ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милош Црњански
ПРЕПИСКА – КЊИГА ПРВА
Задужбина Милоша Црњанског, Catena mundi

„Преписка“ Милоша Црњанског је 16. том критичког издања његових дела. Пред читаоцима је прва књига његове кореспонденције, преписка започета пре Другог светског рата. Приређивачи су Радован Поповић, Миливој Ненин и Горана Раичевић. У књизи су сабрана сачувана и доступна писма Милоша Црњанског нашим најзначајнијим међуратним писцима и институцијама, као и преписка са члановима породице. Читалац књиге сазнаће шта је Црњански писао Андрићу, Ники Бартуловићу, Аници Савић Ребац, Марку Ристићу, Слободану Јовановићу, Милану Кашанину, али и брату Јовану Црњанском, супрузи Види и многим другим личностима. Посебно су интересантна писма аутора „Лирике Итаке“ тадашњим уредницима и издавачима. У том сегменту издваја се обимна преписка са Светозаром Б. Цвијановићем и Јулијем Бенешићем, из којих се види у каквим материјалним неприликама је живео Црњански након Првог светског рата. Из многих писама могуће се реконструисати пут одређених књига до штампе и њиховог коначном облика и имена. Из других пак могу се видети међусобни односи српских књижевника, прилике на културној сцени Краљевине СХС и односи између Београда и Загреба. У писмима су свакако најинтересантнији особени коментари Милоша Црњанског из којих зрачи његова непоновљива личност. Некада су ти коментари заједљиви, некада се под маском присности крије нека материјална потреба писца, али увек плене својим стилом.

Пауло Коељо
АЛХЕМИЧАР – илустровано издање
Лагуна

Сваких неколико деценија излази књига која заувек мења животе својих читалаца. „Алхемичар“ је таква књига. Са више од 150 милиона примерака продатих широм света, овај роман, који је ушао у Гинисову књигу рекорда као најпревођенији на свету, постао је савремени класик коме се сви диве. Прича о Сантјагу, андалузијском пастиру који одлази у египатску пустињу како би нашао скривено благо, плени једноставношћу и инспирише мудрошћу. Нико не зна какво је благо у питању ни да ли ће Сантјаго савладати препреке које му стоје на путу, али оно што почиње као потрага за световним богатством претвара се у трагање за богатством које се налази у нама самима.

Борис Гројс
КОМУНИСТИЧКИ ПОСТСКРИПТУМ
Академска књига

Данашњи свет карактеристичан је по пројектима глобализације, не пуко економске него и политичке и идеолошке. Сви ти покушаји настоје да се остваре, било револуционарним, било мирољубивим средствима – од уједињене Европе до политичког ислама. Притом се ради о посткомунистичким пројектима јер су, прво, њихов настанак и ширење пре свега постали могући захваљујући пропасти комунизма и, друго, њихове стратегије, циљеви и медијско представљање дубоко су обликовани искуствима историјског комунизма.

Милорад Павић
ХАЗАРСКИ РЕЧНИК (на руском језику)
Дерета

Прво илустровано издање „Хазарског речника“ на руском језику, урађено на основу бугарског издања илустрованог графикама Јасена Панова. Хазарски речник ‒ роман лексикон у 100.000. речи (1984) преведен је до сада на преко 30 језика. Као најбољи роман у Југославији 1984. добио је НИН-ову награду, као и награду „Роман деценије“ (1992). „Њујорк тајмс“ га је уврстио међу седам најлепших књижевних дела објављених у САД 1988; на листама бестселера био је на првом месту у Француској и на трећем месту у Енглеској.
Роман говори о судбини народа чија је судбина неизвесна и води их ка ишчезнућу, као што се десило с Хазарима, древним и моћним племеном чије је порекло остало нерастумачено. Хазарско царство, ривал Византијској империји, ишчезло је са историјске сцене света пре много столећа заједно са народом који га је створио. Један француски издавач ове књиге рекао је да су Хазари ипак данас познатији захваљујући Павићевом роману, него што су били у време свога највећег успона и царства. Превод потписује Лариса Савељева.

