Igre krivice

Da li je „patriot“ sposoban da se odbrani od hipersoničnog „kinžala“, a F-16 od moćnog S-400 sistema PVO i može li „leopard“ star 40 i više godina da preživi susret s ruskim „kornetima“?

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ukazala je prošle nedelje „na potrebu da se bude oprezan kada se razgovara o daljim isporukama oružja Ukrajini“. Kako je istakla, „ne govorimo o igračkama već o teškoj vojnoj tehnici“. Ponavljajući stav kancelara Olafa Šolca izrečen na samitu EU kome je, kao specijalni gost, prisustvovao i pobrao burne aplauze ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, Berbokova je naglasila da se „trenutno ne razgovara o isporuci Kijevu borbenih aviona“. Zaista, nakon što je Šolc mesecima oklevao, a onda za svega tri dana pristao da isporuči tenkove „leopard“ Ukrajini – čime je razjario ne samo rusku već i veliki deo sopstvene javnosti – sada je ponovo došla na red retorika o „opreznosti“. I tako će biti sve dok isporuke aviona ne dođu na dnevni red. Tada će se Berbokova, verovatno, ponovo setiti da smo „u ratu sa Rusijom“.
Kako je naglasila šefica nemačke diplomatije, treba „biti oprezan“ kada su u pitanju isporuke Kijevu teškog smrtonosnog naoružanja – koje, ma koliko se ova činjenica ne uklapala u zapadne umove, mnogo više pogibije i razaranja donosi samoj Ukrajini i njenim građanima nego Rusiji. Ovo su činjenice koje niko, voleo ne voleo Ukrajinu ili Rusiju, ne može da opovrgne. Svaki dan nastavka sukoba najviše zla nanosi upravo onima koje Zapad navodno brani. Ali kao da ne mare previše, jer se ratna dejstva vode u područjima nastanjenim etničkim Rusima. A oni, za razliku od Zapadnoukrajinaca, nikada neće biti „naši saveznici“.

KOLATERALNA ŠTETA Pojava, ponovo posle 80 godina, nemačkih tenkova sa stilizovanim krstovima u Ukrajini, ukazuje suprotno od „insistiranja na oprezu“ Berbokove u raspravi o daljim isporukama oružja Ukrajini. Da je opreza i mudrosti, nemački „leopardi“ nikada se više ne bi pojavili van svojih granica. „Ne radi se o igračkama već o teškom ratnom materijalu“, istakla je Berbokova, govoreći o slanju borbenih aviona. Zbog toga, podvukla je, važno je „pažljivo odmeriti prednosti i nedostatke“. Izrekla je i jeretičku misao da je potrebno uzeti u obzir „šta će se desiti ako Ukrajina ne bude mogla da se odbrani“. Kako zamisliti da Kijev neće moći da se odbrani, ako iza njega stoje čitav Zapad, NATO i EU, snabdevajući ga oružjem i novcem? A ako ipak neko misli da „neće moći“, onda to možda i nije bio cilj već ono na šta su mnogi od početka ukazivali – da se Rusiji nanese što veća šteta. A stotine hiljada života ukrajinskih vojnika i ratom razorena zemlja biće „kolateralna šteta“. Zato će i avioni biti isporučeni kad im dođe vreme.
Berbokova se ogradila da planovi o isporukama borbenih aviona nisu „diskusija koju mi vodimo“, ali da je važno da se do sada donete odluke brzo sprovode. I kancelar Šolc je kolegama iz EU ponovio isto, imajući u vidu da je debata o snabdevanju Ukrajine borbenim avionima usledila odmah nakon odluke niza zapadnih država da zemlji u kojoj se odvija ruska vojna specijalna operacija obezbede borbene tenkove. Šolc je na samitu EU u Briselu kratko prokomentarisao da avioni „nisu bili predmet diskusije“. Drugi učesnici, međutim, potvrđuju da je slovački premijer Eduard Heger pokrenuo pitanje isporuka borbenih aviona.
Treba podsetiti i na izjavu Berbokove od 24. januara, kada je na šokantan način zapadne saveznike pozivala da prestanu sa optužbama. Diskutujući u Savetu Evrope, na engleskom jeziku je poručila: „Mi vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih.“ Ovo priznanje pokrenulo je lavinu kritika i u zapadnim krugovima, dok je za Moskvu bilo potvrda ispravnosti njenih ocena – da Rusija ne ratuje protiv Ukrajine već protiv NATO-a. Čak se i njeno ministarstvo ogradilo, rečima da ona nije mislila da će Nemačka ili njeni saveznici biti uvučeni u rat. I kancelar Olaf Šolc rekao je: „Nema rata između NATO-a i Rusije. Nećemo dozvoliti takvu eskalaciju. Mi u Saveznoj vladi se sa tim u potpunosti slažemo, a tako misli i ministarka spoljnih poslova.“ Berbokova je prošle nedelje i sama pozvala na razumevanje zbog neoprezne izjave: „Postoji izreka: ko ne greši, taj ne živi.“

