света, пошто су биле гладне, почеле да се прождиру међусобно) на најгрозније и најизопаченије начине. „Вини Пу – крв и мед“ је тако најновији поносни изданак веома популарног и најекстремнијег огранка хорора, такозваних слешер (кољачких) филмова.

Свет пакла и зла То можда и не би било значајно да за „јунака“ који је у овом филму убилачки психопата није изабран човеколики Вини Пу. Чин је то који подсећа на неку врсту освете помраченог ума над свим оним што се некада сматрало позитивним. На десетине цртаних краткометражних и дугометражних верзија приче о Винију Пуу, филмских и телевизијских, укључујући и стрипове, Дизнијеву, чак и руску верзију, током претходних деценија је прослављало „старе вредности“из прича A. A. Милна. Никоме није сметао добри Вини који воли и поштује своје пријатеље и емитује позитивне мисли и поруке. До данас. Сад је све обрнуто. У бескрајном низу кољачког огранка хорора који броји на стотине наслова међу којима је и неколико такозваних франшиза с бројним наставцима („Петак тринаести”, „Врисак”, „Ноћ вештица”, „Тексашки маскр моторном тестером”, „Страва у улици брестова”, „Брда имају очи”…) нашао се и скаредни медвед не више из дечје маште или снова већ из најгрозоморнијих кошмара одраслих који би требало да трајно буду затворени на психијатријској клиници. Заправо, за оне у тој мери оштећене психе да им је манијакални кољач с маском Винија Пуа прикладни другар из маште. Као да се цео свет преселио у неки алтернативни свет контракултуре, контравредности, свет пакла и зла.
Тако је Вини Пу с маштом и нагонима манијака из, рецимо, „Тексашког масакра моторном тестером“ постао суманута идеја извесног, такође британског „аутора“ Рика Фрејка Вотерфилда (потписника сценарија и режије филма „Вини Пу – крв и мед“) који би са манијацима са маскама ликова из „Винија Пуа“ који тероришу девојке у некој забаченој шуми убијајући их на најгрозније начине да започне нову слеш-хорор франшизу регрутујући с њом адолесцентни потенцијал образован на филмовима у којима се убија убијања ради, а симпатични медведић из детињства претходних генерација сада уместо меда јурца за потоцима људске крви. Добро, изопачени аутор није затворен на прикладно место, чак му је и дозвољено да скрнави туђи рад и да снима изопачене филмове, али та његова „ремек-дела” нико неће гледати, зар не? Нема баш толико поремећених манијака с ове стране камере? Нажалост, није тако. Поменуте слеш-хорор франшизе од којих неке имају и по десет и више наставака (седми „Врисак” је управо у биоскопима), а још су страшнији подаци који откривају колико је страствених следбеника овог огранка хорора, доказује управо супротно. Не само да крвави Вини Пу са секиром у руци, а исеченом главом у другој (један од његових рекламних постера) има публику већ је овај изопачени хорор на ивици да постане светски хит. Његова дистрибуција ван Велике Британије и Европе је управо почела, а најава да ће се приказивати у биоскопима по северној и јужној Америци говори да ће се „Вини Пу – крв и мед“ кандидовати за један од најкомерцијалнијих нискобуџетских филмова у историји!? Када се узме у обзир веома мали буџет којим је снимљен, испод сто хиљада долара, а да је и пре уласка у америчке биоскопе зарадио више од милион долара, сва је прилика да ће, нажалост, не само постати хит и један од исплативијих наслова ове врсте већ и да ће заиста покренути франшизу, па ваља очекивати скору појаву и другог издања крвавог Винија Пуа. Заправо, други, па чак и трећи део су већ најављени!

Нове верзије за одрасле и поремећене чувених дечјих хитова Али не очекује нас само то скрнављење. Пошто иста судбина престанка заштите копирајтом услед протока времена чека и, рецимо, Петра Пана и Бамбија, најављене су и њихове „верзије за одрасле“ (и поремећене, ваља додати)! Ево идеје за врле ауторе ових дивних филмова за регрутовање манијакалних убица. Зашто не би крвави Вини Пу клао, рецимо, Бамбија и био вечни млађани шарлатан, убица наравно, као Петар Пан? Или, још боље, да сви они узму секире и остала прикладна оружја и крену у тамањење људи. То би се сигурно гледало. Уосталом, то су продукти одраслих које је образовала култура напредне западне „цивилизације“, који су прошли детињство видевши на телевизији и у биоскопима (тамошње лешинарске вести да и не помињемо) у просеку по неколико стотина хиљада убистава. А онда су се појавиле и видео-игре у којима су лично починили бар још толико. Шта би особе с таквим детињством могле друго да гледају него крвавог Винија Пуа? Оног правог, који воли људе и мед? Каква глупост. Не би издржали ни пет минута уз такву забаву. А где је ту крв, где су комадања и черечења, сечење глава и вађење очију, а чиме их одушевљава и забавља данашњи медведић из планетарног хита „Вини Пу – крв и мед“?