ГЕНЕРАЛ ПОБЕДИО ТАЈКУНА

Председник Чешке постао је пензионисани генерал Петр Павел (61), бивши други човек НАТО-а, који је, у другом изборном кругу, победио милијардера Андреја Бабиша (68), некадашњег премијера

Генерал Петр Павел, независни кандидат изразито прозападне оријентације, нови је председник Чешке, пошто је у другом кругу непосредних избора победио тајкуна Андреја Бабиша, бившег премијера и лидера најјаче опозиционе странке АНО. Од скоро 8,3 милиона грађана с правом гласа на биралишта је изашло близу 70 одсто, од којих је за Павела гласало 58 процената, а за Бабиша 42 посто. Овако масован одзив бирача потврдио је традиционално велику заинтересованост Чеха за избор шефа државе, доказану и напетом и оштром кампањом коју је премијер Петр Фијала назвао „одвратном“, због честог прелажења границе политичког фер-плеја.
„Победиле су вредности попут истине, достојанства и поштовања. Убеђен сам да ће ове вредности делити већина нас, вреди покушати направити их делом наших живота и вратити их у Прашки дворац и нашу политику“, истакао је Павел у првом победничком говору пред одушевљеним присталицама. Одмах потом апеловао је на јединство Чеха, рекавши: „Моје председништво ће бити успешно само када успемо заједно.“
Павел је четврти председник Чешке од рушења комунизма и повратка земље демократији. Он је нов човек у политици, а његови претходници на челу државе били су Вацлав Хавел, Вацлав Клаус и Милош Земан – сва тројица у по два петогодишња мандата, што је и лимит одређен уставом. Хавела, једног од кључних људи „Плишане револуције“, одликовала је постојаност у антикомунизму и либерализму, док су његови наследници били мање доследни и тврди у политици коју су заступали. Клаус је у свом првом мандату био изразито прозападно оријентисан, али је касније иступао са антиатлантском и проруском реториком. И Земан је бивао критичан према Западу, пре свега због недовољног јединства у Европској унији, и заговорник већег разумевања за Москву, према којој је крајње критичан постао после почетка руско-украјинског рата. Павел, који је већу подршку од свог ривала имао у Прагу и другим већим градовима, међу млађом и образованијом популацијом, биће, како се верује, и даље изразити евроатлантиста без жеље да се залаже за побољшање чешко-руских односа, сада врло затегнутих, због безрезервне и свестране подршке и помоћи званичног Прага режиму у Кијеву.
Иако у Чешкој шеф државе нема у рукама много извршне власти, његова реч се, по традицији, веома уважава, што се видело у примерима сва три Павелова претходника, чији се утицај на владу, одговорну за унутрашњу и спољну политику, и те како осећао. Победа генерала Павела, који је био начелник Генералштаба чешке војске и челник Војног комитета НАТО-а, може се, уз остало, тумачити и као потврда ширења евроатлантског сентимента у Чешкој која спада међу чланице ЕУ са најизраженијим евроскептицизмом. Ово су, иначе, били трећи директни избори за председника државе, јер је до 2013. године он био биран у дводомом парламенту. Предвиђено је да инаугурација новоизабраног председника Павела буде 8. марта. Поражени Бабиш честитао је победнику истичући да није очекивао да ће разлика у броју гласова које су освојили бити толико велика.

„ВРУЋА“ КАМПАЊА По општој оцени, протекла председничка кампања, започета са осам кандидата, била је интензивнија и много мање толерантна од свих ранијих. То посебно важи за дане после првог круга гласања из ког су Павел, подржан од десничарско-либералне владе, и Бабиш, „фаворит“ одлазећег председника Земана, „истрчали“ скоро поравнати: први је освојио 35,38 одсто гласова, а други 35,02 одсто. У самом финишу кампање Бабиш је добио претеће писмо у ком је био метак, због чега је објавио да прекида одржавање предизборних скупова. Павел је осудио те претње, али и истакао да је популиста Бабиш главни кривац за узбуркавање страсти, јер распирује ратне страхове и оптужује њега да ће, ако постане председник, гурнути Чехе у рат. Током кампање, све док није откривено да је реч о лажној монтажи, на интернету се дуго „вртео“ филм у ком Павел позива сународнике у бој против Русије. „Ја нећу увлачити Чешку у рат, јер сам дипломата, а не војник“, била је Бабишова провокативна изјава којом је покушао да дискредитује свог ривала. Одговор „прозваног“ Павела био је да ће Бабиш, буде ли победио, „скренути Чешку с пута којим иде три деценије“.
Павел и његове присталице упорно су „подсећале“ Бабиша на оптужбе за преваре и корупцију, којих га је суд ослободио тек уочи избора и тако му дао шансу да уђе у трку за председника. Бабиш је, између осталог, био сумњичен и за злоупотребу пара из фондова ЕУ. Многим Чесима овај милијардер није по вољи не само због енормног богатства, које сматрају сумњивим, него и због блискости с мађарским премијером Виктором Орбаном, односно уверења да „није довољно проевропски“. Бабиш је сада пети на листи најбогатијих Чеха, а још боље је стајао док је био премијер – тада се налазио на трећем месту. У кампањи је често потенцирана и комунистичка прошлост обојице кандидата. Генералу је „ископано“ да је, пре 1989. године, као млади члан КПЧ, школован за шпијуна, због чега га је Бабиш упоредио с Путином, наводећи да је председник Русије исту обуку прошао у КГБ. Павелове присталице су, истовремено, шириле тврдњу да је Бабиш, у комунистичко доба, радио и у тајној полицији. Кандидаткиња за председника, професорка Дануша Нерудова, која је у првом кругу била трећа, апеловала је на своје бираче да у „финалу“ дају глас Павелу „јер је Бабиш опасност за земљу“. Они који нису били наклоњени Павелу истицали су да он никако не може бити успешан председник јер је цео живот био само војник, никад политичар.
Због опасне напетости у предизборним активностима, ранији председник Вацлав Клаус је јавно изразио жаљење што је, пре десет година, избор шефа државе одузет парламенту. У кампањи се оглашавао и одлазећи председник Милош Земан, који је објаснио да је Бабиша подржао само зато што има политичко искуство. Говорећи о Павелу, он је казао да му се не свиђа да председник Чешке буде војник, јер то „није случај у већини цивилизованих земаља“. С друге стране, подршку Павелу дао је премијер Петр Фијала, нагласивши да „Чешка не заслужује да јој председник буде Бабиш, човек оптуживан за махинације“.