OD „ZELENE POLITIKE“ OSTAO SAMO ZELENSKI Treba podsetiti da je Berlin oklevao da isporuči Ukrajini čak i šlemove, dok sada ka Kijevu putuju „leopardi“, pa se ne treba čuditi iskrenosti Berbokove. Ona i njena Zelena partija su, kritikujući vladu Angele Merkel, došli na vlast izjavama da je čak i (tada ruski) prirodni gas neekološki energent i da se oni zalažu samo za čistu energiju Sunca, zemlje, vode i vazduha. A samo dve godine kasnije su (sada američki) gas proglasili za najekološkiji, dok vraćaju u puni pogon sve elektrane na ugalj koje je Merkelova godinama postepeno zatvarala. Od njihove „zelene antiratne politike“ ostao je samo Zelenski, kao i zeleni premaz na tenkovima koje isporučuju Kijevu. Od ovakvih političkih lupinga, mnogi Nemci su pozeleneli od muke, naročito ako se zna da će, među zapadnim saveznicima, Nemačka i njena industrija platiti najveći ceh ovog rata.
Nije nevažan još jedan detalj u njenoj „engleskoj izjavi“ u Savetu Evrope, kada je rekla da „mi vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih“. Svi su se odmah uhvatili za prvi deo rečenice, a zanemarili drugi. Ministarka je upotrebila engleski izraz „blame game“, želeći da odbaci kritike da će, ako Berlin ne isporuči tenkove Kijevu – upravo on pred saveznicima biti označen kao krivac za ratne poraze Ukrajine. Tako joj se, dok se branila od napada u „igri krivice“, omakla bolna i surova istina. I potvrđujući da su lojalni „pohodu na Moskvu“, nemački čelnici su odmah zatim poslali „leoparde“.
Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova je priznanje Berbokove odmah ocenila kao „priznanje koje govori o unapred planiranom ratu protiv Moskve, posebno ako se tome dodaju otkrića Angele Merkel“, podsećajući na izjavu bivše kancelarke od pre nekoliko meseci da su Minski sporazumi iz 2015, umesto iskrene namere da donesu mir, poslužili da se Ukrajini da vremena da „postane jača“. I bolje pripremi za veliki rat. „Ako ovome dodamo otkrića Merkelove da su jačali Ukrajinu i da nisu računali na sporazume iz Minska, onda govorimo o unapred planiranom ratu protiv Rusije. I nemojte kasnije reći da niste čuli“, poručila je Zaharova. I ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio razočaranje izjavom Merkelove, istakavši da je Rusija ispravno postupila što je pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini, jer niko i ne namerava da ispunjava sporazume iz Minska.
Zaharova se osvrnula i na poslednju izjavu Berbokove da je pogrešila kada je „proglasila“ rat Zapada protiv Rusije. „Analena, ako veruješ da svako ima pravo na grešku jer je to deo ljudskog života, onda prestani da eskaliraš krizu, koja vodi ubijanju ljudi zapadnim oružjem“, napisala je ruska portparolka na telegramu i podsetila da je režim u Kijevu osam godina, podržan od Nemačke, ubijao stanovnike Donbasa, a da je nakon toga Rusija pokrenula specijalnu operaciju za zaustavljanje krvoprolića. „A onda su NATO zločinci počeli da dolivaju ulje na vatru, pretvarajući sve u masakr velikih razmera. Ako ste iskreno shvatili svoju grešku, vi ćete ovo razumeti. Morate razumeti. A ako ste opet licemerni, onda već pravite nepopravljivu grešku“, poručila je Marija Zaharova.

