IZLOG KNJIGE

Jevgenij Vodolazkin
OPRAVDANJE OSTRVA
Službeni glasnik

Neobično preplitanje svih istorijskih epoha, od antike do savremenosti, kroz koje prolazi crvena nit odnosa čoveka i vlasti. U temelj ove biblijske parabole, koja zapravo čini ovu hroniku, postavljeni su večni problemi ljudskog postojanja i preporod kategorije morala. Prošlost je predstavljena tako da u njoj vidimo trenutak sadašnjosti, ali postupcima junaka rukovode iskonski motivi. Stil je neobično živ, slikovitost ponekad postaje karikatura aktuelnih događanja. Knjiga je vešto iskombinovana mešavina naizgled nespojivog materijala, na čijem se kraju nudi izlaz iz apokalipse – povratak čednosti, Božjim zapovestima, istini i pravdi. Ponekad zvuči čak i kao proročanstvo – šta nas čeka ako ne budemo imali časti?

Gojko Đogo
PUT ZA HUM
Srpska književna zadruga

Nove pesme Gojka Đoga – zreli lirski putopis kroz jezik i zavičaj, od hrama do hrama, od toponima do toponima – u kojem pesnik, nalik dletu kroz kamen, izvija varnice smisla i duha da evocira vremena i imena drevne kulture i srpskoga trajanja u pamćenju, reči i legendi koja je u stvari u nama. Narativniji nego pre, Đogo je i u sebe okrenut više nego pre, uz misao da se „sve menja da bi ostalo isto“.

Žarko Vidović
ZAVET I SLOBODA
Katena mundi

Zavet i sloboda su ključni pojmovi Žarka Vidovića. Istoimena knjiga sadrži njegove najbolje tekstove. Ona je pravi put kojim savremeni čitalac može da oseti svu širinu misli ovog polihistora. Ovaj zbornik ili hrestomatija Vidovićevih tekstova podeljena je na sedam celina koje čine po tri teksta. Prvi deo vezan je za pitanja liturgijskog života hrišćana, njegovog smisla i uloge Svetog pisma u njemu. Drugi deo bavi se temeljima evropske kulture: grčkom tragedijom, rimskim hrišćanstvom i zavetnim načelom kao izvorom evropskih naroda. Treći deo bavi se problemima nacije, njenog zasnivanja i identiteta. Posebno je važan jer je u njemu integralno objavljen veoma bitan tekst Žarka Vidovića „Sveti Sava i rimsko pravo“. Četvrti deo bavi se odnosom epskog i zavetnog principa u srpskoj istoriji. Posebno je zanimljiv jer je veoma kritičan prema određenim manifestacijama našeg nacionalnog identiteta koje po kolektivnu egzistenciju mogu biti više nego pogubni. O književnosti, najposle o Njegošu, Vidović je pisao mnogo puta, a ovde su tri najznačajnija teksta sabrana zajedno. Konačno, završni odeljak „Na putevima obnove“ čine tekstovi o odnosu pravoslavne crkve i savremenog sveta i time daju odgovor na pitanje i našeg svakodnevnog života.

Prof. dr Dragan Simeunović
POLITIKA KAO UMETNOST ILUZIJE
Prometej

Sreća se nalazi u odsustvu razuma shvaćenog kao ratio. Takođe, za svaku iluziju, o ma čemu ona bila, potrebno je izvesno odsustvo razuma. Otuda iluzija i sreća tako često idu zajedno. Mogućnost iluzije zasniva se na čovekovoj potrebi da veruje u sebe, u ideje i ljude, kao da su savršeni, iako zna da takvi ne mogu biti. Iluziju više izaziva bojazan od stvarnosti, nego žeđ za njom, jer lepota privida pomaže da se lakše živi. Politika gradi sebe kao iluziju koja mora biti ne samo prihvaćena, nego pre toga i objašnjena kao najbolja mogućnost realnosti. Po tome što istinitost politike naprosto ne sme da predstavlja neku prostu tačnost, da ona ne bi narušila savršenost iluzije, politika se približava istinskoj umetnosti. Uopšte, po načinu konstituisanja sebe kao samoiluzije, politika jeste umetnost, ali po svojoj svrhovitosti ona to nije. Kao što umetnost slikarskim delom stvara iluziju trajnosti nekog osmeha, nekog trenutnog vragolastog pokreta oko usta, tako i politika stvara iluziju trajnosti duhovnih poteza u životu ljudi, njihovih doživljaja i događaja koji se stalno smenjuju, ukoliko ih odredi politički značajnim. Kao što je umetnosti stalo do kazivanja i pričinjavanja, a ne do „prirodnog realnog bića“, i politici je više stalo do iluzije, nego do realnosti, ali iz sasvim drugog razloga – zato što je iluzija potpuno u njenim rukama, dok realnost nije.