СА ВОЈНОГ КОЛОСЕКА НА ПОЛИТИЧКУ СТАЗУ Чињеница да је у Чешкој функција председника углавном церемонијална и саветодавна свакако је олакшавајућа околност за политички недовољно искусног Павела. Међутим, не иде му наруку то што се његова земља, са око 10,5 милиона становника, суочава с рекордном инфлацијом и бујајућим дефицитом јавних финансија због руско-украјинског рата, спрам ког Чешка, као чланица НАТО-а који отворено подржава режим у Кијеву, не може да има неутралан став. Од њега ће се зато, као од шефа државе, а уз то и професионалног војника, сигурно очекивати да у тешком времену значајније доприноси јачању националне кохезије и доношењу државних одлука за које је, формално, надлежна влада. Посебно оних везаних за руско-украјински сукоб и последице које он има за Чешку. Иако је међу Чесима раширен страх од могућности „преливања“ рата из Украјине, лепеза мишљења о томе каква би решења била најбоља за њихову земљу је врло широка, због чега је већ било више антиратних протеста. Павел је на завршном предизборном скупу у Прагу нагласио да ће служити земљи и свим њеним грађанима, без обзира на политичке референце, али то обећање, засад, изгледа доста магловито, јер га не прате прецизне назнаке приоритета. Многи аналитичари сматрају да ће Павел, бар у почетку, бити безлични председник који ће аминовати све одлуке владе и све налоге који буду долазили из Брисела. Иако је он изјавио да му је политички узор Хавел, тешко је веровати да ће његов утицај на јавно мњење бити и близу оног који је имао први председник државе. Из оног што се чуло на његовим предизборним митинзима извесно је да ће тражити замену круне евром и залагати се за истополне бракове. У Чешкој је шеф државе врховни командант оружаних снага, а у његовој надлежности су именовање владе, избор гувернера националне банке и уставних судија.
Они који Павела боље познају хвале његово војничко држање, педантност и способност да правилно реагује у изазовним ситуацијама. Те особине су га, наводно, и довеле на чело Војног комитета НАТО-а, главног саветодавног тела генералног секретара алијансе. У време рата на подручју бивше Југославије одликован је као припадник Унпрофора. Раније, док је био у НАТО-у, говорио је да Запад не жели сукоб с Русијом и оправдавао прављење извесних уступака како до судара не би дошло. Имајући у виду огромни руски војни потенцијал, посебно нуклеарни, закључивао је да „Запад не сме да диже баријере између себе и Русије“ и да је једини пут да се избегне сукоб с Москвом и ескалација тензија „спремност да се разговара“. Предизборна кампања је показала да је он напустио ту умереност, пошто је упорно понављао да према Русији треба држати што оштрији курс и позивао владу да то прихвати. Таква његова реторика очигледно се допала украјинском председнику Володимиру Зеленском, који му је, међу првима, честитао изборни успех. Павел је већ у кампањи најавио да ће после Словачке, прве иностране станице сваког чешког председника, отпутовати у Варшаву да би уверио Пољаке да ће Чешка испуњавати обавезе колективне одбране из НАТО споразума. Пољску и балтичке земље недавно је шокирала изјава Павеловог противкандидата Бабиша да не би дозволио да чешки војници гину за њих у случају да буду мете руског напада. Кад је реч о односима Чешке и Србије, може се очекивати да ће Павел остати на „линији“ његова два претходника који су подржавали приступање наше земље ЕУ. Шансе да се Павел, попут свог претходника Земана, извини Србији за НАТО бомбардовање бивше СРЈ 1999. године у овом тренутку се не чине реалним.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *