МУЗИКА НАС СПАЈА

Свирајући из срца, али и високо професионално, млади ансамбл Симфонијског оркестра средње музичке школе конзерваторијума за балет и музику из Љубљане показао се у пуном сјају великог апарата, освојио је и одушевио београдску публику, док га је надахнуто водио маестро Славен Куленовић

Симфонијски оркестар средње музичке школе конзерваторијума за балет и музику из Љубљане одржао је 3. фебруара свечани концерт на великој сцени Опере и театра Мадленианум у Земуну, као посвету чувеном словеначком песнику Францу Прешерну. Прешернов дан се као Дан културе обележава 8. фебруара у Словенији, а култура нас спаја, јер не познаје границе, рекао је словеначки амбасадор отварајући концерт.
Овај специфични оркестар делује од 1953. године, а примарна сврха је да уведе ученике у посебан свет свирања у оркестру и познавања литературе за симфонијски оркестар. Истовремено се нуди могућност најбољим ученицима да наступају у улози солисте. Тако је шеснаестогодишњи виолончелиста Леонард Разборшек био солистa. Диригент ансамбла и уметнички руководилац је маестро Славен Куленовић.
Како је рекао амбасадор, они нису професионалци, али звуче као да јесу, јер свирају из срца. Оркестар је наступио у великом саставу, са изразито обимним корпусом дувача, који су се изванредно показали у Свечаној увертири Луцијана Марија Шкерјанца. Како и треба да буде, ова композиција је била омаж домаћој музичкој сцени, али и раскошан увод у концерт, где је квантитет овога пута прешао у квалитет. Чисто, прецизно, са лепим тоном и осећањем за атмосферу музике коју изводе, млади гудачи су блиско пратили свог инспирисаног диригента. Дувачи су, опет чисто, без омашаја и грешака које често прате дувачке наступе, беспрекорно остварили своју деоницу, доприносећи свечаном тону овог дела. Свака част на припреми и реализацији.
Леонард Разборшек наступио је као солиста у Сен-Сансовом првом Концерту за виолончело и оркестар оп. 33, енергичним, елегантним, обојеним француским шармом делом, које захтева и техничку спретност и поетичност и смисао за дијалог са оркестром. Од самог почетка одлучном фразом у којој се одмах види о каквом се типу челисте ради, освојио је и сцену и публику. Изненадио нас је зрелим тоном, јер он је заиста млад – владао је целом композицијом, пре свега перфектном интонацијом, а затим и префињено, поетично у мелодијским деловима, снажно, али не и грубо у фортеу. Без афектирања и спољних ефеката. Једноставно посвећен музици. Откровење младог талента за београдску публику. Предвиђамо успешну каријеру. Оркестар га је одлично пратио, вођен прецизним гестом свог диригента.
Као гранд финале, Сибелијусова Симфонија бр. 2, која је већ неко време хит овог оркестра и диригента. Настала одмах иза успешне премијере Финландије, прожета је националним духом, а композитор ју је дефинисао као исповест душе. Оркестар се показао у пуном сјају великог апарата, док га је надахнуто водио маестро Славен Куленовић. Свирајући из срца, али и високо професионално, млади ансамбл је освојио и одушевио београдску публику. Одужили су се са два биса, наравно, Сибелијуса оба.