Марина Матић
МАНАСТИР САВИНА У XVIII ВЕКУ
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска СПЦ, Богословски факултет, Подгорица – Цетиње, Београд

Капитална студија др Марине Матић Манастир Савина у XVIII веку. Православни идентитет и млетачка власт предочава историју и културу, веру и уметност Срба у Боки у том тешком времену. Ради се о раздобљу од млетачког заузећа Херцег Новог 1687. године (дотад под Турцима), па до пада Млетачке републике 1797. У метежном добу, у опасном жрвњу између три велике силе (Турске, Венеције и Аустрије), Срби носе тешко бреме. Немају своју државу ни уистину јединствену црквену организацију, уцењивани су да превере. Па ипак, они налазе начине да одбране свој идентитет и опстанак. Упркос даљинама, дубински се вежу за Карловачку митрополију и помоћ траже у Русији. Усред тих епохалних искушења, они започињу дугу борбу за подизање Велике цркве манастира Савина. То прегнуће траје кроз цео XVIII век и око њега се плету економски напори, политичке и идејне борбе, друштвени и верски живот. Велика црква манастира Савина постаје симбол и образац. Да би се објаснили архитектура, ликовни програм и сакрално-култна значења савинске Велике цркве, било је неопходно осветлити цео овај епохални контекст. Стога огроман научноистраживачки рад, архивски и теренски, од Котора и Венеције, преко Београда и Карловаца, до Петрограда и Москве… Докторат на ову тему одбрањен је у децембру 2015. на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Али рад је настављен још годинама. Тако је пред нас стигла ова драгоцена синтеза.

Дејан Медаковић
ГРАФИКА СРПСКИХ ШТАМПАНИХ КЊИГА XV–XVII ВЕК
Прометеј

Пре свега морамо истаћи чињеницу да српска штампана књига садржи највећи број сачуваних примерака наше старије графике. Majстори старих српских штампариja остају засада наши једини познати дрворесци XV и XVI века. У периоду од 1494. до 1638. настаје читав низ графичких дела од којих нека, као нпр. остварења цетињске штампарије, истовремено значе и њихов највећи домет. Док смо у орнаменталном погледу констатовали двојак утицај на српске штампане књиге, утицај италијанске ренесансне и претежно домаће рукописне традиције, дотле су илустрације у старим српским штампаним књигама израђене под готово сувереним утицајем српске, или тачније, источноправославне иконографије. Свакако да је веома интересантна појава да се у нашим старим штампаним књигама јављају и у илустрацијама страни, западњачки утицаји, иако је њихов број готово незнатан према осталим илустрацијама. Међутим, типично је за такве слике да им је скоро редовно намењена подређена улога, тј. илустрација је са чисто ликовне функције деградирана на место декоративних елемената, који више не значе ликовно наглашавање тежишних делова текста у књизи. Истовремено када у нашим књигама анализирамо иницијале и орнаменте с једне, а илустрације с друге стране, можемо да констатујемо следеће: у односу на стварање сопственог графичког израза, наша стара илустрација одмакла је пред орнаментиком. То стање сасвим је разумљиво. He треба заборавити да је од почетка свога постанка па надаље, стара српска штампана књига израђивана у духу снажних традиција писане књиге, тако да њени поручиоци, издавачи и штампари нису упућивани да нарочито траже нека нова одступања од устаљених прописа и старе рукописне форме. Слично као и писари и они су тачно знали како настаје опрема једне књиге. Знало се које формуле треба и на којем месту употребити, како се пише предговор, поговор, наслови појединих поглавља, тако да је и код штампане књиге било потребно само примењивање упутстава која су се односила на писану књигу, па да укус поручиоца и публике буде у целости задовољен. Илустрације су се у том погледу налазиле у нешто другачијем положају. Истина, и за њих су постојали прописи и иконографске шеме по којима је настајао основни костур самих композиција, али су тек наши стари гравери створили прво правило за њихово преношење у сопствени графички израз, код чега су настала два начина графичког стила, линеарно-контурни и пластични.