BERBOKOVA – PROROK? Isporuke naoružanja Kijevu ne pomažu previše u odupiranju ruskoj invaziji. Ne samo zato što većina oružja ne predstavlja ništa posebno u tehnološkom smislu (čak i nemački „leopardi“ neće biti poslednja reč tehnike, već stare mašine) nego i zbog toga što ukrajinski vojnici nisu u masovnim razmerama naučeni na njegovo korišćenje. A sovjetskog oružja, na koje su Ukrajinci navikli i za koje postoje neophodni logistički i infrastrukturni kapaciteti – više gotovo nigde nema na raspolaganju, sve je uništeno. Zapad sada mora da krene putem koji je najmanje poželjan. Umesto sovjetskih S-300, stižu američki „patrioti“, umesto tenkova T-72 i T-64, američki „ambramsi“ i nemački „leopardi“. A umesto nekada domaćih „migova“ i „suhoja“, sada u Kijevu čekaju američke F-16 avione.
Ruse time oni ne mogu da zaustave, ali mogu da produže sukob i učine ga krvavijim. S nadom da bi u međuvremenu neko u Moskvi mogao da izvede puč ili revoluciju. Ali time ulaze i u veoma rizičnu zonu: osim što provociraju mogućnost uvlačenja NATO-a u direktan sukob, svoju tehniku – prvi put u istoriji – izlažu riziku od direktnog i masovnog uništenja od strane razvijene tehnološke vojne sile. Jer F-16, „patrioti“ i „abramsi“ do sada su se susretali samo sa armijama poput iračke, libijske, jugoslovenske, koje nisu bile na istom generacijskom nivou, dok će u Ukrajini biti obrnuto – zapadno oružje će biti tehnološki inferiorno i zastarelo, i pod realnom pretnjom uništenja. A to nimalo neće doprineti njegovoj prodaji širom sveta, imajući u vidu da je to veliki biznis, jer i dalje postoji mnogo država poput Ukrajine koje sebi i ne mogu da priušte ništa novije od toga.
Da li je „patriot“ sposoban da se odbrani od hipersoničnog „kinžala“, a F-16 od moćnog S-400 sistema PVO, i može li „leopard“ star 40 i više godina da preživi susret s ruskim „kornetima“? Ovo su, naravno, retorička pitanja na koje je odgovor poznat. Zato niko ne žuri da ovakvo naoružanje šalje Zelenskom i njegovim ljudima, koji nisu dovoljno obučeni, niti imaju adekvatne uslove za snabdevanje i održavanje. Kada Rusi sve to unište, neko će biti mnogo ljut. Ali se zato Berbokova može pokazati kao prorok – šanse da se NATO članice direktno uključe u rat biće nikad veće. Ona je u pravu i kada kaže da „treba biti oprezan kada se razgovara o daljim isporukama oružja Ukrajini“. Da li će je ovog puta neko poslušati – uključujući i nju samu kroz nekoliko meseci, kada saveznici ponovo zaigraju s Berlinom „igru krivice“? Onu istu igru koju s Rusijom – i nekim drugim zemljama – igraju već decenijama.